Национални музеј у Токију

Координате: 35° 43′ 08″ Н 139° 46′ 33″ W / 35.71889° С; 139.77583° З / 35.71889; -139.77583
С Википедије, слободне енциклопедије
Национални музеј у Токију
東京国立博物館
Хонкан буилдинг, Токyо Натионал Мусеум
Хонкан (главна галерија)
Мапа
Успостављен1872 (Јушима Сеидо изложба)
1873 (перманентни дисплеј)
1882 (садашња локација)
2007 (садашња администрација)
ЛокацијаУено, Тајто, Токио, Јапан
ТипМузеј уметности
Величина колекције110.000
Посетилаца2.180.000 (2017)[1]
Приступ јавним саобраћајемТокијски метро
Бебсајтwww.tnm.jp

Национални музеј у Токију (јап. 東京国立博物館, Tōkyō Kokuritsu Hakubutsukan), скр. ТНМ, је уметнички музеј смештен уз зоолошки врт Уено Парк у Таитоу, средишњи Токио. Сматра се најстаријим националним музејом у Јапану; највећи је уметнички музеј у Јапану и један је од највећих уметнички музеја у свету. Један је од четири музеја којима управља Национални завод за културну баштину (јап. 国立 文化 財 機構).

Икеи Схосаи, укијо-е триптих приказа Yусхима Сеидо изложбе из 1872. године.

Музеј сакупља, чува и приказује опсежну колекцију уметничких дела и културних предмета из Азије, с нагласком на древну и средњовековну јапанску уметност и азијску уметност дуж Пута свиле. Ту је и велика збирка грчко-будистичке уметности. Музеј чува више од 110.000 културних добара, укључујући 89 који су јапанско национално благо, 319 блага Хорјујија и 644 важна културна добра. Уз то, у музеју се налази преко 3.000 културних добара које су донирали појединци и организације, укључујући 55 који су национално благо и 253 важна културна добра (од марта 2019). Музеј такође спроводи истраживања и организује образовне догађаје везане уз његову збирку.[2][3][4]

Хирошиге III, укијо-е триптих друге Националне индустријске изложбе (НИЕ) 1881. године, с приказом изворне галерије Хонкан.

Музеј се састоји од зграда: Хонкан, у којој је јапанска галерија; Хеисеикан и Хјокеикан, у коијма се одржавају посебне изложбе; Тојокан, у којој је азијска галерија; Галерија блага Хорјујија, у којој су важне реликвије изворно сачуваних у Хорју храму Наре; Курода меморијална дворана, у којој је збирка радова сликара Куроде Сеикија; и истраживачког и информацијског центра. У склопу музеја налазе се ресторани и трговине, изложбе на отвореном (укључујући Куромон) и врт у којем посетиоци могу уживати у сезонским погледима.

Западна уметност изван надлежности ТНМ-а смештена је у оближњем Националном музеју западњачке уметности.

Историја[уреди | уреди извор]

Унутрашњост галерије Хонкан са степеништа другог спрата 2013. године.

Токијски национални музеј био је први музеј који је отворен у земљи. Инаугурација је одржана 1872. године у Таисендену, а тада се звао Царски музеј[5]. Убрзо након отварања за јавност музеј се преселио у Учијамашита-чо (данас Учисаиваи-чо), а 1882. године се вратио на своје тренутно место, у парк Уено. Током 20. века музеј је претрпео нека оштећења, попут великог Канто земљотреса 1923. и Другог светског рата, током којег је био затворен[6].

Изложба Јушима Сеидо[уреди | уреди извор]

Токијски национални музеј је најстарији национални музеј у Јапану.[7] Сматра се да је његово порекло била изложба Јушима Сеидо или Шохејзака, јавна изложба царских уметничких дела и научних примерака коју је од 10. марта до 30. априла 1872. године одржавало одељење за музеје Министарства просвете[8][9] током 5. године меиџи ере. Аутентичност предмета је потврђена недавним Јиншинским прегледом, којим су каталогизовани и верификовани различити царски, племићки и храмски поседи широм земље.[10] У режији Шигенобу Окуме, Цунетами Саноа и других,[11] изложба из 1872. проширила је изложбу из 1871. у Токијској школи Кајсеи (данас Универзитет у Токију) како би се припремила за међународни експонат на Светској изложби у Бечу 1873. којом се славе производи Франца Јосифа и подстиче извоз; 24 инжењера су такође послата са делегацијом да проучавају најсавременије западно инжењерство на сајму за употребу у јапанској индустрији.[11] Пописани су најважнији производи сваке покрајине и сакупљена су по два примерка, један за излагање у Бечу, а други за чување и излагање у новом музеју.[11] Изложба из 1872. године, одржана у дворани Тајсеиден бившег конфучијанског храма у Јушима Сеидо у насељу Шохејзака, била је отворена сваког дана од 9 до 16 часова и на крају је примила око 150.000 људи.[8] Изложба из 1873. у Бечу, осим збирке регионалних предмета, укључивала је и пуну јапанску башту са светилиштем, модел некадашње пагоде у Токијском царском храму, женски златни шачи из замка Нагоја и копију од папира-машеа Камакура Буде.[11] Следеће године Сано је саставио извештај о сајму у 96 томова подељених у 16 делова. Готфрид Вагенер, немачки научник који је тада радио у Токију, написао је своје извештаје о „Музеју уметности у погледу уметности и разних заната“ и „Оснивању Токијског музеја“, снажно се залажући за стварање музеја по западном узору у јапанској престоници.[11]

