Пиперидин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пиперидин
Пиперидин.свг
Пиперидине-еqуаториал-3Д-баллс-Б.пнг
Пиперидине-3Д-вдW.пнг
Називи
ИУПАЦ назив
Пиперидине
Други називи
Хексахидропиридин
Азациклохексан
Пентаметиленамин
Азинан
Идентификација
3Д модел (Јмол)
ChemSpider
ЕЦХА ИнфоЦард 100.003.467
RTECS ТМ3500000
Својства
C5Х11Н
Моларна маса 85.15 g/mol
Агрегатно стање безбојна течност
Густина 0.862 g/ml, течност
Тачка топљења −7 °Ц
Тачка кључања 106 °Ц
растворљив
Киселост (пКа) 11.22[3]
Вискозност 1.573 cP на 25 °Ц
Опасности
Запаљив (F)
Токсичан (Т)
Р-ознаке Р11, Р23/24, Р34
НФПА 704
Фламмабилитy цоде 3: Лиqуидс анд солидс тхат цан бе игнитед ундер алмост алл амбиент температуре цондитионс. Фласх поинт бетwеен 23 анд 38 °Ц (73 анд 100 °Ф). Е.г., гасолинеХеалтх цоде 3: Схорт еxпосуре цоулд цаусе сериоус темпорарy ор ресидуал ињурy. Е.г., цхлорине гасРеацтивитy цоде 3: Цапабле оф детонатион ор еxплосиве децомпоситион бут реqуирес а стронг инитиатинг соурце, муст бе хеатед ундер цонфинемент бефоре инитиатион, реацтс еxплосивелy wитх wатер, ор wилл детонате иф северелy схоцкед. Е.г., флуоринеСпециал хазардс (wхите): но цодеНФПА 704 фоур-цолоред диамонд
3
3
3
Сродна једињења
Сродна једињења
пиридин
пиролидин
пиперазин
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °Ц [77 °Ф], 100 кПа).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Пиперидин (азинан) је органско једињење са молекулском формулом (CH2)5NH. Овај хетероциклични амин се састоји од шесточланог прстена са пет метиленских јединица и једним атомом азота. Он је безбојна испарљива течност са мирисом попут амонијачног, попут бибера[4]. Име потиче од лат. Piper - бибер.[5] Пиперидин се користи као градивни блок и хемијски реагенс у органској синтези.

Производња[уреди]

Индустријски се пиперидин производи хидрогенацијом пиридина, обично употребом молибден дисулфидног катализатора:[6]

C5H5N + 3 H2 → C5H10NH

Пиридин такође може да буде редукован до пиперидина натријумом у етанолу.[7]

Референце[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Халл, Х.К., Ј. Ам. Цхем. Соц., 1957, 79, 5441.
  4. ^ Франк Јохнсон Wелцхер (1947). Органиц Аналyтицал Реагентс. D. Ван Ностранд. стр. 149. 
  5. ^ Алеxандер Сеннинг (2006). Елсевиер'с Дицтионарy оф Цхемоетyмологy. Амстердам: Елсевиер. ИСБН 0-444-52239-5. 
  6. ^ Карстен Еллер, Ерхард Хенкес, Роланд Россбацхер, Хартмут Хöке “Аминес, Алипхатиц” Уллманн'с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy 2002 Wилеy-ВЦХ. дои:10.1002/14356007.а02_001
  7. ^ C. С. Марвел анд W. А. Лазиер (1941). „Бензоyл Пиперидине”. Орг. Сyнтх. ; Цолл. Вол., 1, стр. 99 

Литература[уреди]

  • Франк Јохнсон Wелцхер (1947). Органиц Аналyтицал Реагентс. D. Ван Ностранд. стр. 149. 

Спољашње везе[уреди]