Било једном у Холивуду

С Википедије, слободне енциклопедије
Било једном у Холивуду
Bilo jednom u Holivudu.jpg
Српски постер биоскопског издања
Изворни насловOnce Upon a Time in Hollywood
РежијаКвентин Тарантино
Продуцент
Главне улоге
Директор
фотографије		Роберт Ричардсон
МонтажаФред Раскин
Продуцентска
кућа
Дистрибутер
Година2019.
Трајање161 минута[1]
Земља
Језик
Буџет90–96 милиона америчких долара[3]
Зарада374.6 милиона америчких долара[4]
Веб-сајтwww.onceuponatimeinhollywood.movie
IMDb веза

Било једном у Холивуду[а] (енгл. Once Upon a Time in Hollywood) амерички је драмедијски филм из 2019. године писца и редитеља Квентина Тарантина. Продуцената Columbia Pictures-а, Bona Film Group-а, Heyday Films-а и Visiona Romantica-а и дистрибутера Sony Pictures Releasing-а. Представља копродукцију између Сједињених Држава, Уједињеног Краљевства и Кине. Укључује велику ансамблску поделу улога коју предводе Леонардо Дикаприо, Бред Пит и Марго Роби. Смештен у Лос Анђелес 1969. године, филм прати глумца који бледи и његовог каскадерског двојника док се крећу кроз филмску индустрију која се брзо мења, са претњом убиства Тејтове која виси изнад главе. Садржи „више прича у модерној бајци посвећеној последњим тренуцима златног доба Холивуда.”[5][6][7]

Најављен у јулу 2017. године, први је Тарантинов филм који не укључује Боба и Харвија Вајнштајна, јер је Тарантино окончао партнерство са браћом након оптужби за сексуално злостављање против последњег. Након надметања, филм је дистрибуирао Sony Pictures, који је испунио Тарантинове захтеве, укључујући привилегију коначног реза. У периоду од јануара до јуна 2018, глумачкој екипи су се придружили Пит, Дикаприо, Роби, Зои Бел, Курт Расел и други. Снимање је трајало од јуна до новембра око Лос Анђелеса. Последњи је филм са Луком Перијем, који је преминуо 4. марта 2019. Филм је посвећен њему.

Премијера филма била је 21. маја 2019. на Канском фестивалу 2019. и биоскопски је издат 26. јула 2019. у Сједињеним Државама и 14. августа у Уједињеном Краљевству. Филм је издат 15. августа 2019. године у Србији, дистрибутера Con Film-а. Филм је зарадио 374 милиона долара широм света и добио је похвале критичара за Тарантинову режију и сценарио, наступе (посебно од Дикаприја и Пита), кинематографију, саундтрек, дизајн звука, костимографију и продукцијске вредности. Међу разним признањима, филм су Амерички филмски институт и Национални одбор за рецензију изабрали за један од десет најбољих филмова године. Добио је 10 номинација на 92. додели Оскара, укључујући за најбољи филм, и освојио је награде за најбољег глумца у споредној улози (Пит) и најбољу сценографију. Добио је награде за најбољи играни филм (мјузикл или комедија), најбољи сценарио и најбољег споредног глумца (Пит) на 77. додели Златних глобуса.

Роман Било једном у Холивуду, коју је Тарантино написао у свом ауторском дебију, издат је 29. јуна 2021. године.[8][9] Телевизијска серија Ловац на главе, темељена на ТВ програму приказаном у филму, тренутно развија Тарантино.[10]

Радња[уреди | уреди извор]

У фебруару 1969, ветеран и остарели холивудски глумац, Рик Далтон, звезда телевизијске вестерн серије из 1950-их, Ловац на главе, плаши се да ће његова каријера да се приведе крају. Агент за доделу улога Марвин Шварц, саветује га да отпутује у Италију како би снимао Шпагети-вестерне, за које Далтон осећа да су испод његовог нивоа. Далтонов пријатељ и каскадер, Клиф Бут, ратни ветеран, вешт у борби прса у прса, који живи у малој приколици са својим питбулом, Бренди − вози Далтона око Лос Анђелеса, јер је Далтону одузета возачка дозвола због вожње под утицајем алкохола. Бут се бори да пронађе посао у Холивуду због гласина да је убио своју супругу. Глумица Шерон Тејт и њен супруг, режисер Роман Полански преселили су се у кућу одмах поред Далтонове. Далтон сањари да се спријатељи са њима, што би му помогло као средство оживљавања његове опадајуће глумачке каријере. Те ноћи, Тејтова и Полански присуствују прослави препуној славних личности у Плејбојевој вили.

