Пређи на садржај

Превремено одлубљивање постељице

С Википедије, слободне енциклопедије
Превремено одлубљивање постељице
СинонимиАбруптио плацентае
Приказ унутрашњег и спољашњег крварења из одлубљене постељице
Специјалностиакушерство
Време појаве24—26 месец трудноће[1]
Фактори ризикаПушење дувана, прееклампсија[1]
Дијагностички методКлиничка слика, ултрасонографија[2]
Слична обољењаПлацента превија, крварење, хориоамнионитис[3]
Лековикортикостероиди[2]
Фреквенција~ 0,7% трудноћа[1]

Превремено одлубљивање постељице или абрупције постељице (лат. абруптио плацентае) је одвајање нормално усађене постељице од материце након 20. недеље трудноће, а пре него што се новорођенче роди, укључујући и сва одвајања постељице непосредно пред сам порођај. Код трудница са одлубљеном постељицом, начелно су присутни симптоми и знаци крварења из материце, контракције материце и фетални стрес. Значајан узрок крварења из материце у трећем триместру трудноће повезан је са феталним и мајчиним морбидитетом и морталитетом, при чему се одлубљивање постељице мора узети у обзир сваки пут када дође до крварења у другој половини трудноће.[2]

Епидемиологија

[уреди | уреди извор]
Морбидитет/Морталитет

Јавља се на глобалном нивоу у око 1% свих трудноћа. [4] Учесталост абруптције плаценте у Сједињеним Државама је око 1%, а тешка абрупција која доводи до смрти фетуса јавља се у 0,12% трудноћа (1 : 830)[5].[6]

Расне разлике

Абрупција плаценте је чешћа код жена из Африке него код белих или латиноамеричких жена. Међутим, да ли је то резултат социоекономских, генетских или комбинованих фактора, остаје нејасно.[7]

Старосна склоност

Повећан ризик од абрупције постељице доказан је код пацијената млађих од 20 година и оних старијих од 35 година.[8]

Етиопатогенеза

[уреди | уреди извор]

Тачан узрок одлубљивања постељице је најчешће тешко одредити, а тешко је одредити и директан утицај неког чиниоца, међу којима су најзначајнији:

  • Ненормално кратка пупчана врпца
  • Повреда у подручју трбуха као последица пада или саобраћајне несреће
  • Нагли губитак волумена материце (нпр. након брзог губитка амнионске течности или после рођења првог близанца).[9]

Фактори ризика

[уреди | уреди извор]

У факторе ризика за одлубљивање постељице, наводе се [10][11][12]

  • Старија животна доб мајке
  • Астма,[13][14]
  • Пушење дувана,[15][16][17]
  • Злоупотреба кокаина и других психоактивних супстанци
  • Пијење више од 14 алкохолних пића недељно током трудноће
  • Високи крвни притисак у трудноћи[18] (који је у 50% случајева узрок превременог одлубљивања постељице и један од најчешће је узрок смрти),[19]
  • Одлубљивање плаценте у претходним трудноћама — због повећане растегнутосте материце (која се може догодити у вишеструким трудноћама или са неуобичајено великом количином амнионске течности)
  • Велики број порођаја.[20][21]
  • Насиље у породици.[22]
  • Болести штитне жлезде,[23]
  • Амниоцентеза,[24]

Класификација абрупције постељице

[уреди | уреди извор]

Класификација абрупције постељице заснива се на степену раздвајања (деломичном или потпуном) и месту раздвајања (маргиналном или централном): класификација.[25]

Класа 0 — асимптоматска абрупција постељице

Класа 1 — блага абрупција постељице (представља приближно 48% свих случајева)

Класа 2 — умерена абрупција постељице (представља приближно 27% свих случајева)

Класа 3 — тешка абрупција постељице (представља приближно 24% свих случајева)

Клиничка слика

[уреди | уреди извор]

У раним фазама абрупције плаценте можда неће бити са симптома.[26][27] Када се симптоми развију, они се развијају изненада. Уобичајени симптоми укључују:

  • изненадни бол у стомаку,[28][29]
  • контракције које делују континуирано и не престају,[29]
  • вагинално крварење,[28][29]
  • увећана материца (несразмерна гестацијској доби плода),[29]
  • смањено кретање фетуса,[29]
  • смањени пулс фетуса.[29]

Ако се јави крварење из вагине, оно може бити светло или црвено или тамно.[30]

Абрупција постељице узрокована артеријским крварењем у средишту плаценте доводи до наглог развоја тешких симптома и стања опасних по живот, укључујући феталне абнормалности срчане фреквенције, тешка крварења мајке и дисеминирану интраваскуларну коагулацију (ДИЦ).

