Пређи на садржај

Мршављење

С Википедије, слободне енциклопедије
Мршављење
Поређења осопе пре и након губитка тежине

Мршављење, тј. губитак телесне тежине у контексту здравља је смањење укупне телесне масе услед губитка телесних течности, телесних масноћа и/или мишићног ткива те минералних залиха у костима односно везивним ткивима. До губитка телесне тежине може доћи ненамерно као последица болести или низа поремећаја или може настати из свесног напора за побољшањем превисоке телесне тежине односно стања претилости или гојазности.

Мршављење са 204 кг на 91 кг

Ненамерни губитак телесне тежине[уреди | уреди извор]

Узроци ненамерног губитка телесне тежине су стање глади, због недостатног уноса храњивих материја кроз дужи временски период.

  • Карцином је врло уобичајен узрочник губитка телесне тежине, која може бити фатална за пацијента, јер се многе здравствене компликације вежу на немогућност ослабљеног организма да се бори за даљи опстанак.
  • АИДС
  • Гастроинтестиналне болести и поремећаји су главни узрочник након карцинома ненамерном губитку телесне тежине. Овде се могу уврстити целијакија, Кронова болест, улцерозни колитис, панкреатитис, пептични улкус и гастритис.
  • Бубрежне болести
  • Плућне болести
  • Утицај стреса током дужег раздобља (бурноут)
  • Појачана активност штитне жлезде

До ненамерног губитка телесне тежине може доћи код низа болести и стања, које укључују болести као што карцином, АИДС и дијабетес. Особе које болују од дијабетеса тип 1 (од инсулина зависног дијабетес мелитуса) имају склоност стварањ превисоких количина глукозе те недовољних количина инсулина у крвотоку. Ово стање узрокује низ биохемијских реакција, којима се отпуштају триглицериди из адипозног ткива те започињу катаболичке реакције (реакције разлагања) аминокиселина у ткивима мишића. Коначни резултат је губитак и масног ткива и мишићног ткива који води у значајно смањење укупне телесне масе. Из овог разлога особе које болују од дијабетеса типа 1, а не лече се правилно, те не мењају своје животне навике (одмор, активност и прехрана) значајно губе телесну тежину. Хормонска неравнотежа, преактивне штитне жлезде (хипертиреоза) такође значајно придоноси смањењу телесне тежине. Уколико се примети значајан пад телесне тежине током неколико месеци препоручљиво је потражити савет лекара, као нутриционисте ради промена прехрамбених навика.

Намерни (циљани) губитак телесне масе[уреди | уреди извор]

Свесном променом навика особа смањује удео телесних масноћа у телу због постизања задатих циљева (побољшање физичке кондиције, здравља[1][2] и наравно изгледа). Губитак телесне тежине код особа које су претешке или гојазне може превентивно деловати на низ болести и поремећаја као што су дијабетес тип 2,[1] срчани удар, високи крвни притисак, остеоартритис[2] те одређене врсте карцинома (посебно пробавног система). До губитка телесне тежине долази када се особа налази у стању „негативне потрошње енергије“ што значи да особа троши више енергије него што је храном уноси у организам. Тада тело троши властите залихе (масно ткиво и мишиће) како би надоместило енергију потребну за одржавање свих телесних функција и кретања. Губитак тежине може довести до смањења хипертензије (високог крвног притиска), међутим није разјашњено да ли умањује и хипертензијом узроковану штету.[1]

Губитак тежине се јавља као тело троши више енергије на рад и метаболизам него што апсорбује из хране или других нутријената. Оно ће тад користити ускладиштене резерве из масноће или мишића, што генерално доводи до губитка тежине. За спортисте који желе да побољшају учинак или да задовоље потребну тежину за учешће у спорту, није неубичајено да траже додатни губитак тежине чак и ако су већ на својој идеалној телесној тежини. Други могу да буду вођени жељом да изгубе тежину како би постигли изглед који сматрају атрактивнијим. Међутим, премала тежина је повезана са здравственим ризицима као што су потешкоће у борби против инфекције, остеопороза, умањена мишићна јачина, потешкоће у регулисању телесне температуре и чак повећан ризик од смрти.[3]

