Сквотирање у Холандији

Сквотерски покрет у Холандији је започео још 1965. године, а свој врхунац доживљава почетком 1980-тих, које се сматрају “златним годинама” сквотерског покрета. После тога, покрет нагло опада, да би се стабилизовао тек 1990-их када се више окреће заузимању напуштених простора на периферији, ван политички битних делова града. Сквотови се зову на холандијском - краакпандс, а сквотери - краакерс.

У Амстердаму је сквотерски покрет веома јак, у сваком тренутку броји неколико хиљада сквотера у неколико стотина заузетих простора и сматра се парадигматичним не само за Холандију већ и за целу Европу. Иако су већина њих млади, постоје и сквотери од преко 40 и 50 година, који су такође део сцене, а такође је много и странаца који ту живе. Амстердамски сквотови могу трајати од пар месеци до неколико десетина година. Дуивенвоорден (2000) процењује да је у Холандији, између 1965. и 1999. укупно око 50.000 људи живело у сквоту неко време.

Историјат

Занимиво је како је сквотање у Амстердаму почело. Крупни власници некретнина су намерно остављали станове празне и тиме стварали вештачко помањкање стамбеног простора да би подигли цену квадрата. У једном тренутку многима је прекипело и многи млади људи су одлучили да се једноставно уселе у празне зграде. Провоси, чувени холандски активисти 1960-их, су подстицали ране акције сквотирања, а у њиховим “белим плановима” било је и усељење празних станова и кућа.

Према Хансу Прујиту, у другој половини 1970-их Амстердам је имао око 600.000 становника и око 53.000 људи који су тражили смештај, а ред чекања студената на смештај је био дужи од трајања студија. Сквотери своје активности често представљају као протест према мањку стабеног простора и на тај начин добијају ширу подршку. Јустус Уитермарк, социолог из Амстердама каже: “Сквотерски покрет се јавио 1970-их као главна снага способна да мањак стамбеног простора стави на политичку агенду.”

Између 1968. и 1981. године је заузето више од 25.000 грађевина широм Холандије, а од тога 10.000 само у Амстердаму. Постојали су сквотерски барови где су се сквотери окупљали ради договарања следећих акција, где су могли сазнати за нове сквотове, читати сквотерске публикације и дружити се. Постојале су сквотерске кухиње за бескућнике и сиромашне, сквотерски савет који је координирао акције и информативни центри (у сквотираним зградама) у којима су могли добити правне савете и помоћ адвоката, поднети жалбе против полицијске бруталности и против власника некретнина. Прујит преноси да је 1981. је у Амстердаму било око 9.000 сквотера.

Иако многи људи сквотирају једноставно да би имали где да живе, јављају се и многе политички битне акције због све присутнијег осећаја незадовољства владиним плановима да смањи број станова у граду, размести становништво и функционализује улице и инфраструктуру. Многи су се бунили јер влада више брине о аутомобилима него о људима. У том периоду настали су слогани попут: “кола у спаваће собе, људе на улицу”, “гараже = рат” и “празни простори = рат”.

Грооте Кеyсер

Грооте Кеyсер представља прекретницу у сквотерском покрету. То је ред од шест ниских зграда, дуж једног од амстердамских канала у старом, историјском, делу града. Зграде, које представљају културну баштину града су биле предвиђене за рушење, а поседовала их је инвестициона компанија ОГЕМ, која је у очима многих представљала необуздани (спекулативни) капитализам.

Иако је већина становника добровољно отишла, не чекајући да их избацују, малобројни који су одлучили да остану и да бране зграду су од јавности затражили помоћ. У једном тренутку су им амстердамски сквотери закуцали на врата и тог тренутка су њихови изгледи нагло порасли. Барикаде су постављене и оформљен је тим за штампу, а Грооте Кеyсер убрзо постаје “понос сквотерског покрета”. 1. новембар 1978. је био дан када су сквотери дошли у Грооте Кеyсер, а већ следеће године, 1979. је постао “национални симбол бунта против издаје 53.000 амстердамских бескућника, празних простора и луксузних станова.”

У чекању исељења, сквотери су утврдили куће, организовали одбрану и основали сквотерски пиратски радио Фрее Кеyсер који је емитовао хардцоре-пунк музику и сквотерска саопштења, а који постоји и данас. Слали су извиђаче, да би сазнали када полиција креће, стотине људи је било вазда спремно, а живело се у даноноћном опсадном стању. 1. октобра 1979. је најављено исељење и сквотери су морали иселити у року од месец дана. Два месеца касније још се ништа није догодило, али су кружиле гласине о “великом одреду специјалаца” који се спремао за борбу са сквотерима. Сквотери нису чекали, већ су ударили први – стотињак људи напало је скупштину града петардама и димним бомбама. Сквотери из разних делова Амстердама кренули су уједињени у ову акцију, која није трајала ни 15 минута, али је представљала прекретницу и објаву рата политичарима.

