Необични случај Бенџамина Батона (филм)
Необични случај Бенџамина Батона The Curious Case of Benjamin Button | |
---|---|
Режија | Dejvid Finčer |
Сценарио | Сценарио: Ерик Рот Екранизација: Ерик Рот Робин Свикорд Кратка прича: Ф. Скот Фицџералд |
Продуцент | Кетлин Кенеди Френк Маршал Реј Старк |
Главне улоге | Бред Пит Кејт Бланчет Тараџи П. Хенсон Џулија Ормонд Тилда Свинтон Махершалалхашбаз Али Џаред Харис Џејсон Флеминг |
Музика | Александар Депла |
Камера | Клаудио Миранда |
Монтажа | Кирк Бакстер Ангус Вол |
Дистрибутер | Paramount Pictures (SAD) Warner Bros. (internacionalni) |
Trajanje | 165 minuta[1] |
Zemlja | SAD |
Jezik | engleski |
Budžet | dolara160,000,000[2] |
Zarada | dolara197,049,000 |
Veb-sajt | www |
IMDb веза |
Необични случај Бенџамина Батона (енгл. The Curious Case Of Benjamin Button) је филм из 2008. инспирисан класичном причом Ф. Скота Фицџералда из 1920-их година о човеку који се родио као старац и годинама постаје све млађи и млађи. Филм је режирао Дејвид Финчер, а у главним су улогама Бред Пит и Кејт Бланчет.[3]
Филм је приказан у Северној Америци 25. децембра 2008. године и доживео је позитивне критике. Филм је имао тринаест номинација за Оскара, укључујући Оскара за најбољи филм, за најбољег режисера за Финчера, за најбољег глумца за Бред Пита и за најбољу споредну глумицу за Тараји Пенда Хенсон, а освојио је три Оскара и то за Оскара за најбољу сценографију, за најбољу шминку и за најбоље визуелне ефекте.
Радња
[уреди | уреди извор]У августу 2005. године, старија жена Дејси Фулер налази се на смртној постељи у болници у Њу Орлеансу, док се приближава ураган Катрина. Она говори својој ћерки Каролини о железничкој станици изграђеној 1918. године и слепом произвођачу сатова, господину Гејтоу, који је био ангажован да направи сат за ту станицу. Када је сат откривен на станици, јавност је била изненађена видећи како сат ради уназад. Господин Гејтоу је изјавио да је направио тај сат као спомен, тако да би момци које су изгубили у рату, укључујући и његовог сина, могли поново да дођу кући и да живе пуним животима. Господин Гејтоу више није виђен. Дејси тада тражи од Каролине да чита наглас Дневника Бенџаминаа Батона.
Дана 11. новембра 1918. године увече се рађа дечак који изгледом и неприликама личи на старијег човека. Након што бебина мајка, Каролина, умре током порођаја, отац Томас Батон напушта новорођенче и оставља га на трему старачког дома. Квини и господин "Тизи" Ведрс проналазе бебу, а Квини одлучује да га одгаја као свог, дајући му име Бенџамин.
Бенџамин је научио да хода 1925. године, тако што је користио штаке уместо инвалидских колица. На Дан захвалности 1930. године, Бенџамин упознаје седмогодишњу Дејси, чија бака живи у старачком дому. Он и Дејси постају добри пријатељи. Касније креће да ради на реморкеру капетана Мајка Кларка. Бенџамин упознаје Томаса који му не открива да је он Бенџаминов отац. У јесен 1936. године Бенџамин напушта Њу Орлеанс због дугогодишњег радног ангажовања на броду. Дејси је касније примљена у плесно друштво у Њујорку код кореографа Џорџа Баланчина.
1941. године Бенџамин се налази у Мурманску, где започиње аферу са Елизабет Абот, супругом британског министра трговине. Тог децембра Јапан напада Пеарл Харбор, чиме Сједињене Америчке Државе улазе у Други светски рат. Мајк добровољно даје свој реморкер америчкој морнарици; и посада је распоређена на спасилачке дужности. Током патроле, реморкер налази на потонули амерички транспортер и тела многих америчких трупа. Појављује се и Немачки брод насупрот њих. Мајк усмерава реморкер пуном брзином према њему, док немачки брод пуца на реморкер, усмртивши већину посаде, укључујући и Мајка. Реморкер удара у подморницу, проузрокујући да експлодира, и тиме су потонула оба пловила. Бенџамина и још једног члана посаде спасили су амерички бродови следећег дана.
У мају 1945. године, Бенџамин се враћа у Њу Орлеанс и поновно се здружује с Квини и сазнаје да је "Тизи" умрла. Неколико недеља касније, он се поновно виђа са Дејси и излазе на вечеру. Након што га није успела да га заведе, она одлази. Касније се Бенџамин поновно виђа са смртно болесним Томасом који му открива да је његов отац и оставља Бенџамину своју компанију дугмади и своје имање.