Нискокалоријске исхране се исто тако називају исхранама балансираног садржаја. Услед њихових минималних штетних ефеката, ове типове дијете нутриционисти најчешће препоручују. Поред ограничавања уноса калорија, уравнотежена исхрана исто тако регулише конзумацију макронутријената. Од укупног броја додељених дневних калорија, препоручује се да 55% долази од угљених хидрата, 15% од протеина, и 30% од масти, при чему не више од 10% укупне масти представља засићене форме. На пример, препоручена исхрана са 1.200 калорија би пружила око 660 калорија од угљених хидрата, 180 од протеина, и 360 од масти. Неке студије указују на то да повећана потрошња протеина може да помогне при ублаживању тегоба везаних за глад изазвану смањеним уносом калорија, тако што се увећава осећај ситости.[4] Ограничење калорија на овај начин има мноштво дугорочних користи. Након постизања жељене телесне тежине, дневни калоријски унос се може поступно повећавати, уколико се не премаше извесне граничне вредности. У комбинацији са повећаном физичком активношћу, нискокалоријска исхрана се сматра најефективнијим дугорочним решењем, за разлику од ударних дијета, којима се остварују краткорочни резултати, у најбољем случају. Физичка активност може у великој мери да побољша ефикасност дијете. Стога је најздравији режим мршављења онај који се састоји од уравнотежене прехране и умерене телесне активности.

Депресија, стрес или досада могу да допринесу повећану тежине,[5] и у тим случајевима, индивидуама се саветује да затраже медицинску помоћ. Једна студија из 2010. године је утрврдила да су особе на дијети које су имале пуне ноћи спавања изгубиле више него два пута већу количину масноће од особа са недовољно сна.[6][7] Претпоставља да суплементација витамина D може да помогне, међутим студије то не подржавају.[8] Већина дијететичара поновно добија на тежини током дужег временског периода.[9] Према Смерницама прехране за Американце, они који остваре и управљају здравом тежином то најуспешније чине тако да пазе да само конзумирају онолико калорија колико је неопходно да би задовољили своје потребе и да би били физички активни.[10]

Механизам успешног губитка тежине[уреди | уреди извор]

Најмање интрузивне методе мршављења, и оне које се најчешће препоручују, су прилагођавање образаца исхране и повећана физичка активност, углавном у облику вежбања. Светска здравствена организација препоручује да комбинује умањена конзумација прерађене хране богате засићеним мастима, шећером и соли[11] и калоријског садржаја дијете са повећаном физичком активношћу.[12]

Постоји много различитих приступа решавању ове проблематике, кроз јеловнике, планове прехране те савете са стручном и образованом особом (нутриционистом). Основа режима прехране темељи се на препорученом дневном енергетском уносу прилагођеном здравственом стању, полу, добу те физичком оптерећењу особе која жели да губи телесну тежину. Најуспешније методе су оне које укључују довољан енергетски унос на дневној бази (задовољавају ситост особе, што је изразито важно због одржавања прехране кроз дужи временски период) те прикладну физичку активност. Комбинација ова два приступа је кључ успеха сваког мршављања. Важно је нагласити да особа која жели да успешно смањи своју телесну тежину не сме да пређе праг гладовања јер у том случају долази до значајног успоравања метаболизма те контрапродуктивних ефеката и нарушавања здравственог стања. Циљ сваког успешног режима прехране за губитак телесне масе јесте одржавање што дужих периода ситости, паметним избором намирница те што правилнијим уласком глукозе у крвоток и њеном дугим одржавањем на оптималним концентрацијама. Нагли губици тежине код одређених режима прехране углавном се односе на губитак воде из организма, до чега долази услед повећане потрошње гликогена, који на себе веже отприлике три пута већу количину воде. Што значи да када особа изгуби пар килограма у кратком времену те се поновно врати старом начину прехране тело враћа изгубљено, а неретко и додатно повећава залихе масноћа.