Први нападачи на Грооте Кеyсер били су батинаши које је унајмио власник некретнина, а после њихових пораза долазила би полиција. Сквотери у згради су добијали помоћ споља од омладине која је гађала полицију камењем. Сквотери су били толико спремни на борбу с полицијом да су приликом бацања сузавца имали маске и лимунове које би цедили у око да истерају гас. На демонстрацијама крајем јануара 1980. је 3000 људи марширало поред кућа док су се изнутра вијориле заставе украшене сквотерским симболима. Тензије су порасле крајем фебруара после серије полицијских напада, мањих исељења и хапшења. Сквотери су прогласили април месецом акције и започели га са сквотирањем 52 луксузна апартмана на Принс Хендриккаде-у. Талас сквотирања је достизао врхунац.

1. октобра 2010. године усвојен је закон који забрањује сквотирање на територији Холандије.

Крунисање краљице Беатриx

30. априла 1980. године се догодила најпознатија акција сквотера, ометање крунисања краљице Беатриx под слоганом ”Нема станова – нема крунисања (нл: Геен wонинг - Геен кронинг)”. У Амстердаму је фалило најмање 50.000 места за становање, и сквотери су стекли симпатије већине Холанђана тржећи станове по разумним ценама. Акција није имала за циљ прекидање крунисања, већ је била демонстрација моћи уједињеног деловања сквотера, којом су сви били изненеађени: сами сквотери, полиција (сасвим немоћна пред налетом сквотера), јавност, медији и сви остали.

1980-те

Почетком 1980-тих година сквотери су потпуно контролисали амстердамске улице. Такво стање је приморало владу да донесе нове законе који би регулисали ситуацију, да појача легалну употребу силе тако што је полиција добила више новца из буџета, повећана овлашћења при исељењу, окршајима са сквотерима, али и да затвори очи пред батинашима које су слали власници некретнина. Али, упркос свим тим мерама, холански закони су остали међу најлибералнијим у целој Европи.

Аутономен (аутономни)

Главни чланак: Аутономни покрети

Многи сквотери су прозвали себе "Аутономен (аутономни) " по угледу на своје саборце у Немачкој. Када је “Борбени аутономни фронт” преузео одговорност за омањи бомбашки напад на градски секретаријат за доделу станова, у медијима су одмах представљани као терористи, а они су на ширење свих тих прича одговорили једном пошалицом. Уредници сквотерског часописа “Блуф!” позвали су једног од најпознатијих мејнстрим новинара на ексклузивни интервју. Новинар је, наравно, пристао и одведен је на “тајну локацију” с повезом на очима. Тамо су уредници Блуф!-а, који су се за интервју припремили учећи класичне револуционарне пароле, дали интервју новинару и допустили му да се слика с њима. Касније су новине објавиле интервју и слику “храброг новинара” с “маскираним припадницима Борбеног аутономног фронта”. А Блуф! магазин је објавио слику новинара с повезом на очима у друштву тројице уредника часописа

Раскол у покрету

После првих губитака на страни сквотера, попут сквота Луцкy Луијк који је изгубљен 1982. године у борби са полицијом и члановима једне десничарске странке, јављају се несугласице мешу самим сквотерима око начина вођења борби. Настале су две струје сквотера: једни су само хтели да реше свој егзистенцијални проблем - заузети стан и легализовати га што пре могуће, да би престо да буде сквот, а други су били радикални сквотери, који су у проблему становања видели само још једну неправду система, поред повећања глади у свету, производње нуклеарног отпада, претварања градова у бетонске џунгле, итд. (листа је подугачка). Из њихове перспективе, њихова борба на барикадама била је део исте борбе која се у трећем свету водила калашњиковима, а то је била борба сиромашних и потлачених против богаташа и тлачитеља.

1983. власти су почеле интензивно радити на продубљивању подела међу сквотерима, маргинализовању радикалних сквотера и њиховом одстрањивању. Полиција и власти више нису бирали средства, користили су оклопна возила, дизалице и багере. У борби за Грооте Wатеринг полиција је била толико домишљата да је користила дизалице коијма је на кров зграде спустила контејнере пуне специјалаца преобучених у Деда Мраза, не би ли изненадила сквотере.