Абрупције узроковане венским крварењем на периферији постељице развијају се спорије и узрокују мале количине крварења, интраутерино ограничење раста и олигохидрамнион (низак ниво амнионске течности).[26]

Дијагноза

[уреди | уреди извор]
Класа Знаци и симптоми
Класа 0
  • Накнадно проналажењем организованог крвног угрушка или депресивног подручја на испорученој постељици.
Класа 1
  • Нема вагиналног крварења или је вагинално крварење слабо
  • Благо уска материца
  • Нормалан крвни притисак и број откуцаја срца
  • Нема коагулопатије
  • Нема феталног поремећаја
Класа 2
  • Без вагиналног крварења или са умереним вагиналним крварењем
  • Умерена до тешка осетљивост на матерницу са могућим контракцијама тетаником
  • Мајчинска тахикардија са ортостатским променама БП и откуцаја срца
  • Фетални стрес
  • Хипофибриногенемија (50—250 мг/дл)
Класа 3
  • Нема вагиналног крварења, или постоји тешко вагинално крварење
  • Веома болна тетаничка материца
  • Матерински шок
  • Хипофибриногенемија (< 150 мг/дЛ)
  • Коагулопатија
  • Фетална смрт

Диференцијална дијагноза

[уреди | уреди извор]

Следећа стања треба узети у обзир у диференцијалној дијагнози абрупције постељице:

  • Тупа абдоминална траума
  • Акутни апендицитис
  • Дисеминирана интраваскуларна коагулација
  • Цисте јајника
  • Торзија јајника
  • Плацента превија
  • Ектопична трудноћа
  • Прееклампсија
  • Повреде у трудноћи
  • Хеморагични шок
  • Хиповолемијски шок
  • Вагинитис

Терапија

[уреди | уреди извор]
Канила са две интравенске линије

Одмах након пријема труднице у болницу треба започнити са континуираним екстерним мониторинг феталног срчаног ритма и контракција материце.[31]

Пласирати интравенску канилу са две интравенске линије великих отвора, и према потреби започети са реанимацијом кристалоидним течностима и трансфузијама крви ако је трудница хемодинамички нестабилан након реанимације.

Лечити коагулопатију, ако је присутна.

Примиенити Рх имуноглобулин ако је трудница Рх-негативна. Када се открије могућност постојања неусклађености Рх фактора мајке и плода, онда лекар у 28. недељи трудноће одлучује да трудница треба да прими ињекцију Рх имуноглобулина, (Рхогам или Рогам), која спречава формирање антитела. Другу дозу ињекције мајка прима након порођаја уколико се докаже да је беба Рх+. Ако се пак покаже да је беба Рх-, онда  се друга доза ињекције изоставља.[32]

Ова ињекција се такође даје и након прекида трудноће или побачаја, ванматеричне трудноће, биопсије хорионских чупица, амниоцентезе, крварења из материце или траума током трудноће.

На тај начин се превентивно отклањају ризици од здравствених проблема који се могу јавити током будућих трудноћа мајки са негативним Рх фактором.

Започети са применом кортикостероида ако је зрелост плућа плода, мање од 37 седмице трудноће и нису претходно давани кортикостероиди током трудноће.[33]

Компликације

[уреди | уреди извор]
Мајка/дете Компликације
Компликације код мајке
  • Хеморагични шок
  • Коагулопатија (дисеминирана интраваскуларна коагулација (ДИЦ)
  • Руптура материце
  • Поремећај функција бубрега
  • Исхемијска некроза дисталних органа (нпр хепатична, надбубрежна, хипофизна некроза)
Компликације код детета
Крварење

Крварење из децидуа басалис се дешава када се плацента одваја од материце. Потом следи вагинално крварење, иако је присутно и скривено крварење у којем је могуће стварање џепова крви иза постељице.[30]

