Национални музеј у Токију
東京国立博物館 | |
Успостављен | 1872 (Јушима Сеидо изложба) 1873 (перманентни дисплеј) 1882 (садашња локација) 2007 (садашња администрација) |
---|---|
Локација | Уено, Тајто, Токио, Јапан |
Тип | Музеј уметности |
Величина колекције | 110.000 |
Посетилаца | 2.180.000 (2017)[1] |
Приступ јавним саобраћајем | Токијски метро |
Бебсајт | www |
Национални музеј у Токију (јап. 東京国立博物館, Tōkyō Kokuritsu Hakubutsukan), скр. ТНМ, је уметнички музеј смештен уз зоолошки врт Уено Парк у Таитоу, средишњи Токио. Сматра се најстаријим националним музејом у Јапану; највећи је уметнички музеј у Јапану и један је од највећих уметнички музеја у свету. Један је од четири музеја којима управља Национални завод за културну баштину (јап. 国立 文化 財 機構).
Музеј сакупља, чува и приказује опсежну колекцију уметничких дела и културних предмета из Азије, с нагласком на древну и средњовековну јапанску уметност и азијску уметност дуж Пута свиле. Ту је и велика збирка грчко-будистичке уметности. Музеј чува више од 110.000 културних добара, укључујући 89 који су јапанско национално благо, 319 блага Хорјујија и 644 важна културна добра. Уз то, у музеју се налази преко 3.000 културних добара које су донирали појединци и организације, укључујући 55 који су национално благо и 253 важна културна добра (од марта 2019). Музеј такође спроводи истраживања и организује образовне догађаје везане уз његову збирку.[2][3][4]
Музеј се састоји од зграда: Хонкан, у којој је јапанска галерија; Хеисеикан и Хјокеикан, у коијма се одржавају посебне изложбе; Тојокан, у којој је азијска галерија; Галерија блага Хорјујија, у којој су важне реликвије изворно сачуваних у Хорју храму Наре; Курода меморијална дворана, у којој је збирка радова сликара Куроде Сеикија; и истраживачког и информацијског центра. У склопу музеја налазе се ресторани и трговине, изложбе на отвореном (укључујући Куромон) и врт у којем посетиоци могу уживати у сезонским погледима.
Западна уметност изван надлежности ТНМ-а смештена је у оближњем Националном музеју западњачке уметности.
Историја[уреди | уреди извор]
Токијски национални музеј био је први музеј који је отворен у земљи. Инаугурација је одржана 1872. године у Таисендену, а тада се звао Царски музеј[5]. Убрзо након отварања за јавност музеј се преселио у Учијамашита-чо (данас Учисаиваи-чо), а 1882. године се вратио на своје тренутно место, у парк Уено. Током 20. века музеј је претрпео нека оштећења, попут великог Канто земљотреса 1923. и Другог светског рата, током којег је био затворен[6].
Изложба Јушима Сеидо[уреди | уреди извор]
Токијски национални музеј је најстарији национални музеј у Јапану.[7] Сматра се да је његово порекло била изложба Јушима Сеидо или Шохејзака, јавна изложба царских уметничких дела и научних примерака коју је од 10. марта до 30. априла 1872. године одржавало одељење за музеје Министарства просвете[8][9] током 5. године меиџи ере. Аутентичност предмета је потврђена недавним Јиншинским прегледом, којим су каталогизовани и верификовани различити царски, племићки и храмски поседи широм земље.[10] У режији Шигенобу Окуме, Цунетами Саноа и других,[11] изложба из 1872. проширила је изложбу из 1871. у Токијској школи Кајсеи (данас Универзитет у Токију) како би се припремила за међународни експонат на Светској изложби у Бечу 1873. којом се славе производи Франца Јосифа и подстиче извоз; 24 инжењера су такође послата са делегацијом да проучавају најсавременије западно инжењерство на сајму за употребу у јапанској индустрији.[11] Пописани су најважнији производи сваке покрајине и сакупљена су по два примерка, један за излагање у Бечу, а други за чување и излагање у новом музеју.[11] Изложба из 1872. године, одржана у дворани Тајсеиден бившег конфучијанског храма у Јушима Сеидо у насељу Шохејзака, била је отворена сваког дана од 9 до 16 часова и на крају је примила око 150.000 људи.[8] Изложба из 1873. у Бечу, осим збирке регионалних предмета, укључивала је и пуну јапанску башту са светилиштем, модел некадашње пагоде у Токијском царском храму, женски златни шачи из замка Нагоја и копију од папира-машеа Камакура Буде.[11] Следеће године Сано је саставио извештај о сајму у 96 томова подељених у 16 делова. Готфрид Вагенер, немачки научник који је тада радио у Токију, написао је своје извештаје о „Музеју уметности у погледу уметности и разних заната“ и „Оснивању Токијског музеја“, снажно се залажући за стварање музеја по западном узору у јапанској престоници.[11]
-
Стари Јушима Сеидо (1830)
-
Мушки шачи из замка Нагоја на изложби. Шосајев укијое принт.