У фебруару 1984. се на удару нашла зграда у Wеyерсу у којој су биле уметничке галерије, кафићи, инфошопови и простор за свирке. Упркос 500 бранитеља, зграда је исељена од стране полиције а данас на том месту стоји Холидаy Инн.

Смрт Ханска Кока

У мају 1985. Папа је дошао у посету Амстердаму, а милиони гулдена су уложени у обезбеђење манифестације, коју су сквотери успели уништити. Власти су оштро реаговале и послале су специјалну јединицу полиције у радничко предграђе које је било познато као сквотерски крај. Извршили су нелегално исељење (без налога суда) једне жене и њеног детета, а стотине сквотера се одмах упутило на лице место покушајући да поново заузму кућу. Дошло је до ескалације насиља, полиција је почела да пуца према људима, ранили су једну особу а ухапсили 32 људи који су у станици били брутално премлаћени. Међу ухапшенима је био и Ханс Кок који је умро под непознатим околностима у ћелији у полицијској станици. Годину дана после његове смрти, октобра 1986. тиха поворка је прошла поред полицијске станице. Застали су неколико минута, нико није говорио, нико се није померао, само су бубњеви ударали лагани ритам, а убрзо су и они заћутали.

Паљење хотела

29. марта 1986. су сквотери запалили хотел у Кедицхему, у ком је требало да дође до поновног уједињења две десничарске фракције у једну партију ЦП. Из Утрехта је дошла колона од стотињак аутомобила и комбија пуних људи наоружаних бејзбол палицама и димним бомбама, решених да прекину конгрес. Мото је био: “Не смемо дозволити фашистима да се организују.” Испред хотела је била полиција, која је људе упозорила да се разиђу иначе ће применити силу, на шта се неколико стотина присутних људи са мочугама и кацигама насмејало. Полицајци су онда ушли унутра и рекли политичарима: “Господо, имамо непријатне вести за вас, испед хотела је 200 разбојника и ми вас не можемо заштитити.” Убрзо су цигле, флаше и димне бомбе почеле да улећу кроз прозор, јер су окупљени хтели да натерају политичаре да изађу, не би ли се физички обрачунали са њима. Једна димна бомба се закачила за завесу и убрзо је избио пожар. Сви су почели да беже, а једна жена, секретарица партијског лидера, је изгубила ногу (која јој је ампутирана због задобијених повреда) искачући кроз прозор са другог спрата.

То је био сам мали део рата који су сквотери 1980-их водили против десничара. Милитантни сквотери и остали, основали су РАФ (скраћно од радикални антифашисти) и јурили су деничарске конгресе широм земље, по селима и градовима, и растурали их масовним тучама, димним бомбама и на друге начине. “Организација је била попут мафијашке тајне службе. Мотори су јурили свуда наоколо, пратећи фашисте и све је ишло попут добро подмазане машине” говори један од очевидаца, Каспер.

Нови закон о становању

1. јануара 1987. године је ступио на снагу нови закон о становању. Вршила се јапификација града, док је сквотерски покрет бивао маргинализован. Пошто је све мање Холанђана хтело да сквотира, покрет се почео ближе везивати за немачке аутономене а редови сквотера су се попуњавали активистима из целе Европе. Сквотере су у медијима почели приказивати као странце, а неофашистичке скинхедс групе су нападале сквотере неретко пред очима полиције. Тада се из сквотерског покрета родила РА РА (антирасистичка акциона група) која је са фашистима водила праве уличне борбе. Репресија према покрету је бивала све жешћа, њихове (ре)акције све екстремније, а истовремено је популарни сквотерски покрет постајао све слабији.

Мариенбурцхт

24. априла 1988. је предузета још једна велика акција полиције у Нијмегену. У том граду су сквотери у 16. септембра 1986. запосели Мариëнбург (који су назвали Мариенбурцхт), велику празну зграду у власништву Схелла. У почетку су стотине сквотера наоружаних бејзбол палицама под кацигама успели одбацити полицајце, али је следећи дан дошло довољно полицајаца који су, уз жестоку борбу, успели да иселе сквотере и ухапсе 123 особе. Дан касније је исељен и један женски сквот заузет још 1980. године, и градске власти су прогласиле Нијемеген зоном без сквотера (“краакер-фрее зоне”).

18. јуна 1988. је полиција напала једну од највећих сквотерских зграда, Конрадстраат, у којој је живело око 140 људи. Сквотери нису очекивали напад толике жестине, јер су преговарали са властима око реновирања зграде о свом трошку и отварању радних места у њој, па су убрзо били избачени. Социјалдемократе које су тада биле на власти, су показали да им приоритети нису решавање проблема стамбеног простора и незапослености већ проблема сквотера, који тада схватају да за њих нема веће разлике да ли влада левица или десница.

