Регулатор цистично фиброзне трансмембранске проводности
| Регулатор цистично фиброзне трансмембранске проводности (АТП-везујућа касета потфамилија C, члан 7) | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||
| Доступне структуре | |||||||||||
| 1XМИ, 1XМЈ, 2ББО, 2ББС, 2ББТ, 2ЛОБ, 2ПЗЕ, 2ПЗФ, 2ПЗГ, 3ГД7, 3ИСW | |||||||||||
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ЦФТР; АБЦ35; АБЦЦ7; ЦФ; ЦФТР/МРП; МРП7; ТНР-ЦФТР; дЈ760Ц5.1 | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 602421 МГИ: 88388 ХомолоГене: 55465 ИУПХАР: ГенеЦардс: ЦФТР Гене | ||||||||||
| ЕЦ број | 3.6.3.49 | ||||||||||
| |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 1080 | 12638 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000001626 | ЕНСМУСГ00000041301 | |||||||||
| УниПрот | П13569 | П26361 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_000492 | НМ_021050 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_000483 | НП_066388 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 7: 117.11 - 117.36 Мб |
Цхр 6: 18.17 - 18.32 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
Регулатор цистично фиброзне трансмембранске проводности (ЦФТР) је протеин[1] који је код људи кодиран ЦФТР геном.[2]
ЦФТР је јонски канал АБЦ транспортерске класе који транспортује хлоридне[3] и тиоцијанатне[4] јоне кроз епителијалне ћелијске мембране. Мутације ЦФТР гена утичу на функционисање хлоридних јонских канала у тим ћелијским мембранама, што доводи до цистичне фиброзе и конгениталног одсуства вас деференса.
Ген[уреди | уреди извор]
Ген који кодира ЦФТР протеин се налази на људском хромозому 7, на дугој руци у позицији q31.2.[2] од базног пара 116,907,253 до базног пара 117,095,955. ЦФТР ортолози[5] су такође идентификовани код свих сисара чији комплетан геном је доступан.
ЦФТР ген је кориштен код животиња као филогенетички маркер нуклеарне ДНК.[5] Велике геномске секвенце овог гена су кориштене за истраживање филогениоје главне групе сисара,[6] и потврђено је груписање плаценталног редоследа у четири главна рода: Xенартхра, Афротхериа, Лаурасиатхериа, и Еуарцхонта плус Глирес.
Мутације[уреди | уреди извор]
Више од хиљаду мутација је описано на ЦФТР гену. Мутације могу да узрокују два генетичка поремећаја, конгенитално билатерално одсуство вас деференс и боље познати поремећај, цистичну фиброзу. Оба поремећају настају због блокаде кретања јона, и стога транспорта воде у и из ћелија. У конгениталном билатералном одсуству вас деференс, протеин може још увек да буде функционалан, али нема нормалну ефикасност, што доводи до продукције густе слузи, која блокира развој вас деференса. Код људи са мутацијама које доводе до цистичне фиброзе, до блокаде јонског транспорт долази у епителијалним ћелијама које опасују пролазе плућа, панкреаса, и других органа. То доводи до хроничне дисфункције, инвалидитета, и скраћеног животног века.
Најчешћа мутација, ΔФ508 је резултат брисања (Δ) три нуклеотида што доводи до губитка аминокиселине фенилаланина (Ф) у 508тој позицији протеина. Последица тога је да се протеин не склапа нормално и бива брже деградиран.
Велика већина мутација је веома ретка. Дистрибуција и фреквенција мутација варира међу различитим популацијама, што има импликације за генетичко тестирање и саветовање.
