Ортопнеја

С Википедије, слободне енциклопедије
Ортопнеја
СинонимиОртхопноеа
Декомпензација срца један је од узрок ортопнеје због едема у плућима
Специјалностикардиологија

Ортопнеја је патлошки облик дисања које је могуће само у усправном положају тела, због чега пацијент спава са високим узглављем у кревету (користећи неколико јастука за спавање) или седи у столици.[1] Један је од најтежих облика отежаног дисања, који је веома чест нпр. код астме, када болесник са овом болешћу уопште не може да дише у лежећем положају.[2]

Етиологија[уреди | уреди извор]

Ортопнеја је у већини случајева један од симптома у следећим болестима:[3][4]

Патогенеза[уреди | уреди извор]

Ортопнеја је у већини случајева највероватније знак конгестивне декомпензације срца пацијента, који због враћање венске крви у леву прекомору не може да се носи са толиким оптерећењем, мада је познато да и неки плућни болесници (нпр они код бронхијалне астме) дишу знатно лакше у седећем положају.

Декомпензација срца

Ако је ортопнеја симптом инсуфицијенције срца, она се обично се јавља због декомпензације леве стране срца и/или плућног едема. У основи овог симптома налази се декомпензација срца као пумпа, која није у стању да одржи адекватни систолни волумен срца, што има за последицу накупљање крви у левој комори срца, и пораст притиска у њима, који се ретроградно преноси у плућну микроциркулацију.[8]

Увећан притисак у плућној циркулацији истискује течност у алвеоле, смањујући у њима површину непходну за размену гасова, што последично изазива диспнеју. Овај механизам такође објашњава и појаву плеуралног изливи који се обично примећују код инсуфицијенције срца.

Остали узроци

Такође се може је јавити код болесника са астмом или хроничним бронхитисом, као и код људи који имају апнеју током спавање или паничне поремећаје. Такође ортопнеја може бити повезана са полицистичним обољењима јетре (нпр хепатопулмонални синдром).[9]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Ортопнеа се обично манифестује током ноћи или у периоду одмора паццијента. Особе са овим поремећајем се обично изненада буде због кратког даха (убрзано и плитко дисање), јер не могу нормално да дишу у лежећем положају, па су приморани да устану или седну како би повратили дах.

Ово стање може имати и неке друге симптоме попут цијанозе и узнемирености.

Терапија[уреди | уреди извор]

ОТоком напада ортопнејее пацијент би требало да заузме положај који ће му олакшати дисање. Терапија која зависи од тежине самог поремећаја, првенствено се заснива на лечењу примарног обољења чији је ортопнеа симптом.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ортхопноеа | Дефинитион оф Ортхопноеа бy Леxицо”. Леxицо Дицтионариес | Енглисх (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 31. 10. 2019. г. Приступљено 31. 10. 2019. 
  2. ^ Торцхио Р, Гулотта C, Грецо-Луццхина П, ет ал. (Аугуст 2006). Ортхопнеа анд тидал еxпираторy флоw лимитатион ин цхрониц хеарт фаилуре. Цхест. 130 (2): 472–9. . ПМИД 16899847. дои:10.1378/цхест.130.2.472.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  3. ^ Торцхио Р, Гулотта C, Грецо-Луццхина П, et al. (август 2006). „Orthopnea and tidal expiratory flow limitation in chronic heart failure”. Chest. 130 (2): 472—9. PMID 16899847. doi:10.1378/chest.130.2.472. Архивирано из оригинала 2013-04-14. г. 
  4. ^ Mukerji, bVaskar (1990). „Dyspnea, Orthopnea, and Paroxysmal Nocturnal Dyspnea”. Ур.: Walker, H. Kenneth; Hall, W. Dallas; Hurst, J. Willis. Clinical Methods: The; History, Physical, and Laboratory Examinations (3rd изд.). Butterworths. ISBN 0-407-02853-6. Приступљено 2009-03-14. 
  5. ^ Lemanske RF, Busse WW (2010). „Asthma: clinical expression and molecular mechanisms”. J. Allergy Clin. Immunol. 125 (2 Suppl 2): S95—102.
  6. ^ Roversi, Sara; Corbetta, Lorenzo; Clini, Enrico (2017). „GOLD 2017 recommendations for COPD patients: toward a more personalized approach”. COPD Research and Practice. 3. . doi:10.1186/s40749-017-0024-y.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  7. ^ Fukushima KY, Yatsuhashi H, Kinoshita A, Ueki T, Matsumoto T, Osumi M et al. Two cases of hepatopulmonary syndrome with improved liver functi on following longterm oxygen therapy. J Gastroenterol 2007;42:176-80.
  8. ^ McMurray JJ, Pfeffer MA (2005). „Heart failure”. Lancet. 365 (9474): 1877—89. PMID 15924986. . doi:10.1016/S0140-6736(05)66621-4.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  9. ^ Ho V. Current concepts in the management of hepatopulmonary syndrome. Vascular health and risk management 2008;4:1035-41.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Klasifikacija
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).