Софора

С Википедије, слободне енциклопедије

Styphnolobium japonicum
Биљне врсте у нишкој тврђави, Србија, Ниш (85).јпг
Научна класификација
Царство:
(нерангирано):
(нерангирано):
(нерангирано):
Ред:
Породица:
Потпородица:
Племе:
Род:
Врста:
S. japonicum
Биномно име
Styphnolobium japonicum
Синоними
  • Сопхора јапоница L.[2]
  • Sophora korolkowii [2]
  • Sophora sinensis [2]

Styphnolobium japonicum, је врста која се назива јапански багрем, слична је багрему, мада нема трња. Раније је смтрано да спада у род Сопхора, па је синоним за ову врсту назив Сопхора јапоница. Врсте из рода Стyпхнолобиум разликују се од врста из рода Сопхора јер немају способност да формирају симбиозу на својим кореновима са бактеријама из рода Рхизобиум (бактерије које врше фиксацију азота).

Опис биљке[уреди | уреди извор]

Листопадно дрво источне Азије, висине и до 30 м. Стабло има округлу крошњу. Листови су јој перасти и непарни са тринаест до седамнаест листића. Листићи су дугуљасто јајолики. Кора глатка, сиво зелена, у старости испуца. Цвета од средине јула до краја августа. Цветови са широким и усправним, дугим терминалним метлицама. Веома је медоносна биљка. Плод је махуна, бројаничаста, у којој се налазе црнкаста семена. Корен се развија хоризонтално, и до 12 м од стабла. На природном станишту се најчешће јавља појединачно, ретко у састојинама.

Дистрибуција[уреди | уреди извор]

Стyпхнолобиум јапоницум је пореклом из Кине, али је у Јапан интодукована (унета у природу активношћу човека). То је популарно, украсно дрво у Европи, Северној Америци и Јужној Африци, а узгаја се због свог лепог цвета. Користи се у традиционалној кинеској медицини.

Лековита својста[уреди | уреди извор]

Сматра се да има абортибилне (па зато воће не би требало да се узима током трудноће), антибактеријаске, антиинфламаторне, еметичке, емолијентне, пургативне и тоничне особине.[3] Неке компоненте осушеног плода су показале антиканцерогене и антиоксидативне особине, а могу имати улогу у лечењу хипертензије и хемороида.[4] Токсични ефекти који се јављају, укључују мучнину, вртоглавицу, повраћање, бол у стомаку и тако даље.[5]

Хемијски састав[уреди | уреди извор]

Осушени цветни пупољци могу да садрже чак 20% рутина.[5] Суви плодови садрже флавоноидне гликозиде, генистин и рутин, као и флавоноидне агликоне генистеин, кверцетин и кемпферол.[4] Плод такође садржи алкалоиде: цитизин, сококарпин,матрин и стизоламин.[6]

Галерија[уреди | уреди извор]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Стyпхнолобиум јапоницум информатион фром НПГС/ГРИН”. УСДА. Архивирано из оригинала на датум 08. 05. 2009. Приступљено 19. 2. 2008. 
  2. ^ а б в г „Стyпхнолобиум јапоницум - ИЛДИС ЛегумеWеб”. Приступљено 19. 2. 2008. 
  3. ^ "Сопхора јапоница - Плантс Фор А Футуре датабасе репорт". Арцхивед фром тхе оригинал он Септембер 30, 2007. Ретриевед 2008-02-19.
  4. ^ а б Цханг, L.; Зханг, X.X.; Рен, Y.П.; Цао, L.; Зхи, X.Р.; Зханг, L.Т. (2013). "Симултанеоус Qуантифицатион оф Сиx Мајор Флавоноидс Фром Фруцтус сопхорае бy ЛЦ-ЕСИ-МС/МС анд Статистицал Аналyсис". Индиан Јоурнал оф Пхармацеутицал Сциенце. 75 (3): 330–338. doi:10.4103/0250-474X.117437. Ретриевед 28 Маy 2017.
  5. ^ а б Танг, Wеици; Еисенбранд, Герхард. Сопхора Јапоница L. Берлин, Хеиделберг: Спрингер. 1992. ISBN 978-3-642-73741-1. стр. 945–955. Ретриевед 28 Маy 2017.
  6. ^ Бенскy, Дан; Цлавеy, Стевен; Стöгер, Ерицх; Лаи Бенскy, Лилиан. Цхинесе Хербал Медицине: Материа Медица (Портабле 3рд ед.). Сеаттле, УСА: Еастланд Пресс. 2015. ISBN 978-0-939616-82-4. стр. 575–578.

Literatura[уреди | уреди извор]

  • J. Volák, J. Stodola, F. Severa - Veľká kniha liečivých rastlín
  • B. Jovanović - Dendrologija
  • S. jovanović - "Botanička bašta Jevremovac - vodič dendroflore"

Спољашње везе[уреди | уреди извор]