Следећег дана, док је поправљао Далтонову ТВ антену, Бут се присетио спаринг надметања које је имао са Брус Лијем, док је радио на снимању серије Зелени стршљен, због чега је Бут био отпуштен. У међувремену, Чарлс Менсон одлази до резиденције Поланског, тражећи музичког продуцента Терија Мелчера, који је тамо некада живео, али га је Џеј Себринг тера одатле. Тејтова иде у куповину и зауставља се у једном биоскопу, како би гледала себе у филму The Wrecking Crew. У међувремену, Далтон је добио улогу негативца у пилот епизоди серије Lancer и започиње разговор са осмогодишњом глумицом Труди Фрејзер која такођер глуми у тој серији. Далтон се бори да савлада своје дијалоге. Након кризе коју је доживио у приколици у којој је спавао, Далтон пружа изведбу која импресионира Фрејзерову и режисера, Сема Вонамејкера, тако јачајући Далтоново самопоуздање.

Док је возио Далтонов аутомобил, Бут повезује једну аутостоперку по имену Пусикет. Она га одводи до Спановог ранча, где је Бут једном радио на сету серије Bounty Law. Тамо је приметио многе хипије који ту живе (Менсонова породица). Сумњајући да искоришћавају власника ранча, Џорџа Спана, Бут инсистира да се види са њим упркос приговорима Линет Фруми. Бут напокон разговара са Спаном, који одбацује сву његову забринутост. По изласку, Бут открива да је Менсонов следбеник, Стив „Клем” Гроган, исекао гуму на Далтоновом аутомобилу; Бут га пребија и присиљава га да је промени. Текс Вотсон долази у помоћ, али он касно стиже док се Бут одвози.

Након гледања гостујућег наступа Далтона у епизоди серије ФБИ, Шварц му нуди главну улогу у следећем Шпагети-вестерну, Небраска Џим, у режији Серђа Корбучија. Далтон води Бута са собом на шестомесечни боравак у Италији, током којег се појављује у два додатна вестерна и једној шпијунској комедији, и жени се италијанском старлетом Франческом Капучи. Са новом супругом, Далтон обавештава Бута да више не може да приушти његове услуге.

Током вечери 8. августа 1969, њиховог првог дана назад у Лос Анђелесу, Далтон и Бут одлазе на пиће како би се прославили времена током којих су радили заједно, а затим се враћају у Далтонову кућу. Тејтова, Себринг и остали вечерају, а затим се враћају у Тејтину кућу. Бут пуши цигарету натопљену асидом, коју је купио од хипи девојке на улици и води пса Бренди у шетњу, док Далтон припрема пиће. Текс, Сузан Аткинс, Линда Kасабијан и Патриша Kренвинкел довозе се аутом и у близини се паркирају, припремајући се за убиство Шерон Тејт у њеној кући, а све по Менсоновом наређењу. Далтон чује гласан аутомобил и наређује хипијима да се губе из његове улице. Препознајући Далтона, њихови планови се мењају, па чланови Менсонове породице одлучују да њега убију уместо Тејтове, након што Сузан наведе као разлог то што их је Холивуд „научио убијању”. Линда Kасабијан напушта групу и одвози се, остављајући њих троје на улици. Они упадају у Далтонову кућу и сукобљавају се са Франческом Капучи и Бутом, али их Бут препознаје од његове посете Спановом ранчу. Бут наређује псу Бренди да их нападне они и заједно убијају Патришу и Текса и тешко рањавају Сузан, иако је Бут био повређен и онесвешћен током препирке. Сузан се спотиче напољу, алармирајући Далтона, који је у свом базену слушао музику на слушалицама, не слутећи шта се око њега дешавало. Далтон узима бацач пламена који је претходно користио у филму и спаљује Сузан. Након свега, Бут је одведен у болницу на лечење због задобијених повреда, док Себринг разговара са Далтоном и позива га да попије пиће са Тејтовом и њеним пријатељима у њеној кући, а он пристаје.

