Мобилна библиотека

С Википедије, слободне енциклопедије
Књигомобил Јавне библиотеке у Отави - ова модел је базиран на Саф-Т-Линер ХДX шасији.
Библиобус у граду Карасјоку, Норвешка

Мобилна библиотека, библиобус (библио+[ауто]бус) или покретна библиотека је посебно возило опремљено полицама са књигама и другом грађом те је намењена превозу и позајмљивању библиотекарске грађе уз стручну помоћ библиотекара. Библиобус омогућава пружање библиотекарских услуга особама које живе на удаљеним местима или којима је из било ког другог разлога онемогућено да лично долазе у библиотеку. Библиобус је саставни део мреже народних библиотека те обилази села и рурална подручја према утврђеном распореду, најчешће, сваке две недеље. Савремени библиобуси имају и до неколико хиљада књига и грађу на другим медијима.

Историја[уреди | уреди извор]

Мобилна библиотека услужује децу у округу Блант у Тенесију, Сједињене Државе, 1943. године
Путујућа библиотека из 1859. године у Ворингтон, Енглеска
Библиобус из 1916 године у Мериленду, САД

Претеча данашњих библиобуса су биле покретне библиотеке на запрежним колима које су се појавиле у 19. веку у Великој Британији и почетком 20. века у САД. Током 20. века као библиобус се све више употребљавају моторна возила, а прави процват библиобуси доживљавају након Другог светског рата када се библиобусне службе оснивају у Француској, Немачкој, Скандинавији, Совјетском Савезу, Оцеанији итд.

19. век[уреди | уреди извор]

У Сједињеним Америчким Државама, Америчка школска библиотека (1839) била је путујућа гранична библиотека коју је објављивала издавачка кућа Харпер & браћа. Национални музеј америчке историје Смитсоновског института поседује једини комплетни оригинални сет ове серије све заједно са његовим дрвеним пиретним оквиром.[1]

Часопис Британски радник је известио 1857. године[2] о мобилној библиотеци која је оперисала у кругу од осам села, у Камбрији. Викторијански трговац и филантроп, Џорџ Мур, је креирао пројекат с циљем „ширеља добре литературе међу сеоским становништвом”.[3]

Ворингтонска путујућа библиотека основана 1858. године била је још једна рана британска мобилна библиотека. Ова кола са коњском вучом су деловала под управом ворингтонског Механичког института, чији циљ је био да повећа ниво позајмљивања књига ентузијастичним локалним покровитељима.[4]

Циљ[уреди | уреди извор]

Циљ библиобусне службе је промовисање знања и културе, доступност информацијама, знању и забави, развој културе читања и стварање читалачких навика код корисника без обзира на удаљеност, социјални положај и имовинску ситуацију корисника.

Библиобусна служба је намењена свим особама којима је из било којега разлога онемогућен долазак у библиотеку понајпре становницима села и заселака, деци која живе у руралним подручјима, старијим и немоћним особама, особама које раде у удаљеним индустријским зонама те штићеницима установа (домова за умировљенике, затворе, болнице итд.)

Фонд библиобусне службе[уреди | уреди извор]

Грађа коју библиобуси најчешће садрже су књиге, енциклопедије, речници, лексикони, CD-и, ДВД-и, видео касете итд. Од остале опреме библиобус може имати и рачунаре с приступом интернету, фотокопирску машину те мултимедијску опрему.

Национални дан књигомобила[уреди | уреди извор]

Национални дан књигомобила (енгл. National Bookmobile Day) који спонзира Америчка библиотекарска асоцијација, прославља се у априлу сваке године, у среду Националне библиотекарске недеље.[5][6]

Земље[уреди | уреди извор]

Африка[уреди | уреди извор]

Азија[уреди | уреди извор]

