Skvotiranje u Srbiji

Из Википедије, слободне енциклопедије

Skvotiranje kao vid aktivizma se javlja u Srbiji početkom 2000-tih. U Beogradu nastaje nekoliko skvotova koji su služili kao društveni centri, među kojima su bili Rebel House, AKC Akcija i KUDRUC.

Pozadina[уреди]

U našoj zemlji je do nedavno bilo uobičajeno, da svako ima krov nad glavom, ali se u vremenu “tranzicije” gradi sve manje društvenih stanova, pa je sve više ljudi primorano da žive kao podstanari. Pored toga, u Srbiji se nalazi hiljade izbeglica i prisilno raseljenih lica. Tu je, takođe, i na hiljade Roma koji žive u divljim naseljima od kartona i šper-ploče. Samo u Beogradu je do sada registrovano preko 1200 beskućnika i pored mnogobrojnih objekata u kojima već godinama, pa i decenijama niko ne živi, a najčešće su u vlasništvu državnih organa.

“Jer, nedostatak prostora hronična je stvar u Srbiji: žrtvama nasilja nedostaju bezbedni prostori, muzičarima prostori za probe, mladima prostor slobodan od roditeljskih očiju i ušiju, ljubiteljima pasa prostor za istrčavanje njihovih ljubimaca. Istovremeno, malo gde ima toliko prostora koji je napušten. A potreba za prostorom ovde se retko artikuliše u jasnu akciju.” – Prostor u-lice, članak iz Danasa.

Neke neke forme skvotiranja, poput bespravnog useljenja i divljih naselja, su odavno prisutne u Srbiji. Neretko se u stanove sa nerešenim pitanjem vlasništva useljavaju izbeglice[1], Romi, beskućnici, socijalno ugroženi, pa i policajci[2], koji po službenoj dužnosti prvi saznaju kada premine vlasnik stana bez naslednika. Ipak, bespravno useljenje se nikada nije razvilo u društveni pokret, već je svaki akter zaposedanja (odnosno skvoter) težio da se o tome mnogo javno ne govori.

Preteče[уреди]

Korišćenje i adaptacija napuštenih prostora u Srbiji vuče poreklo od 1841. godine kada je u carinarnici na obali Save – staroj Đumrukani, odigrana prva pozorišna predstava. U nedovršenoj evangelističkoj crkvi na Dorćolu nastao je „Bitef”, a BIP pivara u Skadarliji bila je pozorište krajem osamdesetih.[3]

Prema neproverenim kazivanjima, u Beogradu je 1997/1998. postojao skvot pored Studentskog doma Slobodan Penezić, koji je policija, nakon nekoliko upada, ubrzo zatvorila. U njemu su uglavnom boravili lokalni pankeri.

Takođe, u Subotici je postojala pank kuća. Pank kuća nije skvot, jer je u privatnom vlasništvu, ali je ipak na neki način javna, jer dosta ljudi prolazi i besplatno prenoći. U Subotici je to bila kuća jednog lokalnog pankera, u koju je često upadala policija. Kuća je bila na lošem glasu zbog česte upotrebe teških droga. Tamo je uglavnom odlazila pank ekipa, a nekoliko budućih beogradskih skvotera je boravilo tamo. Priča se da mu je na kraju država oduzela kuću zbog ne plaćanja kirije.

U Resniku je zime 2002/2003. postojao Socijalni centar Južnog Beograda. Ni ovo nije bio skvot, jer je prostor zakupljen a ne zauzet, ali ipak je po funkciji dosta blizak skvotovima na zapadu, a pogotovo socijalnim centrima u Italiji. Prostor je iznajmila ekipa iz kraja da bi imali gde da izlaze preko zime, i plaćalo ga je zajedno oko 30 ljudi. Prostorom su zajednički upravljali i dogovarali se oko dešavanja. Postojao je i kulturni program koji je uključivao prikazivanje filmova i koncerata, tribine, diskusije, organizovanje žurki… Dolazilo je omladine iz okolnih krajeva: Miljakovca, Jajinaca, Rakovice, Vidikovca, Banovog Brda, Ripnja, Prnjavora i ostalih delova Beograda. Dobar deo ekipe kasnije učestvuje u stvaranju Kudruca.