Улоге[уреди | уреди извор]

Квентин Тарантино тумачи редитеља рекламе за цигарете Red Apples Далтона[11] и глас серије Ловац на главе.[12] Тони Бејзил појављује се у уводној шпици у сцени Pan Am-а.[13] У филму се такође појављују Клифтон Колинс Млађи, Омар Дум, Клу Гулагер, Перла Хејни-Жардин, Мартин Коув, Мајкл Мадсен, Џејмс Ремар, Бренда Вакаро, Кори Бартон (глас) и Данијела Пик, Тарантинова супруга.[14]

У продуженом резу, биоскопски издатом у октобру 2019, појављују се Џејмс Марсден као Берт Рејнолдс и глас Волтона Гогинса.[15][16] Снимљене сцене Тима Рота и Денија Стронга су исечене. Стронг је тумачио Дина Мартина и Пола Барбуту (темељено на Рудолфу Алтобелију), док је Рот тумачио Рејмонда,[17] Себринговог батлера из Енглеске.[18][10][19]

Издање[уреди | уреди извор]

Тарантино и Роби на Канском филмском фестивалу 2019. због премијере филма.

Премијера филма била је 21. маја 2019. на Канском филмском фестивалу, 25. годишњице премијере Тарантиновог филма Петпарачке приче на фестивалу.[20] Биоскопски је издат 16. јула 2019. године, дистрибутера Sony Pictures Releasing-а под својом кућом Columbia Pictures.[21] Филм је првобитно требао бити издат 9. августа 2019. године да би се поклопио са 50. годишњицом убистава Тејт-Лабјанка.[21]

Тизер најава издата је 20. марта 2019. године, са музиком из 1960-их као што су The Mamas & the Papas („Straight Shooter”) и Los Bravos („Bring a Little Lovin'”).[22] Званична најава издата је 21. маја 2019. са песмама „Good Thing” Paul Revere & the Raiders-а и „Brother Love's Travelling Salvation Show” Нила Дајмонда.[23] Студио је потрошио око 110 милиона долара за маркетинг филма. Продужени рез филма издат је у биоскопима 25. октобра 2019. и садржи четири додатне сцене.[24]

Кућни медији[уреди | уреди извор]

Филм је издат 22. новембра 2019. преко дигиталних трговаца и 10. децембра на Blu-ray-у, 4K Ultra HD-у и DVD-ју. 4К верзија доступна је као регуларна верзија и колекционарско издање.[25] У априлу 2020. године, часопис Media Play News најавио је да је филм Било једном у Холивуду освојио награде за најбољи наслов године и најбоље биоскопско кућно издање на 10. додели награда Кућних медија.[26] И DVD и Blu-ray садрже избрисане сцене, у којима се Чарлс Менсон сукоби са Полом Барбутом, ког тумачи Дени Стронг, власника куће и старатеља резиденције Тејт-Полански. Барбута је темељен на власнику куће, Рудолфу Артобелију, и његовом домару, Вилијаму Гаретсону.[19][27]

Културне референце[уреди | уреди извор]

Наслов је референца филмова Било једном на Дивљем западу и Било једном у Америци редитеља Серђа Леона. На постеру Далтоновог филма Црвена крв, црвена кожа, инспирисан филмом Јахачи земље, појављује се са Телијем Саваласом. Постери за два филма су иста, искључујући то што Далтом мења Џорџа Махариса.[28] Филм који гледа Војћех Фриковски је Тинејџерско чудовиште, који води водитељ из хорора, Сејмор.[29]

Архивски снимци из многих филмова су укључени у Било једном у Холивуду, као што су Си-Си и друштво, Дама у цементу, Три на тавану и Посада за уништавање, у којем се Шерон Тејт појављује као Фреја Карлсон.[30] Три сцене су дигитално промењене, заменивши главне глумце Риком Далтоном. Једна од епизода серије ФБИ, насловљена „Све улице су тихе”, у којој се Далтон појављује као лик, заправо је Берт Рејнолдс у правој епизоди.[31] Друга из филма Смрт на ногама, са Далтоновим лицем наметнутим на Таја Хардина.[28] Трећа из филма Велики бег, са Далтоном који се појављује као Верцил Хилц, улога коју је прославио Стив Маквин.[31] За 14 песница Макласкија, филм о Другом светском рату у ком игра Далтон, коришћени су снимци и музика из филма Партизани.[32]

Везе са другим Тарантиновим филмовима[уреди | уреди извор]