Линколнширска мобилна библиотека покрива мала села у овом енглеском округу.[11]
Мобилна библиотека, Лондон, 2008
Мобилна библиотека округа Кејп Меј у Кејп Мај Корт Хаусу у Њу Џерзију
  • У Индонезији су 2015. године, Ридван Сурури и његова фирма „Луна” започели мобилну библиотеку звану Кудапустака (што значи „кућна библиотека” на индонезијском). Намера је да се побољша приступ књигама становника села у региону који има више од 977.000 неписмених одраслих особа. Они делују у селима у централној Јави. Сурури исто тако посећује школе три пута недељно.[12]
  • У Тајланду су 2002. године мобилне библиотеке попримиле неколико јединствених форми.[13]
  • Слоновске библиотеке су доносиле књиге као и опрему информационе технологије до 46 удаљених села у планинама Северног Тајланда. Овај пројекат је награђен Унесковом Међународном наградом за писменост за 2002. годину.
  • Плутајућа библиотека имала је два брода за књиге, од којих је један био опремљен компјутерима.
  • „Библиотекарски воз” децу без дома (паркиран на споредном колосеку у близини жељезничке полицијске станице) био је „заједнички пројект са жељезничком полицијом у оквиру иницијативе да се бескућна деца задрже од криминала и експлоатације усмеравајући их на конструктивније активности”. Воз је био репликован у „сиротињској заједници у Бангкоку”, где је такође садржао вагон библиотеке, вагон учионице и компјутера, и музички вагон.
  • Куће књига су биле контејнери који су били опремљени као библиотеке са књигама. Првих десет оригиналних кућа књига су биле тако популарне, да је планирано још 20 јединица.

Европа[уреди | уреди извор]

  • У Србији је Библиотека „Вук Караџић” у Алексинцу започела још 60-тих година 20. века да возилом, популарним „фићом”, опслужује становнике села у околини. У новијем периоду први библиобус, тј. инфобус Мобилни информативни и комуникациони центар ИнфоБус (МИКЦ) почео је 2003. године као заједнички пројекат Библиотеке „Вук Караџић” из Пријепоља и Народне библиотеке Србије, уз подршку Државне лутрије Србије и Фонда за отворено друштво. Уз помоћ Министарства културе и информисања овај сервис је поново активиран кроз пројекат „Библиобус – књига за свакога” од 2008.[14]
  • У Глазгову у Шкотској је 2002. године одржано окупљање MobileMeet са око 50 мобилних библиотека. Присуствовали су учесници из Шведске, Холандије, Ирске, Енглеске и Шкотске. Међу учесницима су били велики комбији из Единбурга, као и мали планински комбији. Многи од комбија су поносно носили награде са претходних сусрета.[13] Овај догађај се одржава сваке године у покровитељству организације ИФЛА
  • Од 1953. године организација Библиотеке заједнице из Мадрида у Шпанији, руководи флотом мобилним библиотека са књигама, ДВД и CD дисковима, и другим материјалима доступним за позајмљивање.[15][16]
  • Плутајућа библиотека, чије је име брода је „Епос”, је почела са радом 1959. године и служила је многе мале заједнице на обали Западне Норвешке.
  • У Естонији, књигомобил [17] је у служби од 2008. године, опслужујући патроне у предграђима Талина.

Северна Америка[уреди | уреди извор]

  • Уличне књиге је непрофитни књишки сервис основан 2011. године у Портланду у Орегону који путује помоћу бициклистичких кола и позајмљује књиге „људима који живе напољу”.[18]
  • Књиге на бицикловима[19] је програм који је отпочет 2013. године под окриљем Јавне библиотеке у Сијетлу који користи прилагођене бициклистичке приколице које се вуку снагом педала да би пружиле библиотекарске услуге на јавним догађајима у Сијетлу.[20]
  • Библиотека крстарица је „бицикл за књиге” из библиотеке округа Волуша који је дебитовао у Флориди у септемберу 2015. године. Тај бицикл вози особље библиотеке на разне локације, нудећи услуге позајмљивања књига, као и WиФи сервис, приступ електронским књигама, и информације о издавању библотекарске чланске карте.[21]

Јужна Америка[уреди | уреди извор]