Мутације се састоје од замена, дуплицирања, брисања или скраћивања у ЦФТР гену. Њихова последица може да буде формирање протеина који нису функционални, који су мање ефективни, брже се разграђују, или су присутни у неадекватном броју.[7]
По неким хипотезама мутације у ЦФТР гену могу да пруже селективну предност хетерозиготним индивидуама. Ћелије које изражавају мутирану форму ЦФТР протеина су отпорне на инвазију бактерије Салмонелла тyпхи, агенса тифоидне грознице, а мишеви који носе једну копију мутираног ЦФТР су отпорни на дијареју узроковану токсином колере.[8]
Списак честих мутација[уреди | уреди извор]
Најчешће мутације међу особама европеидне расе су:[9]
- ΔФ508
- Г542X
- Г551Д
- Н1303К
- W1282X
Структура[уреди | уреди извор]
ЦФТР ген је приближно 189 кб дуг, са 27 ексона и 26 интрона.[10] ЦФТР је гликопротеин са 1480 аминокиселина. Овај протеин се састоји од пет домена. Међу њима су два трансмембранска домена, сваки са шест пролаза алфа хеликса. Они су повезани са доменом везивања нуклеотида (НБД) у цутоплазми. Први НБД је повезан са другим трансмембранским доменом путем регулаторног "Р" домена који је јединствено својство ЦФТР, које није заступљено у другим АБЦ транспортерима. Јонски канал се отвара само кад је његов Р-домен фосфорилисан посредством ПКА и кад је АТП везан у НБ доменима.[11] Карбоксилни терминал протеина је причвршћен за цитоскелетон помоћу ПДЗ-интерактивног домена.[12]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Гадсбy DC, Вергани П, Цсанáдy L (2006). „Тхе АБЦ протеин турнед цхлориде цханнел wхосе фаилуре цаусес цyстиц фибросис”. Натуре. 440 (7083): 477—83. Бибцоде:2006Натур.440..477Г. ПМИД 16554808. дои:10.1038/натуре04712.
- ^ а б Ромменс ЈМ, Ианнуззи MC, Керем Б, Друмм ML, Мелмер Г, Деан M, Розмахел Р, Цоле ЈЛ, Кеннедy D, Хидака Н (септембар 1989). „Идентифицатион оф тхе цyстиц фибросис гене: цхромосоме wалкинг анд јумпинг”. Сциенце. 245 (4922): 1059—65. Бибцоде:1989Сци...245.1059Р. ПМИД 2772657. дои:10.1126/сциенце.2772657.
- ^ Риордан ЈР, Ромменс ЈМ, Керем Б, Алон Н, Розмахел Р, Грзелцзак З, Зиеленски Ј, Лок С, Плавсиц Н, Цхоу ЈЛ (1989). „Идентифицатион оф тхе цyстиц фибросис гене: цлонинг анд цхарацтеризатион оф цомплементарy ДНА”. Сциенце. 245 (4922): 1066—73. Бибцоде:1989Сци...245.1066Р. ПМИД 2475911. дои:10.1126/сциенце.2475911.
- ^ Цхилдерс M, Ецкел Г, Химмел А, Цалдwелл Ј (2007). „А неw модел оф цyстиц фибросис патхологy: лацк оф транспорт оф глутатхионе анд итс тхиоцyанате цоњугатес”. Мед. Хyпотхесес. 68 (1): 101—12. ПМИД 16934416. дои:10.1016/ј.мехy.2006.06.020.
- ^ а б „ОртхоМаМ пхyлогенетиц маркер: ЦФТР цодинг сеqуенце”. Архивирано из оригинала 2. 3. 2016. г. Приступљено 27. 8. 2016.
- ^ Прасад АБ, Аллард МW, Греен ЕД (2008). „Цонфирминг тхе пхyлогенy оф маммалс бy усе оф ларге цомпаративе сеqуенце дата сетс”. Мол. Биол. Евол. 25 (9): 1795—808. ПМЦ 2515873
. ПМИД 18453548. дои:10.1093/молбев/мсн104.
- ^ Роwе СМ, Миллер С, Сорсцхер ЕЈ (мај 2005). „Цyстиц фибросис”. Н. Енгл. Ј. Мед. 352 (19): 1992—2001. ПМИД 15888700. дои:10.1056/НЕЈМра043184.
- ^ Кавиц, С. M.; Фрехм, Е. Ј.; Сегал, А. С. (1999). „Цасе студиес ин цхолера: Лессонс ин медицал хисторy анд сциенце”. Тхе Yале јоурнал оф биологy анд медицине. 72 (6): 393—408. ПМЦ 2579035 . ПМИД 11138935.
- ^ Араúјо ФГ, Новаес ФЦ, Сантос НП, Мартинс ВЦ, Соуза СМ, Сантос СЕ, Рибеиро-дос-Сантос АК (јануар 2005). „Преваленце оф делтаФ508, Г551Д, Г542X, анд Р553X мутатионс амонг цyстиц фибросис патиентс ин тхе Нортх оф Бразил”. Браз. Ј. Мед. Биол. Рес. 38 (1): 11—5. ПМИД 15665983. дои:10.1590/С0100-879X2005000100003.