Skvoterski pokret u Srbiji[уреди]

Skvotiranje se, kao vid aktivizma, javlja u Srbiji početkom 2000-tih, najviše posredstvom interneta i iskustava mladih koji su bili u skvotovima u Hrvatskoj i Zapadnoj Evropi. U Beogradu nastaje nekoliko javnih skvotova koji su služili kao kulturni centri. Jedni za drugim su se pojavljivali: Rebel House u Dobračinoj, AKCija ispod Brankovog mosta i KUDRUC u Kralja Milutina. Skvoteri aktivisti su deo međunarodnog skvoterskog pokreta i održavaju veze preko globalne skvoterske mreže.

Beograd[уреди]

Rebel House[уреди]

Rebel House (Pobunjena kuća) je skvot koji se nalazio u Dobračinoj ulici, nedaleko od Trga Republike u Beogradu, a trajao je nekoliko meseci, od jeseni 2003. do početka 2004. Rebel Haus koja se često navodi kao prvi beogradski skvot, a dobio je ime po nadimku Saše Predića, "Rebel Mausa", koji se prvi uselio. Posle nekoliko inicijativa i akcija, dolaskom zime su se u skvot uselili narkomani, pa se stanari iseljavaju iz skvota, a narkomane ubrzo posle toga izbacuje policija.

Kuća u Proleterskih brigada[уреди]

"Kuća u proleterskih brigada", kako su je skvoteri zvali, se nalazi u Krunskoj ulici preko puta sedišta Demokratske stranke i bila je skvotirana kratko vreme pre ubistva Zorana Đinđića. Taman kada je skvot trebalo da zaživi, posle ubistva premijera je zavedeno vanredno stanje i preko puta kuće se pojavljuju ljudi naoružani dugim cevima, pa skvoteri napuštaju to mesto kao rizično.

AKC Akcija[уреди]

AKC Akcija je bila kratkotrajni autonomni i alternativni kulturni centar ispod Brankovog mosta u Beogradu skvotiran krajem 2003. Nakon kontaktiranja opštine Stari grad sa projektom legalnog pretvaranja opštinskog praznog prostora (oko 1500m²) u kulturni centar, odgovoreno je pečaćenjem prostora i pretnjom zatvora, pa je početkom 2004. skvot napušten.

Bugarski konzulat[уреди]

Napušteni bugarski konzulat se nalazi u Hilandarskoj ulici, i bio je nakratko skvotiran kao mesto za život, krajem 2003. i početkom 2004. od strane Rebel Mausa, koji je tu uhapšen zbog posedovanja veće količine marihuane.

KUDRUC[уреди]

KUDRUC (Kulturni društveni centar) je bio autonomni prostor omladinske potkulture u ulici Kralja Milutina 18 na Slaviji, nastao skvotiranjem jula 2004. U njemu je bilo dešavanja poput besplatne radnje (poklanjanje i razmena starih stvari), hrane solidarnosti (besplatna vegetarijanska hrana), čajdžinice, čitaonice fanzina, muzičkih radionica i mnogobrojnih žurki, a ulaz na sva dešavanja je bio besplatan. U skvotu su često noćili stranci. Posle više od godinu dana postojanja, skvot je, bez nekog posebnog razloga, napušten.[3][4]

Enterprajz 2068.[уреди]

Posle Kudruca, hip-hop ekipa iz Crnog bloka počinje da sređuje napušteni prostor na Adi Safari, koji su nazvali “Enterprajz 2068.” I pored nekoliko dešavanja tamo, objekat je još uvek van upotrebe.