Музеј Учијамашита[уреди | уреди извор]

Док је трајао светски сајам у Бечу, Изложбени биро је организовао локалне предмете у привремену поставку у комплексу у Учијамашита-чо (сада 1-Чоме у Учисајвај-чо), одмах југоисточно од Царске палате, у марта 1873.[12] Она је отворена 15. априла и била је отворен за јавност наредна 3½ месеца, након чега је била отворен данима у сваком месецу који се завршавају бројевима 1 или 6.[12] Посебна изложба 1874. била је фокусирана на нову технологију у медицини, хемији и физици. Музеј је 30. марта 1875. премештен у надлежност Министарства унутрашњих послова.[12] До тада је обухватао седам зграда — укључујући стакленик — са изложбама које покривају јапанске антиквитете, пољопривреду и природне науке; терен је имао простор за стоку и просторију за медведе.[12] Музеј је и даље био повезан са индустријом и био је блиско повезан са националним индустријским изложбама одржаним у парку Уено 1877, 1881. и 1890. године.[13]

  • Гравура Уметничке галерије за прву националну индустријску изложбу (1877)
    Гравура Уметничке галерије за прву националну индустријску изложбу (1877)
  • Укијо-е триптих Хирошигеа III који показује његову унутрашњост (1877)
    Укијо-е триптих Хирошигеа III који показује његову унутрашњост (1877)
  • Мапа водича за другу националну индустријску изложбу 1881
    Мапа водича за другу националну индустријску изложбу 1881

Колекција[уреди | уреди извор]

Хонкан гледано из врта у марту 2018. године

Јапанска галерија (Хонкан)[уреди | уреди извор]

Галерија Хонкан има 24 изложбена простора на два спрата, који хронолошки приказују јапанску уметност од глинених фигура из раздобља ђомон до гравура у дрвету из 19. века[14].

  • Ритулна посуда из раздобља јомон, Нигата (око 3.000. пне)
    Ритулна посуда из раздобља јомон, Нигата (око 3.000. пне)
  • Врч из јајои раздобља, 1. до 3. век, из Кугахаре, Ота-Ку, Токио.
    Врч из јајои раздобља, 1. до 3. век, из Кугахаре, Ота-Ку, Токио.
  • Бодисатва из раздобља асука, 7. век
    Бодисатва из раздобља асука, 7. век
  • Какиемон ваза из раздобља едо, 17. век.
    Какиемон ваза из раздобља едо, 17. век.
  • Нох маска из раздобља Едо, 18. век.
    Нох маска из раздобља Едо, 18. век.

Азијска галерија (Тојокан)[уреди | уреди извор]

Галерија Тојокан 2009. године

Галерија Тојокан има десет изложбених соба на пет спратова, с изврсном збирком уметничких и археолошких предмета из разних азијских земаља. Музеј чува највећу и најзначајнију збирку корејске уметности, оставштине из времена када је Кореја била јапанска колонија. Остале азијске земље заступљене у овој галерији су: Кина, Индија и југоисточна Азија. Иако није из Азије, у ову галерију је уврштен и Египат. Зграда у којој се налази Галерија Тојокан изграђена је 1968. године, а дизајнирао ју је Танигучи Јошио. На првом спрату налази се ресторан и трговина у предворју.[15]

Хјокеикан[уреди | уреди извор]

Галерија Хјокеикан 2019. године

Хјокеикан је отворен 1909. године у спомен на брак престолонаследника (каснијег цара Таиша). Касније је та зграда означена као културно добро од значаја, а отворена је само у посебним приликама и привременим изложбама.[16]

Хеисеикан[уреди | уреди извор]

Галерија Хеисеикан 2009. године

Хеисеикан је отворен 1999. године и углавном се користи за привремене изложбе. Поред тога, на првом спрату садржи јапанску археолошку галерију с артефактима из раздобља од 10.000 пне до 8. века.[17]