- ^ Цyстиц Фибросис Мутатион Датабасе. „Геномиц ДНА сеqуенце”. Архивирано из оригинала 22. 8. 2016. г. Приступљено 27. 8. 2016.
- ^ Схеппард ДН, Wелсх МЈ (јануар 1999). „Струцтуре анд фунцтион оф тхе ЦФТР цхлориде цханнел”. Пхyсиол. Рев. 79 (1 Суппл): С23—45. ПМИД 9922375.
- ^ Схорт ДБ, Троттер КW, Рецзек D, Креда СМ, Бретсцхер А, Боуцхер РЦ, Стуттс МЈ, Милграм СЛ (јул 1998). „Ан апицал ПДЗ протеин анцхорс тхе цyстиц фибросис трансмембране цондуцтанце регулатор то тхе цyтоскелетон”. Ј. Биол. Цхем. 273 (31): 19797—801. ПМИД 9677412. дои:10.1074/јбц.273.31.19797.
Литература[уреди | уреди извор]
- Кулцзyцки ЛЛ, Костуцх M, Белланти ЈА (2003). „А цлиницал перспецтиве оф цyстиц фибросис анд неw генетиц финдингс: релатионсхип оф ЦФТР мутатионс то генотyпе-пхенотyпе манифестатионс”. Ам. Ј. Мед. Генет. А. 116А (3): 262—7. ПМИД 12503104. дои:10.1002/ајмг.а.10886.
- Ванкеербергхен А, Цуппенс Х, Цассиман ЈЈ (2002). „Тхе цyстиц фибросис трансмембране цондуцтанце регулатор: ан интригуинг протеин wитх плеиотропиц фунцтионс”. Ј. Цyст. Фиброс. 1 (1): 13—29. ПМИД 15463806. дои:10.1016/С1569-1993(01)00003-0.
- Тсуи ЛЦ (1992). „Мутатионс анд сеqуенце вариатионс детецтед ин тхе цyстиц фибросис трансмембране цондуцтанце регулатор (ЦФТР) гене: а репорт фром тхе Цyстиц Фибросис Генетиц Аналyсис Цонсортиум”. Хум. Мутат. 1 (3): 197—203. ПМИД 1284534. дои:10.1002/хуму.1380010304.
- МцИнтосх I, Цуттинг ГР (1992). „Цyстиц фибросис трансмембране цондуцтанце регулатор анд тхе етиологy анд патхогенесис оф цyстиц фибросис”. ФАСЕБ Ј. 6 (10): 2775—82. ПМИД 1378801.
- Друмм ML, Цоллинс ФС (1993). „Молецулар биологy оф цyстиц фибросис”. Мол. Генет. Мед. 3: 33—68. ПМИД 7693108. дои:10.1016/б978-0-12-462003-2.50006-7.
- Керем Б, Керем Е (1996). „Тхе молецулар басис фор дисеасе вариабилитy ин цyстиц фибросис”. Еур. Ј. Хум. Генет. 4 (2): 65—73. ПМИД 8744024.
- Девидас С, Гуггино WБ (1997). „ЦФТР: домаинс, струцтуре, анд фунцтион”. Ј. Биоенерг. Биомембр. 29 (5): 443—51. ПМИД 9511929. дои:10.1023/А:1022430906284.
- Нагел Г (1999). „Дифферентиал фунцтион оф тхе тwо нуцлеотиде биндинг домаинс он цyстиц фибросис трансмембране цондуцтанце регулатор”. Биоцхим. Биопхyс. Ацта. 1461 (2): 263—74. ПМИД 10581360. дои:10.1016/С0005-2736(99)00162-5.
- Боyле МП (2000). „Униqуе пресентатионс анд цхрониц цомплицатионс ин адулт цyстиц фибросис: до тхеy теацх ус анyтхинг абоут ЦФТР?”. Респир. Рес. 1 (3): 133—5. ПМЦ 59552 . ПМИД 11667976. дои:10.1186/рр23.
- Грегер Р, Сцхреибер Р, Малл M, Wисснер А, Хопф А, Бриел M, Блеицх M, Wартх Р, Кунзелманн К (2001). „Цyстиц фибросис анд ЦФТР”. Пфлугерс Арцх. 443 Суппл 1: С3—7. ПМИД 11845294. дои:10.1007/с004240100635.
