Симеон Роксандић

Симеон Роксандић
Симеон Роксандић
Лични подаци
Датум рођења	14. мај 1874.
Место рођења	Мајске Пољане, Аустроугарска
Датум смрти	12. јануар 1943.
Место смрти	Београд,

Симеон Роксандић (Мајске Пољане, 14. мај 1874 — Београд, 12. јануар 1943)^[1] био је српски вајар најстарије генерације. Био је представник српског академизма, везан за прве почетке развоја српске скулптуре.

У његова најзначајнија дела убрајају се женске фигуре на гробу Симе Матавуља из 1910. године, а од каснијих радова споменици др Лази Пачу и Живојину Мишићу. Симеон Роксандић је аутор чувене скулптуре Дечак са разбијеним крчагом на Чукур чесми и фонтане Злосрећни рибар на Калемегдану)

Биографија

Био је предавач у Ужичкој гимназији 1897/98.^[2]

Своја дела је излагао у оквиру павиљона Краљевине Србије на међународној изложби у Риму 1911. године.^[3]

Наступао је 8. маја 1910. у Сомбору на првој српској уметничкој, сликарској и вајарској изложби у Војводини, под покровитељством Патријарха српског г.г. Лукијана, а отворио ју је у жупанијском здању г.г. Митрофан Шевић. Три вајара, Ђорђе Јовановић, Јован Коњарек и Симеон Роксандић су изложили 23 скулптуре, а осталих 90 радова је представило 18 сликара:

Радови

Злосрећни рибар

Скулптуру је урадио у свом атељеу у Риму за Балканску изложбу у Лондону 1907. Постоји занимљивост везана за ову скулптуру. Грешком је обавештен да је брод који је превозио скулптуру потонуо па је од гипсане макете урадио нови одливак, тако да је на крају завршио са 2 истоветна рада. Један је откупио град Београд 1912. године, а други општина Загреб и фонтану поставила на Гричу.^[4]^[5]

Дечак који вади трн

Ова статуа завршена је 1911. године, изливена је у бронзи и налази се у Народном музеју у Београду.^[6]

Дечак са разбијеним крчагом

Овај споменик је у народу познат као споменик на Чукур чесми, 1931. Налази се у Добрачиној улициизливен у бронзи висине 30 цм, укупне висине 149 цм. Споменик је подигнут 1931. На тој некадашњој чесми, 3. јуна 1862. године, један турски војник (низам) ударио је српског дечака, шегрта Саву, јер је овај протестовао што му је Турчин склонио крчаг са чесме. Група Срба је претећи опколила турске војнике који су се ту затекли, али су драгоман (тумач) српске полиције и терџуман (посредник код турских власти) одвели Турке с тог места. Међутим, пред зградом полиције Турци су убили српског терџумана Симу Нешића и смртно ранили жандара Ђорђа Нишлију. Ови догађаји били су увод у крваве сукобе између београдских Срба и Турака, и повод за бомбардовање Београда од стране Турака 5. јуна 1862. У спомен на те догађаје, подигнут је на том месту, из средстава Задужбине трговца Томе Ванђела, споменик са статуом дечака.