  • Biblioburro је мобилна библиотека помоћу које колумбијски учитељ Луис Соријано и његова два магарца, Алфа и Бето, доносе књиге деци у руралној области два пута недељно. ЦНН је изабрала Соријана за једног од њиховоих хероја 2010. године.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Олмерт, Мицхаел (1992). „Тхе Инфините Либрарy, Тимелесс анд Инцорруптибле”. Тхе Смитхсониан боок оф боокс (1. изд.). Wасхингтон, D.C.: Смитхсониан Боокс. ИСБН 978-0-89599-030-3. 
  2. ^ „Перамбулатинг Либрарy”. Тхе Бритисх Wоркман. 1. 2. 1857. 
  3. ^ „Георге Мооре”. Меалсгате.цом. Приступљено 1. 9. 2011. 
  4. ^ Ортон, Иан (1980). Ан Иллустратед Хисторy оф Мобиле Либрарy Сервицес ин тхе УК wитх нотес он травелинг либрариес анд еарлy публиц либрарy транспорт. Судбурy: Бранцх анд Мобиле Либрариес Гроуп оф тхе Либрарy Ассоциатион. ИСБН 978-0-85365-640-1. 
  5. ^ „Натионал Боокмобиле Даy”. АЛА. 
  6. ^ АЛА. „Боокмобилес”. Пинтерест. 
  7. ^ „Кенyа'с цхилдрен оф тхе десерт”. Гуардиан Унлимитед. 1. 12. 2005. Приступљено 1. 6. 2007. 
  8. ^ „Цамел Либрарy Сервице”. Кенyан Цамел Боок Дриве. Приступљено 1. 6. 2007. 
  9. ^ Хамилтон, Масха (2007). Тхе Цамел Боокмобиле: А Новел (1ст изд.). Неw Yорк: ХарперЦоллинс. ИСБН 9780061173486. ЛЦЦН 2006041316. 
  10. ^ „Донкеyс хелп провиде Мулти-медиа Либрарy Сервицес”. ИФЛАнет (Интернатионал Федератион оф Либрарy Ассоциатионс анд Институтионс). 25. 2. 2002. Приступљено 26. 3. 2018. 
  11. ^ „Мобиле Либрариес”. Линцолнсхире Цоунтy Цоунцил. Архивирано из оригинала 11. 11. 2013. г. Приступљено 22. 11. 2013. 
  12. ^ „Тхе Индонесиан хорсе тхат ацтс ас а либрарy”. ББЦ НЕWС. 6. 5. 2015. 
  13. ^ а б „Мобиле Сецтион” (ПДФ). ИФЛА Неwслеттер (1). јесен 2002. 
  14. ^ Ненезић, Снежана (2018). „МОБИЛНА БИБЛИОТЕКА У КУЛТУРНОМ ЖИВОТУ КРУШЕВЦА” (ПДФ). БИБЛИОТЕКЕ У КУЛТУРНОМ ЖИВОТУ СРБИЈЕ - зборник: 275. Приступљено 26. 3. 2020. 
  15. ^ „Библиобусес: Ла библиотеца мóвил - Хисториа”. Библиотецас де ла Цомунидад де Мадрид. Приступљено 26. 3. 2018. 
  16. ^ „Ла библиотеца мóвил”. Мадрид.орг. Цомунидад де Мадрид [цитy говернмент]. 2015. Приступљено 15. 7. 2015. 
  17. ^ Катарина Јее
  18. ^ Јохнсон, Кирк (9. 10. 2014). „Хомелесс Оутреацх ин Волумес: Боокс бy Бике фор ‘Оутсиде’ Пеопле ин Орегон”. Тхе Неw Yорк Тимес. 
  19. ^ „Боокс он Бикес”. Тхе Сеаттле Публиц Либрарy. Архивирано из оригинала 27. 3. 2018. г. Приступљено 26. 3. 2018. 
  20. ^ „Боокс он Бикес Хелпс Сеаттле Либрарианс Педал То Тхе Массес”. 
  21. ^ „Волусиа Цоунтy Либрариес Хаве а Боок Бике!” (ПДФ). Фриендс оф тхе Даyтона Беацх Регионал Либрарy Неwслеттер. 1. 3. 2016. Архивирано из оригинала (ПДФ) 27. 03. 2018. г. Приступљено 26. 3. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]