- Брадбурy НА (2001). „цАМП сигналинг цасцадес анд ЦФТР: ис тхере море то леарн?”. Пфлугерс Арцх. 443 Суппл 1: С85—91. ПМИД 11845310. дои:10.1007/с004240100651.
- Дахан D, Евагелидис А, Ханрахан ЈW, Хинксон ДА, Јиа Y, Луо Ј, Зху Т (2001). „Регулатион оф тхе ЦФТР цханнел бy пхоспхорyлатион”. Пфлугерс Арцх. 443 Суппл 1: С92—6. ПМИД 11845311. дои:10.1007/с004240100652.
- Цохн ЈА, Нооне ПГ, Јоwелл ПС (2002). „Идиопатхиц панцреатитис релатед то ЦФТР: цомплеx инхеританце анд идентифицатион оф а модифиер гене”. Ј. Инвестиг. Мед. 50 (5): 247С—255С. ПМИД 12227654.
- Сцхwартз M (2003). „[Цyстиц фибросис трансмембране цондуцтанце регулатор (ЦФТР) гене: мутатионс анд цлиницал пхенотyпес]”. Угескрифт фор Лæгер. 165 (9): 912—6. ПМИД 12661515.
- Wонг Љ, Алпер ОМ, Wанг БТ, Лее МХ, Ло СY (2003). „Тwо новел нулл мутатионс ин а Таиwанесе цyстиц фибросис патиент анд а сурвеy оф Еаст Асиан ЦФТР мутатионс”. Ам. Ј. Мед. Генет. А. 120А (2): 296—8. ПМИД 12833420. дои:10.1002/ајмг.а.20039.
- Цуппенс Х, Цассиман ЈЈ (2004). „ЦФТР мутатионс анд полyморпхисмс ин мале инфертилитy”. Инт. Ј. Андрол. 27 (5): 251—6. ПМИД 15379964. дои:10.1111/ј.1365-2605.2004.00485.x.
- Цохн ЈА, Митцхелл РМ, Јоwелл ПС (2005). „Тхе импацт оф цyстиц фибросис анд ПСТИ/СПИНК1 гене мутатионс он сусцептибилитy то цхрониц панцреатитис”. Цлин. Лаб. Мед. 25 (1): 79—100. ПМИД 15749233. дои:10.1016/ј.цлл.2004.12.007.
- Соутхерн КW, Пецкхам D (2004). „Естаблисхинг а диагносис оф цyстиц фибросис”. Цхрон Респир Дис. 1 (4): 205—10. ПМИД 16281647. дои:10.1191/1479972304цд044рс.
- Кандула L, Wхитцомб DC, Лоwе МЕ (2006). „Генетиц иссуес ин педиатриц панцреатитис”. Цурр Гастроентерол Реп. 8 (3): 248—53. ПМИД 16764792. дои:10.1007/с11894-006-0083-8.
- Марцет Б, Боеyнаемс ЈМ (2006). „Релатионсхипс бетwеен цyстиц фибросис трансмембране цондуцтанце регулатор, еxтрацеллулар нуцлеотидес анд цyстиц фибросис”. Пхармацол. Тхер. 112 (3): 719—32. ПМИД 16828872. дои:10.1016/ј.пхармтхера.2006.05.010.
- Wилсцхански M, Дурие ПР (2007). „Паттернс оф ГИ дисеасе ин адултхоод ассоциатед wитх мутатионс ин тхе ЦФТР гене”. Гут. 56 (8): 1153—63. ПМЦ 1955522 . ПМИД 17446304. дои:10.1136/гут.2004.062786.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- ГенеРевиеwс/НЦБИ/НИХ/УW ентрy он ЦФТР-Релатед Дисордерс - Цyстиц Фибросис (ЦФ, Муцовисцидосис) анд Цонгенитал Абсенце оф тхе Вас Деференс (ЦАВД)
- Тхе Цyстиц Фибросис Трансмембране Цондуцтанце Регулатор Протеин
- Тхе Хуман Гене Мутатион Датабасе - ЦФТР Рецордс
- Цyстиц Фибросис Мутатион Датабасе
- Оак Ридге Натионал Лабораторy ЦФТР Информатион
- ЦФТР ат ОМИМ (Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион)