BIGZ i AP13[уреди]

BIGZ je bilo veliko izdavačko grafičko preduzeće, u čijoj su zgradi preko puta beogradskog sajma iznajmljivali prostorije mnogi beogradski stvaraoci. Pre svega, zgrada BIGZ-a je posebno značajna za nastanak Nove srpske scene. U zgradi Bigza vežbalo je više stotina bendova među kojima su: Štrebersi, DžDž, Metak Za Zlikovca, Autopark, Petrol, Repetitor, Sinestezija, Tobija, Damjan od Resnika, Bolesna Štenad, Brigand, Vox Populi, Dažd, S.A.R.S. i mnogi drugi.[5][6] Muzičari BIGZ-a, organizovani u udruženje nazvano „Manekeni Bigza“[7], organizovali su niz manifestacija, među kojima su Festivalito i Bigz na Povetarcu.[8]

Od juna 2011. do novembra 2014. na krovu zgrade postojao je džez klub Čekaonica.[9][10] Na vrhu zgrade nalazila su se i dva prostora sa javnim programom – mala pozorišna scena koju su vodile sestre Milena i Jelena Bogavac i u kom se nalazio i dizajn studio mlade kreatorke Ane Zarubice, dok je u prostoru bivše fabričke menze smeštena organizacija koja se potpisuje kao smArt City.[11] U zgradi su postojala i dva kluba, „U zmajevom gnezdu” i „Bigz scena”.[12]

Već od 2012. deo javnosti se bunio da bi prodaja zgrade BIGZa bila primer džentrifikacije.[13] Krajem 2015. gradonačelnik Siniša Mali najavio je prodaju zgrade BIGZa Soravija grupi, vlasniku hotela Radison Blu Old Mill hotel.[14] Ipak, zgrada BIGZa iako podseća na skvot to nije, jer zakupci vlasniku u svakom trenutku plaćaju kiriju.[15]

AP13 je bio autonomni prostor u BIGZ-u, koji je bio blisko povezan sa skvoterskim pokretom. U prostoru je bio otvoren infošop, često su se održavale svirke, benefit žurke, akcije hrana ne oružje i slično.

Inex galerija[уреди]

Od aprila 2011. do avgusta 2015. funkcionisao je skvot Inex galerija, u zgradi nekadašnjeg preduzeća Ineks film u Višnjičkoj 76. Uoči zatvaranja ovog skvota održana je kolektivna izložba svih učesnika u galeriji Fakulteta likovnih umetnosti 22. avgusta 2015. Galerija je bila ideja Darka Stojkova i Ivana Jovanovića, i imala je dvadesetak žiriranih izložbi godišnje, dinamičnu međunarodnu saradnju, kao i podršku Ministarstva kulture Srbije.[16]

Novi bioskop Zvezda[уреди]

21. novembra 2014. grupa od oko 200 mladih aktivista iz neformalnog Pokreta za okupaciju bioskopa nezadovoljna stanjem u kulturi i propadanjem bioskopa okupirala je beogradski bioskop Zvezda na adresi Terazije 40 i održala nezvaničnu premijeru filma Neposlušni rediteljke Mine Đukić. Akciju je podržao reditelj Goran Marković.[17] Nekoliko dana kasnije, 26. novembra održana je tribina o spornoj privatizaciji Beograd filma. Na tribini govorio je reditelj Srđan Dragojević. Dragojević je podržao preispitivanje privatizacije s obzirom na to da je nakon vlasnik imao obavezu da tri godine nakon privatizacije održi delatnost bioskopa što nije učinio.[18] Najavljeno je i pokretanje inicijative za preispitivanje privatizacije, a gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević, koji je posetio bioskop, obećao je pomoć gradskih vlasti u rešavanju komplikovane pravne situacije.[19] Na otvorenom razgovoru "Čija je ova Zvezda" inicijativu je u određenoj meri podržao i Dragan Bjelogrlić, predstavnik novoformirane Grupacije za kinematografiju pri Privrednoj komori Srbije.[20]

Povodom 100 dana okupacije, pokret je predložio tadašnjem Ministru kulture Ivanu Tasovcu da na osnovu člana 33. Zakona o kulturnim dobrima država kulturno dobro Bioskop Zvezda oduzme nesavesnom vlasniku i preda tom pokretu kao privremenom staratelju.[21]

Tokom prvih godinu dana postojanja, u Novom bioskopu Zvezda prikazano je oko 600 projekcija, bioskop je imao 80 hiljada posetilaca koji su skupili oko 100 hiljada dinara donacija.[22] Od 25. avgusta do 17. septembra 2016. u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda, održana je izložba Mi smo ovde fotografa Fadila Šarkija na temu okupacije bioskopa Zvezda.[23]

Novi bioskop Zvezda i dalje uspešno radi.[24]

Babušnica[уреди]

U Babušnici se nalazi skvot koji drži pank ekipa i u koji svraćaju bendovi, koji imaju svirke u Nišu i okolini, na prenoćište.