Технике[уреди | уреди извор]

Картонско паковање два лека за лечење гојазности. Орлистат је горе приказан под брендом Ксеникал у белом паковању са Роцхе брендом. Сибутрамин је испод под брендом Меридија. Орлистат је такође доступан као Али у Уједињеном Краљевству. А логотип Абот лабораторија налази се на доњој половини паковања.
Орлистат (Xеницал), најчешће коришћени лек за лечење гојазности и сибутрамин (Меридија), лек који је повучен због кардиоваскуларних нежељених ефеката

Дијета и вежбање[уреди | уреди извор]

Најмање наметљиве методе мршављења, и оне које се најчешће препоручују, су прилагођавање начина исхране и повећана физичка активност, углавном у облику вежбања.[13] Светска здравствена организација препоручује да људи комбинују смањење прерађене хране са високим садржајем засићених масти, шећера и соли,[14] и смањен унос калорија са повећањем физичке активности.[15] Дугорочни програми вежбања и лекови против гојазности смањују запремину абдоминалне масти.[16] Самоконтрола исхране, вежбања и тежине су корисне стратегије за губитак тежине,[13][17][18] посебно у раним програмима мршављења.[19] Истраживања показују да је већа вероватноћа да ће они који уносе храну око три пута дневно и око 20 пута месечно постићи клинички значајан губитак тежине.[13][20]

Трајни губитак тежине зависи од одржавања негативног енергетског биланса, а не од врсте макронутријената (као што су угљени хидрати) који се конзумирају.[21] Дијета са високим садржајем протеина показала је већу ефикасност у кратком року (испод 12 месеци) за људе који једу ад либитум због повећане термогенезе и ситости, међутим овај ефекат има тенденцију да нестане током времена.[22]

ГДА смернице[уреди | уреди извор]

Оквирне смернице за енергетски унос на дневној бази ГДА (Guideline Daily Amount) који се односи на здраве особе износи 2000 kcal.[23] ГДА показује колико калорија и храњивих материја (беланчевине, угљених хидрата, шећера, масти, засићене масне киселине, влакна и соли) садржи одређена количина хране (оброк) у односу на референтни дневни унос од 2000 kcal, те се углавном изражава у облику постотка.

Балансирана прехрана[уреди | уреди извор]

