Одлазећа група
У хемији, одлазећа група је молекулски фрагмент који се одваја са паром електрона при хетеролитичком раскидању везе. Одлазеће групе могу да буду ањонски или неутрални молекули, али је у сваком случају од кључног значаја да одлазећа група има способност стабилизације додатне електронске густине која произилази из хетеролизе везе. Уобичајене ањонске одлажеће групе су халиди као што је Цл−, Бр−, и I−, и сулфонатни естери као што су тозилат (ТсО−). Флуорид (Ф−) функционише као одлазећа група у нервном агенсу саринском гасу. Уобичајене неутралне молекулске одлазеће групе су вода и амонијак.
Способност одлазеће групе[уреди | уреди извор]
Физичка манифестација способности одлазеће групе је брзина којом се реакција одвија. Добре одлазеће групе производе брзе реакције. Из теорије прелазног стања следи да реакције у којима учествују добре одлазеће групе имају ниске баријере активације што доводи до релативно стабилних прелазних стања.
Корисно је да размотри концепт способности одлазеће групе у случају првог корака СН1/Е1 реакције са ањонском одлазећом групом (јонизацијом), док се има у виду да се овај концепт може генерализовати на све реакције у којима учествују одлазеће групе. Пошто одлазећа група носи негативније наелектрисање у прелазном стању (и продуктима) него у почетном материјалу, добра одлазећа група мора да има способност стабилизације тог негативног набоја, и.е. формирања стаблних ањона. Добра мера стабилности ањона је пКа ањонске коњуговане киселине, и способност одлазеће групе заиста генерално следи тај тренд, где су ниже пКаХ вредности асоциране са мањом способношћу одлазеће групе.
Корелација између пКаХ и способности одлазеће групе, међутим, није перфектна. Способност одлазеће групе представља разлику у енергији између почетних материјала и прелазног стања (ΔГ‡), и разлике у способностима одлазећих група се одражавају у променама тог квантитета (ΔΔГ‡). Квантитет пКаХ, међутим, представља разлике у енергији између почетних материјала и продуката (ΔГ) са разликама у киселости одраженим у променама тог квантитета (ΔΔГ). Исто тако, у тим случајевима су почетни материјали различити. У случају пКа, одлазећа група је везана за протон у почетном материјалу, док у случају способности одлазеће групе, одлазећа група је обично везана за угљеник. Релација пКаХ вредности и способности одлазеће групе мора се разматрати имајући ове важне аспекте у виду. Упркос томе, углавном постоји корелација између трендова. Конзистентно са том сликом, јаке базе као што су ОХ−, ОР− и НР2− су углавном слабе одлазеће групе, услед њихове неспособности да стабилизују негативни набој.
| Одлазеће групе приближно поређане по опадајућој способности одвајања[1] | |
|---|---|
| Р-Н2+ | диазот |
| Р-ОР'2+ | диалкил етар |
| Р-ОСО2РФ | перфлуороалкилсулфонати (е.г. трифлат) |
| Р-ОТс, Р-ОМс, етц. | тозилати, мезилати, и слично |
| Р-I | јодид |
| Р-Бр | бромид |
| Р-ОХ2+, Р-ОХР'2 | вода, алкохоли |
| Р-Цл | хлорид |
| Р-ОНО2, Р-ОПО(ОХ)2 | нитрат, фосфат, и други неоргански естри |
| Р-СР'2+ | тиоетар |
| Р-НР'3+, Р-НХ3 | амини, амонијак |
| Р-Ф | флуорид |
| Р-ОЦОР | карбоксилат |
| Р-ОАр | феноксид |
| Р-ОХ, Р-ОР | хидроксид, алкоксиди |
| Р-НР2 | амиди |
Изузетно је ретко за групе као што је Х− (хидриди) и Р3C− (алкил ањони, Р=алкил или Х) да оду са паром електрона због нестабилности тих база.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Смитх, Марцх. Адванцед Органиц Цхемистрy 6тх ед. (501-502)
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