Клиф Бут је референца из Тарантиновог филма Проклетници лика Бреда Пита, поручник Алдо Рејн, ветеран специјалних снага Другог светског рата који заузима маску каскадера. Један од италијанских филмова Рика Далтона из филма режирао је прави редитељ Антонио Маргерити. Антонио Маргерити такође је коришћен за алијас наредника Донија Доновица (Ели Рот) у филму Проклетници.[31] Сцена у којој Далтон игра лика који спаљује нацисте бацачем пламена слична је завршетку филма Проклетници, који завршава тако што је нацистичко вођство спаљено до смрти.[31][33]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Стилизовано на екрану као Било једном... у Холивуду; у промотивним материјалима као Било једном у... Холивуду; дигитално издат као Било једном...у Холивуду

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Once Upon a Time in Hollywood (18)”. British Board of Film Classification. 11. 7. 2019. Архивирано из оригинала на датум 11. 7. 2019. 
  2. ^ „Once Upon a Time… in Hollywood (2019)”. British Film Institute. Архивирано из оригинала на датум 26. 2. 2020. Приступљено 26. 2. 2020. 
  3. ^ D'Alessandro, Anthony (2019-07-29). „Hooray For ‘Hollywood’: Quentin Tarantino Sees His Biggest B.O. Opening Of All-Time With $41M+; Pic Will Leg Out – Monday AM Update”. Deadline (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-24. 
  4. ^ „Once Upon a Time in Hollywood”. Box Office Mojo. IMDb. Приступљено 19. 6. 2021. 
  5. ^ „Once Upon a Time In... Hollywood Movie Synopsis”. Sony Pictures Releasing. Архивирано из оригинала на датум 22. 3. 2019. Приступљено 22. 3. 2019. 
  6. ^ Olson, Matthew (24. 7. 2019). „Does Quentin Tarantino's 'Once Upon A Time In Hollywood' Live Up To The Hype? Here's What Critics Say”. Digg. Архивирано из оригинала на датум 24. 7. 2019. Приступљено 25. 7. 2019. 
  7. ^ Sperling, Nicole (17. 11. 2017). „Quentin Tarantino Is Ditching Weinstein for Sony”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Vanity Fair. Архивирано из оригинала на датум 25. 2. 2018. Приступљено 18. 6. 2018. 
  8. ^ Shaffer, Claire (17. 11. 2020). „Quentin Tarantino Lands Book Deal, Including "Once Upon a Time in...Hollywood" Novelization”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Rolling Stone. Архивирано из оригинала на датум 19. 11. 2020. Приступљено 23. 11. 2020. 
  9. ^ Bui, Hoai-Tran (2021-05-14). „Once Upon a Time in Hollywood Audiobook Goes On Sale”. SlashFilm.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-24. 
  10. ^ а б Fleming, Mike Jr. (17. 7. 2019). „Quentin Tarantino On 'Once Upon a Time,' His Vision of 'Star Trek' As 'Pulp Fiction' In Space, And Hopes To Turn Leo DiCaprio 50s Western 'Bounty Law' Into Series”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала на датум 5. 7. 2020. Приступљено 13. 8. 2019. 
  11. ^ Tyler, Adrienne (6. 1. 2021). „Quentin Tarantino's Once Upon A Time In Hollywood Cameo Explained”. Screen Rant. Архивирано из оригинала на датум 17. 1. 2021. Приступљено 16. 4. 2021. 
  12. ^ Tarantino, Quentin. „Special Interview with Quentin Tarantino for OK about "Once Upon a Time in Hollywood"”. Odnoklassniki, via: YouTube (Интервју). Корисна информација се налази на: 16:00-17:00. Архивирано из оригинала на датум 17. 11. 2020. Приступљено 16. 4. 2021. 
  13. ^ Levine, Debra (2019-08-06). „Quentin Tarantino’s Goddess of Go-Go”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-03-24. 
  14. ^ „"Once Upon a Time" makes a call on Hollywood's Worst Day”. Архивирано из оригинала на датум 23. 10. 2020. Приступљено 20. 10. 2020. 
  15. ^ Ehrlich, David (25. 10. 2019). „The "Once Upon a Time in Hollywood" Extended Cut Is a Cash Grab That Manages to Add Fun Context”. IndieWire. Архивирано из оригинала на датум 7. 7. 2020. Приступљено 21. 7. 2020. 