1947. Бенџамин долази ненајављено да посети Дејси у Њујорк, али одлази када је видео да се заљубила у неког другог. 1954. године, Дејсина плесна каријера се завршава када сломи ногу у аутомобилској незгоди у Паризу. Када ју је Бенџамин посетио, Дејси је остала задивљена његовим младалачким изгледом, али, фрустрирана због својих повреда, она му говори да нестане из њеног живота.
1962. Дејси се враћа у Њу Орлеанс и поновно се састаје са Бенџамином. Сада су исте физичке старости, заљубљују се и одлазе да заједно једре. Враћају се и сазнају да је Квини умрла, а затим крећу да живе заједно. 1967. Дејси, која је отворила балетски студио, говори Бенџамину да је трудна; и родила је девојчицу, Каролину, у пролеће 1968.године. Верујући да не може да буде прави отац својој ћерки због обрнутог старења, Бенџамин продаје своју имовину, остављајући све Дејси и Каролини и напушта их следећег пролећа; и сам путује током 1970-их.
Бенџамин се враћа Дејси 1980. године. Сада поново удата, Дејси га представља мужу и ћерки као породичног пријатеља. Дејси признаје да је имао право да оде; другачије она не би ни могла да се избори са тим. Касније она посећује Бенџамина у његовом хотелу, где опет деле страст, а затим се још једном раздвајају.
1990. године удовицу Дејси контактирају социјалне раднице које су пронашле Бенџамина - који је сада физички у добу пре тинејџерског периода. Кад је стигла, објашњавају јој да је живео у уклетој згради и да је доведен у болницу у лошем физичком стању, те да су њено име пронашли у његовом дневнику. Социјални радници изјављују да показује ране знакове деменције. Дејси се преселила у старачки дом 1997. године и од тада се брине о Бенџамину до краја живота.
Дејси говори да је 2002. године сат господина Гејтоа замењен дигиталним сатом који је радио нормално. У пролеће 2003. године, Бенџамин умире у Дејсином наручју, физички као новорођенче, али хронолошки са 84 године. Након што је коначно открила причу о Каролинином оцу, Дејси умире како се приближавао ураган Катрина.
Бенџамин има монолог о томе зашто су људи доведени на овај свет, док су монтирани најзначајнији људе током његовог живота. Филм се завршава алармима који завијају док Катрина преплављује складиште у којем се налази сат господина Гејтоа, који наставља да откуцава уназад.
Улоге
[уреди | уреди извор]Глумац | Улога |
---|---|
Бред Пит | Бенџамин Батон (одрасла особа), Каролинин биолошки отац |
Роберт Тауерс | Бенџамин Батон (наизглед одрасла особа) |
Питер Доналд Бадаламенти II | Бенџамин Батон (наизглед одрасла особа) |
Том Еверет | Бенџамин Батон (наизглед одрасла особа) |
Спенсер Данијелс | Бенџамин Батон (око 12 година) |
Чандлер Кентерберијски | Бенџамин Батон (око 8 година) |
Чарлс Хенри Вајсон | Бенџамин Батон (око 6 година) |
Кејт Бланчет | Дејси Фулер (одрасла) |
Ел Фанинг | Дејси Фулер (око 7 година) |
Мадизен Бити | Дејси Фулер (око 10 година) |
Тараји Пенда Хенсон | Квини |
Џулија Ормонд | Каролин Фулер (одрасла), ћерка Бенџамина и Дејси |
Ката Хулс | Каролин Фулер (око 12 година) |
Шило Џоли Пит | Каролин Фулер (око 2 године) |
Џејсон Флеминг | Томас Батон, Бенџаминов отац |
Елајас Котеас | Господин Гејтоу |
Тилда Свинтон | Елизабет Абот |
Махершала Али | Тизи Ведрс |
Џаред Харис | Капетан Мајк Кларк |
Фон Чејмберс | Дороти Бејкр |
Ед Мецгер | Теодор Рузвелт |
Филис Самервил | Бака Фулер |
Идит Ајви | Госпођа Мејпл |
Џош Стјуарт | Кертис |
Дејвид Рос Патерсон | Волтер Абот |
Бјанка Киминело | Дејсина пријатељица |
Рампај Мохади | Нгунда Оти |
Ленс Е. Николс | Проповедник |
Кастинг
[уреди | уреди извор]Маја 2005. глумци Бред Пит и Кејт Бланчет кренули су у преговоре за главне глумце у филму.[4] У септембру 2006. године, и глумци Тилда Свинтон, Џејсон Флеминг и Тараји П. Хенсон ушли су у преговоре за играње у филму.[5] Следећег октобра, када је требало да почне снимање, глумица Џулија Ормонд добила је улогу Дејсине ћерке, коме лик Кејт Бланчет прича причу о њеној љубави према Бенџамину Батону.[6] Бред Пит је сарађивао са многим колегама из овог филма у претходним филмовима. Глумио је са Ормондом у Легенда о јесени, са Флемингом у Снечу, с Харисом у Играј своју игру 2, са Бланчет у Вавилону и са Свинтоном у Спалити након читања.