-
Директори изложбе, пред златним шачијем у дворишту Тајзејден (1872)
Музеј Учијамашита[уреди | уреди извор]
Док је трајао светски сајам у Бечу, Изложбени биро је организовао локалне предмете у привремену поставку у комплексу у Учијамашита-чо (сада 1-Чоме у Учисајвај-чо), одмах југоисточно од Царске палате, у марта 1873.[12] Она је отворена 15. априла и била је отворен за јавност наредна 3½ месеца, након чега је била отворен данима у сваком месецу који се завршавају бројевима 1 или 6.[12] Посебна изложба 1874. била је фокусирана на нову технологију у медицини, хемији и физици. Музеј је 30. марта 1875. премештен у надлежност Министарства унутрашњих послова.[12] До тада је обухватао седам зграда — укључујући стакленик — са изложбама које покривају јапанске антиквитете, пољопривреду и природне науке; терен је имао простор за стоку и просторију за медведе.[12] Музеј је и даље био повезан са индустријом и био је блиско повезан са националним индустријским изложбама одржаним у парку Уено 1877, 1881. и 1890. године.[13]
-
Гравура Уметничке галерије за прву националну индустријску изложбу (1877)
-
Укијо-е триптих Хирошигеа III који показује његову унутрашњост (1877)
-
Мапа водича за другу националну индустријску изложбу 1881
Колекција[уреди | уреди извор]
Јапанска галерија (Хонкан)[уреди | уреди извор]
Галерија Хонкан има 24 изложбена простора на два спрата, који хронолошки приказују јапанску уметност од глинених фигура из раздобља ђомон до гравура у дрвету из 19. века[14].
-
Ритулна посуда из раздобља јомон, Нигата (око 3.000. пне)
-
Врч из јајои раздобља, 1. до 3. век, из Кугахаре, Ота-Ку, Токио.
-
Бодисатва из раздобља асука, 7. век
-
Какиемон ваза из раздобља едо, 17. век.
-
Нох маска из раздобља Едо, 18. век.
Азијска галерија (Тојокан)[уреди | уреди извор]
Галерија Тојокан има десет изложбених соба на пет спратова, с изврсном збирком уметничких и археолошких предмета из разних азијских земаља. Музеј чува највећу и најзначајнију збирку корејске уметности, оставштине из времена када је Кореја била јапанска колонија. Остале азијске земље заступљене у овој галерији су: Кина, Индија и југоисточна Азија. Иако није из Азије, у ову галерију је уврштен и Египат. Зграда у којој се налази Галерија Тојокан изграђена је 1968. године, а дизајнирао ју је Танигучи Јошио. На првом спрату налази се ресторан и трговина у предворју.[15]
-
Баканалије, грчко-будистичка уметност из Гандаре, 1-2 век.
-
Маитрејски Буда из династије Северни Веи, Кина, 443. год.
-
Дрвена плоча с натписима Тохараца, Кина, 5. до 8. век.
Хјокеикан[уреди | уреди извор]
Хјокеикан је отворен 1909. године у спомен на брак престолонаследника (каснијег цара Таиша). Касније је та зграда означена као културно добро од значаја, а отворена је само у посебним приликама и привременим изложбама.[16]
Хеисеикан[уреди | уреди извор]
Хеисеикан је отворен 1999. године и углавном се користи за привремене изложбе. Поред тога, на првом спрату садржи јапанску археолошку галерију с артефактима из раздобља од 10.000 пне до 8. века.[17]
-
Најстарије полиране камене секире на свету пре раздобља ђомон (око 30.000 пне)
-
Статуа из каснијег ђомона (око 1000-400 пне).