Skvoterska letovališta[уреди]

Skvoteri često letuju u divljim kampovima širom Srbije ili na crnogorskom primorju. Na crnogorskom primorju ima nekoliko divljih kampova: tvrđava Arza na Žanjicama u Bokeljskom zalivu, Kamenovo kod Budve, Zagrađe kod Sutomora, ušće reke Bojane, itd. koje većinom posećuju mladi umetnici, pesnici, filozofi, cirkusanti, žongleri, muzičari i ini.

Skvotirane bašte[уреди]

Skvotirane bašte su čest problem u Srbiji. Najčešće osobe koje žive u prizemljima zgrada nelegalno ograđuju javnu površinu ispod svog prozora.[25] Ovaj problem u gradu Beogradu regulisan je odlukom gradske skupštine o komunalnom redu.[26]

Romi skvoteri[уреди]

Romi, po pravilu, skvotiraju za život, jer ih je “muka naterala”. Iako često zauzimaju napuštene prostore, ipak nisu deo šireg skvoterskog pokreta, zbog mnogih razloga među koje spadaju: kulturološke razlike, nedostatak informacija, nezainteresovanost, itd. Međutim, neki od njih koji su dolazili u kontakt sa beogradskim skvoterima su počeli sebe takođe nazivati skvoterima. Romi skvoteri iz komšiluka Kudruca trenutno žive u zauzetoj kući na Voždovcu, pored Fakulteta političkih nauka.

Napomene[уреди]

  1. Pogledati Vojna policija iselila pet izbjeglickih porodica iz kasarne u Novom Sadu
  2. Navedeno prema usmenim svedočanstvima svedoka i prema http://sh.wikipedia.org/wiki/Skvotiranje.
  3. 3,0 3,1 „Vila promaja” kao centar kulture i umetnosti
  4. Press Online :: Life style :: Veliki povratak srpskog skvota
  5. Zgrada je živa + Festivalito! 2, Приступљено 4. 5. 2013.
  6. Bigz na Povetarcu, Приступљено 4. 5. 2013.
  7. bigz | POEZIN PRESS
  8. Nastavak manifestacije Bigz na Povetarcu, Приступљено 4. 5. 2013.
  9. Čekaonica - Otvoren jazz club na krovu zgrade BIGZ-a
  10. Nova-stara Čekaonica | SEEcult.org
  11. Vreme 750 - Alternativne institucije kulture u Beogradu: Gradski kulturni skvotovi
  12. Novi zvuk Beograda „štampa” se u BIGZ-u
  13. Još jedna džentrifikacija - Stefan Aleksić - Peščanik
  14. Mali: Završni pregovori za BIGZ, investicija od 35 miliona
  15. http://www.b92.net/kultura/art_durbin.php?nav_category=1210&nav_id=516961
  16. Poslednja izložba "Galerije Ineks" Blic, 20. avgust 2015, pristupljeno 18. septembra 2017
  17. RTS :: "Okupacija" bioskopa "Zvezda"
  18. Skupštinski Odbor za kulturu: Preispitati privatizaciju bioskopa
  19. BIOSKOP ZVEZDA: Sutra tribina o spornoj privatizaciji Beograd filma
  20. Borba za bioskope
  21. Nakon 100 dana okupacije: Predlog za regulisanje vlasničkog pitanja "Zvezde"
  22. BIOSKOP "ZVEZDA" Ljudi, hvala za svu pomoć, IDEMO DALJE!
  23. http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2016&mm=08&dd=23&nav_id=1168696
  24. BIOSKOP "ZVEZDA" DUPKE PUN U sali se danima traži mesto više
  25. Terase zavadile komšije | Beograd | Novosti.rs
  26. Службени лист Града Београда, Број 10/2011. Београд: Културни центар. 11. април 2011. ISSN 0350-4727. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]