Снимање
[уреди | уреди извор]Изабран је Њу Орлеанс, у Луизијани и околно подручје као место снимања приче како би се искористили државни подстицаји за продукцију, а снимање је требало да почне у октобру 2006. године.[7] Снимањем у Луизијани и коришћењем државног филмског подстицаја, продукција је добила 27 милиона долара, који су били искоришћени за финансирање значајног дела буџета филма који је износио 167 милиона долара.[8][9] нимање филма Бенџамин Батон почело је 6. новембра 2006. године у Њу Орлеансу. У јануару 2007. Бланчетова се придружила снимању.[10] У марту 2007. снимање се наставило у Лос Анђелесу и трајало је још два месеца. Додатно време је било потребно за визуелне ефекте метаморфозе лика Бред Пита.[11] Комплетно снимање филма је завршено у септембру 2007. године.[12]
Музика
[уреди | уреди извор]Музику за филм је написао француски композитор Алекандре Десплат, који је своју партитуру снимио у Холивудском студиу Симпхони.[13]
Пројекција филма
[уреди | уреди извор]„Необични случај Бенџамина Батона” је првобитно био планиран за позоришну пројекцију у мају 2008. године[14] али је померен на 26. новембар 2008. године.[15] Датум је поново померен на 25. децембар у САД-у, 16. јануар 2009. у Мексику, 6. фебруар у Великој Британији и 13. фебруар у Италији[16] и 27. фебруар у Јужној Африци.
Продаја
[уреди | уреди извор]На дан премијере, филм је био други на листи, одмах иза филма Марли и ја, у Северној Америци са 11,871,831 долара у 2988 биоскопа са просеком од зарађених 3,973 долара.[17] Међутим, током премијере целог викенда, филм се спустио на трећу позицију иза филмова „Марли и ја” и „Приче за лаку ноћ”, са 26.853.816 долара у 2.988 биоскопа са просеком од 8.987 долара. Филм је достигао зараду око 127,5 милиона долара на домаћем и 206,4 милиона долара на иностраним тржиштима, са укупним бруто износом од 333,9 милиона долара.[17]
Домаћи медији
[уреди | уреди извор]Филм је објављен на ДВД-у 5. маја 2009. године од стране Парамоунта, и на Блу-реј ДВД-у и на два диска ДВД-а, који укључује преко три сата специјалних издања и документарни филм о настанку филма.[18] Од 1. новембра 2009. укупно је продато 2.515.722 ДВД примерака и остварено је 41,196,515 долара прихода од продаје.[19]
Похвале и награде
[уреди | уреди извор]Награде
[уреди | уреди извор]На додели награда за Оскара, филм је добио Оскара у три категорије: најбоља сценографија, најбоља шминка и фризура и за најбоље визуелне ефекте.
Такође је номинован у десет других категорија:
- за најбољи филм,
- за најбољег главног глумца,
- за најбољу споредну глумицу,
- за најбољег режисера,
- за оригинални сценарио,
- за адаптирани сценарио,
- за најбољу фотографију
- за најбољу монтажу,
- за најбољу костимографију,
- за оригиналну музику,
- за монтажу звука
- за најбољу оригиналну музику
Тараји П. Хенсон добила је награду за најбољу глумицу на БЕТ наградама за своју улогу у филму, заједно са две друге улоге у филмовима „Тешко ломљив“ и „Породица која се моли“.
Филм је освојио све четири награде за које је био номинован на 7. Наградама друштва за визуелне ефекте.
Похвале
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ббфц.цом (16. 12. 2008). „ТХЕ ЦУРИОУС ЦАСЕ ОФ БЕЊАМИН БУТТОН ратед 12А бy тхе ББФЦ”. Бритисх Боард оф Филм Цлассифицатион. Архивирано из оригинала 9. 8. 2011. г. Приступљено 28. 12. 2008.
- ^ www.the-numbers.com
- ^ www.nadlanu.com Архивирано на сајту Wayback Machine (21. фебруар 2009) — Neobični slučaj Bendžamina Batona
- ^ Foreman, Lisa (4. 5. 2005). „Blanchett, Pitt on 'Case' for Fincher”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 30. 9. 2007. г. Приступљено 28. 4. 2007.
- ^ „Swinton Set to Push 'Benjamin Button'”. ComingSoon.net. 24. 9. 2006. Архивирано из оригинала 30. 09. 2007. г. Приступљено 28. 4. 2007.