Свака прехрана па тако и она за губитак телесне тежине мора бити балансирана, што значи да удели појединих макронутријената требају да задовољавају просечне дневне потребе организма.[24] Потпуно избегавање појединих макронутријената као што су то углавном угљени хидрати и масноће, или базирање прехране само на једном макронутријенту, као што су беланчевине свакако није прави пут те може негативно да делује на здравље особе. Потребно је познавати потребе организма како би се изабрао прави начин за постизање циљева те у прехрану уврстити оптималне количине свих макронутријената и њихове најбоље изворе.[25] Након постизања циљане тежине потребно је повисити енергетски унос који ће одговарати одржавању дотичне телесне тежине. Важно је напоменути да се сваки од 3 основна макронутријента (угљени хидрати, масноће и беланчевине); уколико су унешени у организам у вишку складиште се у облику масноћа за будуће потребе организма. За дугорочне добре резултате потребно је полако променити начин живота[26] и прилагодити га потребама властитог организма, јер на жалост не постоје чудесне таблете које могу решити проблем сувишних килограма.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в ЛеБланц, Е; О'Цоннор, Е; Wхитлоцк, ЕП (октобар 2011). „Сцреенинг фор анд манагемент оф обеситy анд оверwеигхт ин адултс”. Евиденце Сyнтхесес, Но. 89. У.С. Агенцy фор Хеалтхцаре Ресеарцх анд Qуалитy (АХРQ). Приступљено 27. 6. 2013. 
  2. ^ а б Институте фор Qуалитy анд Еффициенцy ин Хеалтх Царе. „Хеалтх бенефитс оф лосинг wеигхт”. Фацт схеет, Информед Хеалтх Онлине. Институте фор Qуалитy анд Еффициенцy ин Хеалтх Царе. Приступљено 27. 6. 2013. 
  3. ^ „Беинг ундерwеигхт посес хеалтх рискс”. Маyо Цлиниц. Архивирано из оригинала 4. 3. 2007. г. Приступљено 13. 1. 2007. 
  4. ^ „Хигх-Протеин Диет фор Wеигхт Лосс”. WебМД. 
  5. ^ „Моодс фор Овереатинг: Гоод, Бад, анд Боред”. Псyцхологy Тодаy (на језику: енглески). Приступљено 17. 10. 2018. 
  6. ^ Неделтцхева, АВ; Килкус, ЈМ; Империал, Ј; Сцхоеллер, ДА; Пенев, ПД (2010). „Инсуффициент слееп ундерминес диетарy еффортс то редуце адипоситy”. Анналс оф Интернал Медицине. 153 (7): 435—41. ПМЦ 2951287 Слободан приступ. ПМИД 20921542. дои:10.7326/0003-4819-153-7-201010050-00006. 
  7. ^ Хармон, Катхерине (4. 10. 2010). „Слееп мигхт хелп диетерс схед море фат”. Сциентифиц Америцан. Приступљено 20. 10. 2010. 
  8. ^ Патхак, К.; Соарес, M. Ј.; Цалтон, Е. К.; Зхао, Y.; Халлетт, Ј. (1. 6. 2014). „Витамин D супплементатион анд бодy wеигхт статус: а сyстематиц ревиеw анд мета-аналyсис оф рандомизед цонтроллед триалс”. Обеситy Ревиеwс. 15 (6): 528—537. ИССН 1467-789X. ПМИД 24528624. дои:10.1111/обр.12162. 
  9. ^ Сумитхран, Приyа; Проиетто, Јосепх (2013). „Тхе дефенце оф бодy wеигхт: А пхyсиологицал басис фор wеигхт регаин афтер wеигхт лосс”. Цлиницал Сциенце. 124 (4): 231—41. ПМИД 23126426. дои:10.1042/ЦС20120223. 
  10. ^ „Еxецутиве Суммарy”. Диетарy Гуиделинес 2015–2020. Приступљено 2. 5. 2016. 
  11. ^ „Wорлд Хеалтх Организатион рецоммендс еатинг лесс процессед фоод”. ББЦ Неwс. 3. 3. 2003. 
  12. ^ „Цхоосинг а сафе анд суццессфул wеигхт лосс програм”. Wеигхт-цонтрол Информатион Нетwорк. Натионал Институте оф Диабетес анд Дигестиве анд Киднеy Дисеасес. април 2008. Архивирано из оригинала 8. 4. 2011. г. Приступљено 26. 1. 2011. 