  • Најстарије полиране камене секире на свету пре раздобља ђомон (око 30.000 пне)
    Најстарије полиране камене секире на свету пре раздобља ђомон (око 30.000 пне)
  • Статуа из каснијег ђомона (око 1000-400 пне).
    Статуа из каснијег ђомона (око 1000-400 пне).
  • Коњске кочије из доба Кофун, бронзани детаљ огледала (5-6 век) из Ета-Фунајама тумула, Кумамото.
    Коњске кочије из доба Кофун, бронзани детаљ огледала (5-6 век) из Ета-Фунајама тумула, Кумамото.
  • Кип коња Ханива, употпуњен везом и седлом, 6. век
    Кип коња Ханива, употпуњен везом и седлом, 6. век
  • Буда, Асука раздобље, 7. век
    Буда, Асука раздобље, 7. век

Галерија блага Хорјуји[уреди | уреди извор]

Галерија блага Хорјуји 2018. године
Мозаици из Наре, 7. век

У овој се галерији налазе предмети пронађени током меиђи рестаурације, када је царска породица 1878. године преузела земљу храма Хорјуџи у Нари.[18]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ 2017 ТЕА-АЕЦОМ Мусеум Индеx, публисхед Маy 2018
  2. ^ „Фреqуентлy аскед qуестионс абоут тхе Токyо Натионал Мусеум”. Токyо Натионал Мусеум. Архивирано из оригинала 28. 4. 2023. г. Приступљено 29. 4. 2023. 
  3. ^ 文化財指定等の件数 (на језику: јапански). Агенцy фор Цултурал Аффаирс. 5. 4. 2023. Архивирано из оригинала 28. 4. 2023. г. Приступљено 29. 4. 2023. 
  4. ^ 国立文化財機構概要 2022 (ПДФ) (на језику: јапански). Натионал Институтес фор Цултурал Херитаге. стр. 6. Архивирано из оригинала (ПДФ) 14. 3. 2022. г. Приступљено 29. 4. 2023. 
  5. ^ Yусхима Сеидо изложба на страницама музеја ТНМ, Приступљено 25. 06. 2020.
  6. ^ Цонструцтион оф тхе Неw Хонкан: Тхе Мусеум дуринг Wорлд Wар II. на страницама музеја ТНМ
  7. ^ Нуссбаум, Лоуис-Фрéдéриц (2005), „Мусеумс”, Јапан Енцyцлопедиа, стр. 671—673 .
  8. ^ а б ТНМ (2019), Yусхима Сеидо Еxпоситион.
  9. ^ „Оутлине оф тхе Индепендент Административе Институтионс Натионал Мусеум 2005” (ПДФ). ИАИ Натионал Мусеум Сецретариат. 2005. стр. 9. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2009-02-26. г. 
  10. ^ ТНМ (2019), Тхе Јинсхин Сурвеy: Ресеарцх оф Цултурал Пропертиес.
  11. ^ а б в г д ТНМ (2019), Тхе Wорлд'с Фаир ин Виена: Тхе Оригин оф тхе Јапанесе Модерн Мусеум.
  12. ^ а б в г ТНМ (2019), Yамасхитамон-наи Мусеум: Тхе Мусеум ундер тхе Хоме Министрy.
  13. ^ ТНМ (2019), Тхе Натионал Индустриал Еxхибитион: Тхе Мусеум анд тхе Енцоурагемент оф Индустриес.
  14. ^ Хонкан, 2019. на страницама музеја ТНМ
  15. ^ Тоyокан Флоор Мап на страницама музеја ТНМ
  16. ^ Хyокеикан Флоор Мап на страницама музеја ТНМ
  17. ^ Хеисеикан Флоор Мап на страницама музеја ТНМ
  18. ^ Тхе Галлерy оф Хорyуји Треасурес Флоор Мап на страницама музеја ТНМ

Литература[уреди | уреди извор]

  • Имамура, Кеији (1996), Тхе Прехисторy оф Јапан анд Итс Поситион ин Еаст Асиа, Лондон: Университy Цоллеге Лондон Пресс .
  • Сутхерланд, Марy; et al. (1995), Натионал Паркс оф Јапан, Кодансха, ИСБН 4-7700-1971-8 .
  • Тсенг, Алице Y. (децембар 2004), „Стyлинг Јапан: Тхе Цасе оф Јосиах Цондер анд тхе Мусеум ат Уено, Токyо”, Јоурнал оф тхе Социетy оф Арцхитецтурал Хисторианс, Вол. 63 (Но. 4), стр. 472—497, дои:10.2307/4128015 .
  • Стеве Сундберг, "Уено Парк Мусеумс, ц. 1910", Олд Токyо, инцлудинг имагес оф тхе Натионал Мусеум тхроугх тхе 20тх центурy, 2019. (језик: енглески)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Национални музеј у Токију на Викимедијиној остави.
35° 43′ 08″ Н 139° 46′ 33″ W / 35.71889° С; 139.77583° З / 35.71889; -139.77583
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nacionalni_muzej_u_Tokiju&oldid=27677181”