-
Кип коња Ханива, употпуњен везом и седлом, 6. век
-
Буда, Асука раздобље, 7. век
Галерија блага Хорјуји[уреди | уреди извор]
У овој се галерији налазе предмети пронађени током меиђи рестаурације, када је царска породица 1878. године преузела земљу храма Хорјуџи у Нари.[18]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ 2017 ТЕА-АЕЦОМ Мусеум Индеx, публисхед Маy 2018
- ^ „Фреqуентлy аскед qуестионс абоут тхе Токyо Натионал Мусеум”. Токyо Натионал Мусеум. Архивирано из оригинала 28. 4. 2023. г. Приступљено 29. 4. 2023.
- ^ 文化財指定等の件数 (на језику: јапански). Агенцy фор Цултурал Аффаирс. 5. 4. 2023. Архивирано из оригинала 28. 4. 2023. г. Приступљено 29. 4. 2023.
- ^ 国立文化財機構概要 2022 (ПДФ) (на језику: јапански). Натионал Институтес фор Цултурал Херитаге. стр. 6. Архивирано из оригинала (ПДФ) 14. 3. 2022. г. Приступљено 29. 4. 2023.
- ^ Yусхима Сеидо изложба на страницама музеја ТНМ, Приступљено 25. 06. 2020.
- ^ Цонструцтион оф тхе Неw Хонкан: Тхе Мусеум дуринг Wорлд Wар II. на страницама музеја ТНМ
- ^ Нуссбаум, Лоуис-Фрéдéриц (2005), „Мусеумс”, Јапан Енцyцлопедиа, стр. 671—673.
- ^ а б ТНМ (2019), Yусхима Сеидо Еxпоситион.
- ^ „Оутлине оф тхе Индепендент Административе Институтионс Натионал Мусеум 2005” (ПДФ). ИАИ Натионал Мусеум Сецретариат. 2005. стр. 9. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2009-02-26. г.
- ^ ТНМ (2019), Тхе Јинсхин Сурвеy: Ресеарцх оф Цултурал Пропертиес.
- ^ а б в г д ТНМ (2019), Тхе Wорлд'с Фаир ин Виена: Тхе Оригин оф тхе Јапанесе Модерн Мусеум.
- ^ а б в г ТНМ (2019), Yамасхитамон-наи Мусеум: Тхе Мусеум ундер тхе Хоме Министрy.
- ^ ТНМ (2019), Тхе Натионал Индустриал Еxхибитион: Тхе Мусеум анд тхе Енцоурагемент оф Индустриес.
- ^ Хонкан, 2019. на страницама музеја ТНМ
- ^ Тоyокан Флоор Мап на страницама музеја ТНМ
- ^ Хyокеикан Флоор Мап на страницама музеја ТНМ
- ^ Хеисеикан Флоор Мап на страницама музеја ТНМ
- ^ Тхе Галлерy оф Хорyуји Треасурес Флоор Мап на страницама музеја ТНМ
Литература[уреди | уреди извор]
- Имамура, Кеији (1996), Тхе Прехисторy оф Јапан анд Итс Поситион ин Еаст Асиа, Лондон: Университy Цоллеге Лондон Пресс.
- Сутхерланд, Марy; et al. (1995), Натионал Паркс оф Јапан, Кодансха, ИСБН 4-7700-1971-8.
- Тсенг, Алице Y. (децембар 2004), „Стyлинг Јапан: Тхе Цасе оф Јосиах Цондер анд тхе Мусеум ат Уено, Токyо”, Јоурнал оф тхе Социетy оф Арцхитецтурал Хисторианс, Вол. 63 (Но. 4), стр. 472—497, дои:10.2307/4128015.
- Стеве Сундберг, "Уено Парк Мусеумс, ц. 1910", Олд Токyо, инцлудинг имагес оф тхе Натионал Мусеум тхроугх тхе 20тх центурy, 2019. (језик: енглески)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Оффициал сите, Токyо Натионал Мусеум
- Сундберг, Стеве (2019), „Уено Парк Мусеумс, ц. 1910”, Олд Токyо, инцлудинг имагес оф тхе Натионал Мусеум тхроугх тхе 20тх центурy.
- Keiji Imamura, The Prehistory of Japan and Its Position in East Asia, University College London Press, London, 1996.