  13. ^ а б в Варкевиссер, Р. D. M.; ван Стрален, M. M.; Кроезе, W.; Кет, Ј. C. Ф.; Стеенхуис, I. Х. M. (2018-10-16). „Детерминантс оф wеигхт лосс маинтенанце: а сyстематиц ревиеw”. Обеситy Ревиеwс. 20 (2): 171—211. ИССН 1467-7881. ПМИД 30324651. дои:10.1111/обр.12772. 
  14. ^ „Wорлд Хеалтх Организатион рецоммендс еатинг лесс процессед фоод”. ББЦ Неwс. 3. 3. 2003. 
  15. ^ „Цхоосинг а сафе анд суццессфул wеигхт лосс програм”. Wеигхт-цонтрол Информатион Нетwорк. Натионал Институте оф Диабетес анд Дигестиве анд Киднеy Дисеасес. јул 2017. Приступљено 2020-07-17. 
  16. ^ Рао, С; Пандеy, А; Гарг, С; et al. (2019). „Еффецт оф Еxерцисе анд Пхармацологицал Интервентионс он Висцерал Адипоситy: А Сyстематиц Ревиеw анд Мета-аналyсис оф Лонг-терм Рандомизед Цонтроллед Триалс.”. Маyо Цлиниц Процеедингс. 94 (2): 211—224. ПМЦ 6410710 Слободан приступ. ПМИД 30711119. дои:10.1016/ј.маyоцп.2018.09.019. 
  17. ^ Бурке, Лора Е.; Wанг, Јинг; Севицк, Марy Анн (2011). „Селф-Мониторинг ин Wеигхт Лосс: А Сyстематиц Ревиеw оф тхе Литературе”. Јоурнал оф тхе Америцан Диететиц Ассоциатион (на језику: енглески). 111 (1): 92—102. ПМЦ 3268700 Слободан приступ. ПМИД 21185970. дои:10.1016/ј.јада.2010.10.008. 
  18. ^ Стеинберг, Дори M.; Тате, Деборах Ф.; Беннетт, Гарy Г.; Еннетт, Сусан; Самуел-Ходге, Цармен; Wард, Дианне С. (2013). „Тхе еффицацy оф а даилy селф-wеигхинг wеигхт лосс интервентион усинг смарт сцалес анд е-маил: Даилy Селф-Wеигхинг Wеигхт Лосс Интервентион”. Обеситy (на језику: енглески). 21 (9): 1789—97. ПМЦ 3788086 Слободан приступ. ПМИД 23512320. дои:10.1002/обy.20396. 
  19. ^ Крукоwски, Ребецца А.; Харвеy-Берино, Јеан; Бурсац, Зоран; Асхикага, Така; Wест, Делиа Смитх (2013). „Паттернс оф суццесс: Онлине селф-мониторинг ин а wеб-басед бехавиорал wеигхт цонтрол програм.”. Хеалтх Псyцхологy (на језику: енглески). 32 (2): 164—170. ИССН 1930-7810. ПМЦ 4993110 Слободан приступ. ПМИД 22545978. дои:10.1037/а0028135. 
  20. ^ Харвеy, Јеан; Крукоwски, Ребецца; Приест, Јефф; Wест, Делиа (2019). „Лог Офтен, Лосе Море: Елецтрониц Диетарy Селф-Мониторинг фор Wеигхт Лосс: Лог Офтен, Лосе Море”. Обеситy (на језику: енглески). 27 (3): 380—384. ПМЦ 6647027 Слободан приступ. ПМИД 30801989. дои:10.1002/обy.22382. 
  21. ^ Баyер, Сандра; Холзапфел, Цхристина (јул 2022). „Царбохyдрате интаке – цуррент кноwледге он wеигхт манагемент”. Цуррент Опинион ин Цлиницал Нутритион & Метаболиц Царе. 25 (4): 265—270. ИССН 1363-1950. дои:10.1097/МЦО.0000000000000840. 
  22. ^ Магкос, Фаидон (2020). „Протеин-Рицх Диетс фор Wеигхт Лосс Маинтенанце”. Цуррент Обеситy Репортс. 9 (3): 213—218. ПМИД 32542589. С2ЦИД 219691446. дои:10.1007/с13679-020-00391-0 Слободан приступ. 
  23. ^ http://www.gdalabel.org.uk/gda/gda_values.aspx
  24. ^ Фоод анд Агрицултуре Организатион. http://www.fao.org/docrep/005/y4168e/y4168e05.htm
  25. ^ „Храна, саветовалиште за нутриционизам и дијететику.”. Архивирано из оригинала 24. 10. 2020. г. Приступљено 26. 02. 2021. 
  26. ^ „ЗдрављеДанас - Блог о Здрављу”. ЗдрављеДанас (на језику: енглески). Приступљено 6. 9. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mršavljenje&oldid=27448325”