  16. ^ Parker, Ryan (13. 12. 2019). „James Marsden, Walton Goggins Cameos Revealed in "Once Upon a Time in Hollywood" Blu-ray Extras”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала на датум 19. 8. 2020. Приступљено 21. 7. 2020. 
  17. ^ Tarantino, Quentin (2021). Once Upon a Time in Hollywood. London, UK: Weidenfeld & Nicolson. стр. 123. ISBN 978-1-3987-0613-2. OCLC 1245865538. 
  18. ^ Nilles, Billy (26. 7. 2019). „Margot Robbie, Luke Perry, and More: See How the Stars of Once Upon a Time in Hollywood Compare to the Real-Life Players”. E! News. Архивирано из оригинала на датум 13. 8. 2019. Приступљено 13. 8. 2019. 
  19. ^ а б „Extended Manson Scene”. Instagram. 23. 11. 2019. Приступљено 2. 1. 2021. 
  20. ^ Keslassy, Elsa (2. 5. 2019). „'Once Upon a Time in Hollywood' Joins Cannes' Competition Roster”. Variety. Архивирано из оригинала на датум 2. 5. 2019. Приступљено 2. 5. 2019. 
  21. ^ а б McClintock, Pamela (18. 7. 2018). „Quentin Tarantino's Manson Movie Shifts Off Sharon Tate Murder Anniversary Date”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала на датум 19. 7. 2018. Приступљено 18. 7. 2018. 
  22. ^ Singer, Matt (20. 3. 2019). „What Are the Songs in the Once Upon a Time in Hollywood Trailer?”. ScreenCrush. Архивирано из оригинала на датум 21. 3. 2019. Приступљено 21. 3. 2019. 
  23. ^ Singer, Matt (21. 5. 2019). „What Are The Songs In "Once Upon a Time in Hollywood" Trailer?”. ScreenCrush. Архивирано из оригинала на датум 18. 1. 2021. Приступљено 16. 4. 2021. 
  24. ^ Reed, Ryan (23. 10. 2019). „Quentin Tarantino Re-Releasing "Once Upon a Time in Hollywood" With Unseen Footage”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Rolling Stone. Архивирано из оригинала на датум 24. 10. 2019. Приступљено 24. 10. 2019. 
  25. ^ Evangelista, Chris (28. 10. 2019). „'Once Upon a Time in Hollywood' Blu-ray Releasing in December With Special Collector's Edition”. /Film. Архивирано из оригинала на датум 29. 10. 2019. Приступљено 28. 10. 2019. 
  26. ^ Latchem, John (13. 4. 2020). „'Once Upon a Time in Hollywood' Takes Top Honors in 2020 Home Media Awards”. Media Play News. Архивирано из оригинала на датум 20. 4. 2020. Приступљено 13. 4. 2020. 
  27. ^ Parker, Ryan (10. 12. 2019). „"Once Upon a Time in Hollywood" Deleted Scene Shows Manson Freak Out on Cliff Booth”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала на датум 2. 1. 2021. Приступљено 2. 1. 2021. 
  28. ^ а б Welk, Brian (26. 7. 2019). „'Once Upon a Time in Hollywood': What Real Movies Inspired Rick Dalton's Fake Films?”. TheWrap. Архивирано из оригинала на датум 14. 8. 2019. Приступљено 13. 8. 2019. 
  29. ^ Adams, Erik; Rife, Katie; Vanderbilt, Mike; Ihnat, Gwen; McLevy, Alex (2. 8. 2019). „Once Upon a Time... in Hollywood... annotated”. The A.V. Club. Архивирано из оригинала на датум 4. 8. 2019. Приступљено 1. 9. 2019. 
  30. ^ Fretts, Bruce (2019-07-30). „A Pop-Culture Glossary for ‘Once Upon a Time … in Hollywood’”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-03-24. 
  31. ^ а б в г Hunt, James (16. 8. 2019). „Once Upon a Time in Hollywood: Every Easter Egg, Tarantino Reference & Cameo”. Screen Rant. Архивирано из оригинала на датум 16. 8. 2019. Приступљено 16. 8. 2019. 
  32. ^ Tate, James M. (26. 8. 2019). „How 'Hell River' Connects 'Once Upon a Time in Hollywood'”. cult film freak. Архивирано из оригинала на датум 5. 9. 2019. Приступљено 4. 9. 2019. 
  33. ^ „Once Upon A Time In Hollywood: 42 Easter Eggs & References You Might Have Missed - GameSpot”. web.archive.org. 2019-08-22. Архивирано из оригинала на датум 22. 08. 2019. Приступљено 2022-03-24. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Викицитат има цитате везане за чланак Било једном у Холивуду.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Било_једном_у_Холивуду&oldid=25591716”