- ^ „Ormond Joins Fincher's 'Benjamin Button'”. ComingSoon.net. 18. 10. 2006. Архивирано из оригинала 30. 09. 2007. г. Приступљено 28. 4. 2007.
- ^ McNary, Dave (4. 7. 2005). „Par pinches Fincher”. Variety. Приступљено 4. 7. 2007.
- ^ Cieply, Michael (11. 10. 2008). „States’ Film Production Incentives Cause Jitters”. New York Times. Приступљено 21. 9. 2016.
- ^ Bergen, Kathy (27. 7. 2010). „Amid 'Transformers 3' filming, tax incentives come under scrutiny”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 23. 9. 2016. г. Приступљено 21. 9. 2016.
- ^ O'Sullivan, Michael (29. 12. 2006). „Blanchett hits buzz in provocative roles”. The Journal Gazette.
- ^ M. Halbfinger, David (18. 2. 2007). „Lights, Bogeyman, Action”. The New York Times.
- ^ Krieger, Kadee (24. 1. 2007). „Filmed in Mandeville”. The Times-Picayune. Приступљено 28. 4. 2007. „Chaffin said Pitt and Blanchett finished their scenes in Mandeville earlier Tuesday morning at the Lewisburg set. Monday, the pair and other cast members filmed scenes outside of Madisonville, she said.”[мртва веза]
- ^ Goldwasser, Dan (11. 8. 2008). „Alexandre Desplat scores David Fincher's 'The Curious Case of Benjamin Button'”. ScoringSessions.com. Приступљено 11. 8. 2008.
- ^ E. Washington, Julie (22. 9. 2006). „Arts & Entertainment Weblog”. The Plain Dealer.
- ^ „The Curious Case of Benjamin Button”. ComingSoon.net. Архивирано из оригинала 10. 02. 2012. г. Приступљено 26. 6. 2007.
- ^ „Release dates for 'The Curious Case of Benjamin Button'”. UK.IMDb.com. 1. 5. 2009. Архивирано из оригинала 17. 6. 2011. г. Приступљено 1. 5. 2011.
- ^ а б „The Curious Case of Benjamin Button (2008)”. Box Office Mojo. IMDb. Приступљено 14. 12. 2009.
- ^ „The Curious Case of Benjamin Button (2008)”. Criterion.com. Приступљено 1. 5. 2011.
- ^ „Top Selling DVDs of 2009”. The-Numbers.com. Приступљено 1. 5. 2011.
- ^ „The 81st Academy Awards (2009) Nominees and Winners”. Oscars.org. Приступљено 22. 11. 2011.
- ^ „ASC Names Feature Film Nominees”. ASCMag.com. 7. 1. 2009. Архивирано из оригинала 29. 1. 2009. г. Приступљено 7. 1. 2009.
- ^ „2008 Austin Film Critics Association Awards”. Alternative Film Guide. 16. 12. 2008. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 17. 12. 2008.
- ^ „Film in 2009 BAFTA Awards”. British Academy of Film and Television Arts. Приступљено 8. 10. 2017.
- ^ а б Hayes, Dade (9. 12. 2008). „Broadcast critics favor 'Milk,' 'Button'”. Variety. Приступљено 9. 12. 2008.
- ^ „Curious Case of Benjamin Button, The”. Hollywood Foreign Press Association. Приступљено 8. 10. 2017.
- ^ Vena, Jocelyn (27. 5. 2009). „Kristen Stewart, Angelina Jolie Lead The Pack For Best Female Performance”. MTV. Приступљено 8. 10. 2017.
- ^ Hayes, Dade (12. 4. 2008). „NBR names 'Slumdog' best of year”. Variety.
- ^ „2008 St. Louis Film Critics Association Awards”. Alternative Film Guide. Архивирано из оригинала 05. 01. 2014. г. Приступљено 29. 10. 2012.
- ^ „Vancouver Film Critics Circle Awards 2009”. Alternative Film Guide. Архивирано из оригинала 16. 1. 2009. г. Приступљено 29. 10. 2012.
- ^ „7th Annual VES Awards”. visual effects society. 24. 3. 2015. Архивирано из оригинала 21. 07. 2019. г. Приступљено 21. 12. 2017.
- Филмови 2008.
- Филмови на енглеском језику
- Амерички филмови
- Филмови на енглеском језику
- БАФТА победници (филмови)
- Филмови студија Парамоунт Пицтурес
- Филмови студија Wарнер Брос.
- Филмови Дејвида Финчера
- Филмови чији је сценограф освојио Оскара за најбољу сценографију
- Филмови чији је шминкер освојио награду Оскар за најбољу шминку
- Филмови који су добили Оскара за најбоље визуелне ефекте