1990-те

1990-тих центар Амстердама се чисти од преосталих сквотова и преуређује у за места за туристе. У центру града, који се претвара у велико градилиште, готово да више нема сквотова.

1993. године је у целој Холандији било свега око хиљаду сквотова. У том периоду је параноја захватила већ маргинализовани покрет, а један од очајничких покушаја оживљавања покрета је оснивање Политичког крила сквотерског покрета (ПВК), који су саставили списак издајника које је требало елиминисати и издали га као књижицу под насловом Бисери пред свиње (хол: Парелс воор де Зwијнен) у којој су се налазила имена око 200 људи који су наводно били полицијски доушници, слуге режима, млади јапији и слично.

Током економског бума 1990-их, све што је било алтернативно је гушено, али ипак, крајем 1990-их долази до промене става градских власти према сквотовима и почињу да цене њихов културни значај за град. Многи сматрају да је то зато што је Амстердам полако постајао досадан.

НДСМ

Главни чланак: НДСМ

Сквотерско питање је поново привукло пажњу јавности 1998. године када је 12 познатих амстердамских сквотова исељено у исто време (АДМ, СИЛО, Вриесхуис Америка, Руигоорд, Календерпанден, Ллоyд Хотел, Зеезицхт, Плантаге Док, Хоуткоперсбургwал, Доуанелоодс, ОХК 33, Аргентиниë). Сквотери су се удружили ради заједничких акција: дебата, јавних расправа, манифестација, уличне умјетности, демонстрација, привлачења публицитета, објављивања књига, писама влади, итд и добили су подршку многих културних институција и јавних личности у Холандији. Истовремено је Амстердам критикован споља, да губи свој имиџ толеранције и да више не представља узбудљиву културну климу пуну експеримената, као некад. Уметници су мењали Амстердам за Ротердам, а Амстердам је претио да постане музеј 18. и 19. века, појас канала који су привлачни једино старијим туристима.

У години након исељења, 1999. је основана радна група састављена од позоришних трупа, уметника и скејтера који су тражили простор где ће наставити своје активности. Сазнали су да је локална влада на северу Амстердама расписала конкурс за преуређење напуштеног пристаништа, а оснивање фондације је био један од услова да би се могао добити простор и средства. Радна група је 2000. године основала фондацију названу Кинетисцх Ноорд и уз помоћ архитеката и професионалних саветника, написала план, који је влада прихватила.

Добили су 10 милиона евра за обнаву старог пристаништа и за још десет грађевинских пројеката. То се неким члановима групе није свидело па су напустили пројекат и вратили су се сквотирању.

2000-те

Иако је покрет данас знатно слабији него претходних деценија и због убрзане џентрификације се све више сели од центра ка периферији, сквотови су постали један од симбола Амстердама, па се могу и наћи у туристичким брошурама, где се помињу као једна од главних атракција. О њима се често снимају и документарни филмови.

Покрет данас више није толико милитантан, а сквотерска мрежа издаје водич сквотова у граду, има свој ТВ програм, интернет кафее, фитнес центар и пружа услуге изнајмљивања бицикла и аутобуса. Заузете куће се редовно поправљају и одржавају и плаћају грејање, струју и воду. Тешко је рећи за сквотере да су паразити, али многи их доживљавају као странце, што је често случај, јер многи од њих су Италијани, Немци и људи из бивше СФРЈ, а све више и Африканци и Арапи који немају пара за стан. Незадовољна приливом страних сквотера, Мириам Оттен из градске владе, каже да “многи људи мисле да је у Амстердаму све могуће, а заправо није и то се полако почиње схватати”.

Сквотиране зграде по Амстердаму најпре можете познати по зеленим, жутим и црвеним прозорима и мноштву памфлета на њима, заједно са сквотерским знаком (који изгледа као заокружена муња) који свима говори да је зграда сквотирана. Овде људи са разних страна света налазе бесплатан свештај, студенти, омладина, панкери, радници, емигранти и остали који немају пара за хотел. Често се дешава да су остали станари пријатељски настројени према сквотерима, а поготово у јефтинијим зградама намењеним рушењу, где се дешава да сквотерима дају кључеве од празних просторија, у нади да ће то оживети зграду и одложити рушење.

Исељења, по правилу, наилазе у таласима, током којих полиција исели неколико сквотова за пар дана, а то се дешава пар пута годишње. Постављање барикада за сквотере има ефекта, јер ако успеју да се одбране дан или два, најчешће остају у простору до следећег таласа.