Формирање хематома даље одваја постељицу од зида материце, узрокујући компресију ових структура и компромиитује довод крви фетусу. Ретроплацентна крв може продрети кроз дебљину зида материце и у перитонеалну шупљину (феномен познат као Цоувелаире утерус). Миометријум материца у овом подручју постаје ослабљена и може пукнути са порастом интраутериног притиска током контракција материце. Пуцање миометрија моментално доводи до по живот опасне ситуације по мајку и плод.[34]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Тикканен, M (фебруар 2011). „Плацентал абруптион: епидемиологy, риск фацторс анд цонсеqуенцес”. Ацта Обстетрициа ет Гyнецологица Сцандинавица. 90 (2): 140—9. ПМИД 21241259. С2ЦИД 10871832. дои:10.1111/ј.1600-0412.2010.01030.x. 
  2. ^ а б в „Абруптио Плацентае - Гyнецологy анд Обстетрицс”. Мерцк Мануалс Профессионал Едитион (на језику: енглески). октобар 2017. Приступљено 9. 12. 2017. 
  3. ^ Саxена, Рицха (2014). Бедсиде Обстетрицс & Гyнецологy. ЈП Медицал Лтд. пп. 205–209.
  4. ^ Анантх CV, Оyелесе Y, Yео L, Прадхан А, Винтзилеос АМ (јануар 2005). „Плацентал абруптион ин тхе Унитед Статес, 1979 тхроугх 2001: темпорал трендс анд потентиал детерминантс”. Америцан Јоурнал оф Обстетрицс & Гyнецологy. 192 (1): 191—8. .
  5. ^ Расмуссен С, Иргенс ЛМ, Бергсјо П, Далакер К (1996). „Перинатал морталитy анд цасе фаталитy афтер плацентал абруптион ин Норwаy 1967-1991”. Ацта Обстет Гyнецол Сцанд. 75: 229. .
  6. ^ Руитер L, Равелли АЦ, де Грааф ИМ,; et al. (2015). „Incidence and recurrence rate of placental abruption: a longitudinal linked national cohort study in the Netherlands”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 213: 573. .e1.
  7. ^ Rasmussen S, Irgens LM, Dalaker K (1999). „A history of placental dysfunction and risk of placental abruption”. Paediatr Perinat Epidemiol. 13: 9. .
  8. ^ Jackson S, Fleege L, Fridman M; et al. (2012). „Morbidity following primary cesarean delivery in the Danish National Birth Cohort”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 206: 139. .e1.
  9. ^ Oyelese Y, Ananth CV (октобар 2006). „Placental abruption”. Obstet Gynecol. 108 (4): 1005—16. .
  10. ^ Ecker J, Abuhamad A, Hill W, et al. Substance use disorders in pregnancy: clinical, ethical, and research imperatives of the opioid epidemic: a report of a joint workshop of the Society for Maternal-Fetal Medicine, American College of Obstetricians and Gynecologists, and American Society of Addiction Medicine. American Journal of Obstetrics & Gynecology2019; 221:B5.
  11. ^ Faiz AS, Demissie K, Rich DQ,; et al. (2012). „Trends and risk factors of stillbirth in New Jersey 1997-2005”. J Matern Fetal Neonatal Med. 25: 699. .
  12. ^ Williams MA, Lieberman E, Mittendorf R; et al. (1991). „Risk factors for abruptio placentae”. Am J Epidemiol. 134: 965. .
  13. ^ Baghlaf H, Spence AR, Czuzoj-Shulman N, Abenhaim HA (2019). „Pregnancy outcomes among women with asthma”. J Matern Fetal Neonatal Med. 32: 1325. .
  14. ^ Mendola P, Laughon SK, Männistö TI. „Obstetric complications among US women with asthma”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 208: 127. 2013. .e1.
  15. ^ Kaminsky LM, Ananth CV, Prasad V; et al. (2007). „The influence of maternal cigarette smoking on placental pathology in pregnancies complicated by abruption”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 197: 275. .e1.
  16. ^ Abramovici A, Gandley RE, Clifton RG,; et al. (2015). „Prenatal vitamin C and E supplementation in smokers is associated with reduced placental abruption and preterm birth: a secondary analysis”. BJOG. 122: 1740. .
  17. ^ Suzuki K, Minei LJ, Johnson EE (1980). „Effect of nicotine upon uterine blood flow in the pregnant rhesus monkey”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 136: 1009. .
  18. ^ Ananth CV, Savitz DA, Bowes WA Jr, Luther ER (1997). „Influence of hypertensive disorders and cigarette smoking on placental abruption and uterine bleeding during pregnancy”. Br J Obstet Gynaecol. 104: 572. .
  19. ^ Sibai BM, Mabie WC, Shamsa F; et al. (1990). „A comparison of no medication versus methyldopa or labetalol in chronic hypertension during pregnancy”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 162: 960. .
