Пређи на садржај

Пиперидин

С Википедије, слободне енциклопедије
Пиперидин
Називи
IUPAC назив
Piperidine
Други називи
Хексахидропиридин
Азациклохексан
Пентаметиленамин
Азинан
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.003.467
RTECS ТМ3500000
  • C1CCNCC1
Својства
C5H11N
Моларна маса 85,15 g/mol
Агрегатно стање безбојна течност
Густина 0,862 g/ml, tečnost
Тачка топљења −7°C
Тачка кључања 106°C
растворљив
Киселост (пКа) 11.22[3]
Вискозност 1.573 cP на 25°Ц
Опасности
Запаљив (F)
Токсичан (Т)
Р-ознаке Р11, Р23/24, Р34
НФПА 704
НФПА 704 фоур-цолоред диамондФламмабилитy цоде 3: Лиqуидс анд солидс тхат цан бе игнитед ундер алмост алл амбиент температуре цондитионс. Фласх поинт бетwеен 23 анд 38 °Ц (73 анд 100 °Ф). Е.г., гасолинеХеалтх цоде 3: Схорт еxпосуре цоулд цаусе сериоус темпорарy ор ресидуал ињурy. Е.г., цхлорине гасРеацтивитy цоде 3: Цапабле оф детонатион ор еxплосиве децомпоситион бут реqуирес а стронг инитиатинг соурце, муст бе хеатед ундер цонфинемент бефоре инитиатион, реацтс еxплосивелy wитх wатер, ор wилл детонате иф северелy схоцкед. Е.г., флуоринеСпециал хазардс (wхите): но цоде
3
3
3
Сродна једињења
Сродна једињења
пиридин
пиролидин
пиперазин
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Пиперидин (азинан) је органско једињење са молекулском формулом (CH2)5NH. Овај хетероциклични амин се састоји од шесточланог прстена са пет метиленских јединица и једним атомом азота. Он је безбојна испарљива течност са мирисом попут амонијачног, попут бибера[5]. Име потиче од лат. Piper - бибер.[6] Пиперидин се користи као градивни блок и хемијски реагенс у органској синтези.

Производња

[уреди | уреди извор]

Индустријски се пиперидин производи хидрогенацијом пиридина, обично употребом молибден дисулфидног катализатора:[7]

C5H5N + 3 H2 → C5H10NH

Пиридин такође може да буде редукован до пиперидина натријумом у етанолу.[8]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Халл, Х.К., Ј. Ам. Цхем. Соц., 1957, 79, 5441.
  4. ^ „Интернатионал Цхемицал Сафетy Цард 0317”. 
  5. ^ Франк Јохнсон Wелцхер (1947). Органиц Аналyтицал Реагентс. D. Ван Ностранд. стр. 149. 
  6. ^ Алеxандер Сеннинг (2006). Елсевиер'с Дицтионарy оф Цхемоетyмологy. Амстердам: Елсевиер. ISBN 0-444-52239-5. 
  7. ^ Karsten Eller, Erhard Henkes, Roland Rossbacher, Hartmut Höke “Amines, Aliphatic” Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry 2002 Wiley-VCH. . doi:10.1002/14356007.a02_001.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  8. ^ C. S. Marvel and W. A. Lazier (1941). „Benzoyl Piperidine”. Org. Synth. ; Coll. Vol., 1, стр. 99 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]