Амстердамски сквотери су веома солидарни што сликовито приказује догађај из 2000. године. Једног поподнева су полицајци навратили до сквотова у Сwаммердаму (источни Амстердам) да “провере њихове сигурносне мере, али да не чине још увек ништа”. Сквотери су одаслали позив на узбуну и за неколико минута су људи из целог града почели да пристижу. Људи су ускоро закрчили улице, маскирани сквотери су били на крововима, врата и прозори су били чврсто забарикадирани, а са крова је висила застава “Зашто приватизовати кад можемо колективизовати?”. Сквотери су затим одлучили да оваква узнемиравања не могу проћи тек тако, и група од 60-ак људи је отишла до оближње полицијске станице да “провере њихове сигурносне мере, али да не чине још увек ништа”.

Амстердамска општина је укупно откупила преко 200 грађевина које су сквотери заузели и легализовала их. Већином тих зграда управљају стамбена удружења која закључују уговор са сквотерима.

ЕЛФ експеримент

Главни чланак: ЕЛФ експеримент

ЕЛФ зграда споља

ЕЛФ експеримент (од 1999. до 2001) је био експеримент сквотирања велике зграде у Амстердаму и успостављања разних иницијатива инспирисаних филозофијом новог доба. Три месеца после отварања је власник тужио сквотере суду и добио спор, а сквотерима је наложено да у року од месец дана напусте зграду. Они су одбили да иду и остали су у згради још две и по године, пре него су најзад били избачени.

Унутар зграде су постојали: магични ресторан (где је свако давао колико може, а од прилога би се куповали сутрашњи оброци), чајџиница, студио и уметнички простор, простор за узгајање марихуане и лековитог биља и скајлаб где су се 24 часа дневно одржавале журке. На врхунцу експеримента, зграда је била насељена људима из 27 различитих земаља.

Отворени дан

У јесен 2003. је посланик Јан Тен Хоопен, демохришћанин, предложио антисквотерски закон чија је суштина била забрана сквотирања пословних простора, док је други посланик Ван Ас, иначе трговац некретнинама, предложио тоталну забрану сквотирања.

Сквотери су одмах оформили комитет за организацију протеста, лоби групу и тим за штампу. У 18 холандских градова и села је одржан “отворени дан” у преко 50 сквотова (смештених у пословним а не стамбеним просторима) да покажу шта би било изгубљено ако би се изгласао тај закон. Сквотери су хтели да прикажу шири значај сквотова за холандско друштво, поред пружања места за живот сквотера. У неким градовима, попут Вагенингена и Ајндховена су организоване и бициклистичке туре, да би се обишли сви сквотерски пројекти.

Током ове кампање, Тен Хоопен је дошао у средиште медијске пажње, али је сваким одговором на новинарска питања губио подршу и кредибилитет. Зелена партија и социјалисти су скупштинску дебату усмерили у правцу стамбеног питања и шпекулација са некретнинама. Такође је наглашено да постоје милиони квадратних метара празних пословних простора у Холандији. Одлука је на крају била да нема потребе за новим законима, а темељила се на аргументима које су сквотери изнели током кампање против доношења новог закона.

Сквотирана села

Одмах поред Амстердама, на обали мора се налази село Руигоорд које су читаво заузели сквотери и које је постало уметничка комуна. Почетком 1990-их је старо становништво исељено због планова рушења села и изградње луке. Пројекат је годинама одлаган, а сквотери су се мало-помало насељавали, а многи међу њима су били уметници, писци и сликари, који су то претворили у “уметнички рај”. Приређују вечери поезије, џез свирке и техно журке, а једном годишње организују велики фестивал. Оваквих примера има још по Холандији, а тренд поновног насељавања напуштених села је све популарнији у Европи.

Закон

1. октобра 2010. године на снагу је ступио закон који забрањује сквотирање на територији Холандије.

Литература

• Адилкно, Црацкинг тхе Мовемент
• Ханс Пруијт, Сqуаттинг ин Еуропе
• Ханс Пруијт, Ис тхе институтионализатион оф урбан мовементс иневитабле?
• Јустус Уитермарк, Фраминг урбан ињустицес: тхе цасе оф тхе Амстердам сqуаттер мовемент
• Дамјан Павлица, Сквотерски покрет

Спољашње везе

• Специјалци избацили сквотере из тврђаве(језик: српски)
• Сквотирање у Амстердаму (видео)
• Власти у Амстердаму испразнили 6 сквотова у октобру 2008

Види још

• АСЦИИ (сквот)
• Блауwе Аанслаг
• ЕЛФ експеримент
• ЕуроДусние
• НДСМ
• Слакхојс
• Сквотирање