  20. ^ Abu-Heija A, al-Chalabi H, el-Iloubani N (април 1998). „Abruptio placentae: risk factors and perinatal outcome”. J Obstet Gynaecol Res. 24 (2): 141—4. .
  21. ^ Workalemahu T, Enquobahrie DA, Gelaye B, Thornton TA, Tekola-Ayele F, Sanchez SE,; et al. (2004). „Abruptio placentae risk and genetic variations in mitochondrial biogenesis and oxidative phosphorylation: replication of a candidate gene association study. American Journal of Obstetrics & Gynecology 2018 Dec. 219 (6):617.e1-617.e17.
  22. ^ Mackenzie AP, Schatz F, Krikun G, et al. Mechanisms of abruption-induced premature rupture of the fetal membranes: Thrombin enhanced decidual matrix metalloproteinase-3 (stromelysin-1) expression”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 191: 1996.  line feed character у |title= на позицији 242 (помоћ)
  23. ^ Breathnach FM, Donnelly J, Cooley SM,; et al. (2013). „Subclinical hypothyroidism as a risk factor for placental abruption: evidence from a low-risk primigravid population”. Aust N Z J Obstet Gynaecol. 53: 553. .
  24. ^ „Diagnostic Tests — Amniocentesis”. 2008-05-16. Архивирано из оригинала 16. 05. 2008. г. Приступљено 2021-02-04. 
  25. ^ Dhanraj D, Lambers D (2004). „The incidences of positive Kleihauer-Betke test in low-risk pregnancies and maternal trauma patients”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 190: 1461. .
  26. ^ а б Cande, V Ananth. „Placental abruption: Pathophysiology, clinical features, diagnosis, and consequences”. www.uptodate.com. Приступљено 2021-02-04. 
  27. ^ Mei Y, Lin Y (2018). „Clinical significance of primary symptoms in women with placental abruption”. J Matern Fetal Neonatal Med. 31: 2446. .
  28. ^ а б {{cite journal|title= Analysis of 62 placental abruption cases: Risk factors and clinical outcomes|journal= Taiwanese Journal of Obstetrics and Gynecology|date= 2019|volume=58|issue=2|pages=223–226|doi=10.1016/j.tjog.2019.01.010|last1= Li|first1= Yang|last2= Tian|first2= Yuan|last3= Liu|first3= Ning|last4= Chen|first4= Yang|last5= Wu|first5= Fuju|pmid= 30910143|s2cid= 85514515|issn=1028-4559
  29. ^ а б в г д ђ Sheffield, [edited by] F. Gary Cunningham, Kenneth J. Leveno, Steven L. Bloom, Catherine Y. Spong, Jodi S. Dashe, Barbara L. Hoffman, Brian M. Casey, Jeanne S. (2014). Williams obstetrics (24th ed.). ISBN 978-0071798938
  30. ^ а б Ananth CV, Lavery JA, Vintzileos AM,; et al. (2016). „Severe placental abruption: clinical definition and associations with maternal complications”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 214: 272. .e1.
  31. ^ Donaldson, N. (2007-12-01). „Current Diagnosis and Treatment in Sports Medicine: Edited by Patrick J. McMahon. 2006, New York, NY, Lange Medical Books/McGraw-Hill, By, 286 pages, $59.95 (softcover)”. Academic Emergency Medicine. 14 (12): e131—e131. ISSN 1069-6563. doi:10.1197/j.aem.2007.06.009. 
  32. ^ „Šta je Rh inkompatibilija - neusklađenost Rh faktora?”. bebo.club (на језику: српски). Приступљено 2023-10-16. 
  33. ^ ACOG Committee Opinion. Antenatal Corticosteroid Therapy for Fetal Maturation. ACOG. Number 677, October 2016
  34. ^ Ray JG, Booth GL, Alter DA, Vermeulen MJ (2016). „Prognosis after maternal placental events and revascularization: PAMPER study”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 214: 106. .e1.

Liteartura

[уреди | уреди извор]
  • Francois KE, Foley MR. Antepartum and postpartum hemorrhage. In: Gabbe SG, Niebyl JR, Simpson JL, et al, eds. Obstetrics - Normal and Problem Pregnancies. 7th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2017:chap 18.
  • Hull AD, Resnik R. Placenta previa, placenta accreta, abruptio placentae, and vasa previa. Creasy RK, Resnik R, Iams JD, et al, eds. Creasy and Resnik's Maternal-Fetal Medicine: Principles and Practice. 7th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2014:chap 46.
  • Salhi BA, Nagrani S. Acute complications of pregnancy. In: Walls RM, Hockberger RS, Gausche-Hill M, eds. Rosen's Emergency Medicine: Concepts and Clinical Practice. 9th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2018:chap 178.

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Prevremeno_odlubljivanje_posteljice&oldid=27889627”