Piperidin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Piperidin
Piperidin.svg
Piperidine-equatorial-3D-balls-B.png
Piperidine-3D-vdW.png
Nazivi
IUPAC naziv
Piperidine
Drugi nazivi
Heksahidropiridin
Azacikloheksan
Pentametilenamin
Azinan
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.003.467
RTECS TM3500000
Svojstva
C5H11N
Molarna masa 85.15 g/mol
Agregatno stanje bezbojna tečnost
Gustina 0.862 g/ml, tečnost
Tačka topljenja −7 °C
Tačka ključanja 106 °C
rastvorljiv
Kiselost (pKa) 11.22[3]
Viskoznost 1.573 cP na 25 °C
Opasnosti
Zapaljiv (F)
Toksičan (T)
R-oznake R11, R23/24, R34
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja
piridin
pirolidin
piperazin
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Piperidin (azinan) je organsko jedinjenje sa molekulskom formulom (CH2)5NH. Ovaj heterociklični amin se sastoji od šestočlanog prstena sa pet metilenskih jedinica i jednim atomom azota. On je bezbojna isparljiva tečnost sa mirisom poput amonijačnog, poput bibera[4]. Ime potiče od lat. Piper - biber.[5] Piperidin se koristi kao gradivni blok i hemijski reagens u organskoj sintezi.

Proizvodnja[уреди]

Industrijski se piperidin proizvodi hidrogenacijom piridina, obično upotrebom molibden disulfidnog katalizatora:[6]

C5H5N + 3 H2 → C5H10NH

Piridin takođe može da bude redukovan do piperidina natrijumom u etanolu.[7]

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hall, H.K., J. Am. Chem. Soc., 1957, 79, 5441.
  4. Frank Johnson Welcher (1947). Organic Analytical Reagents. D. Van Nostrand. стр. 149. 
  5. Alexander Senning (2006). Elsevier's Dictionary of Chemoetymology. Amsterdam: Elsevier. ISBN 0-444-52239-5. 
  6. Karsten Eller, Erhard Henkes, Roland Rossbacher, Hartmut Höke “Amines, Aliphatic” Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry 2002 Wiley-VCH. doi:10.1002/14356007.a02_001
  7. C. S. Marvel and W. A. Lazier (1941). „Benzoyl Piperidine”. Org. Synth. ; Coll. Vol., 1, стр. 99 

Literatura[уреди]

  • Frank Johnson Welcher (1947). Organic Analytical Reagents. D. Van Nostrand. стр. 149. 
  • Alexander Senning (2006). Elsevier's Dictionary of Chemoetymology. Amsterdam: Elsevier. ISBN 0-444-52239-5. 

Spoljašnje veze[уреди]