Kvercetin

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Kvercetin
Kvercetin
Nazivi
IUPAC naziv
2-(3,4-dihidroksifenil)-3,5,7-trihidroksi-4H-hromen-4-on
Drugi nazivi
Soforetin
Meletin
Ksantaurin
Kvercetol
Kvercitin
Kvertin
Flavin meletin
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.003.807
KEGG[2]
UNII
  • O=C1c3c(O/C(=C1/O)c2ccc(O)c(O)c2)cc(O)cc3O
Svojstva
C15H10O7
Molarna masa 302.236 g/mol
Agregatno stanje žuti kristalni prah[1]
Gustina 1.799 g/cm3
Tačka topljenja 316 °C
Praktično je nerastvoran u vodi; rastvoran u vodenim alkalnim rastvorima[1]
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Kvercetin se smatra bioflavonoidom iz grupe polifenola zbog toga što je njegova hemijska struktura osnovni "skelet" većine drugih bioflavonoida, uključujući rutin i hesperidin. Neki naučnici ga zovu još i kraljem flavonoida. Kvercetin je flavonol. Ovaj biljni flavonoid je prisutan u voću, povrću, lišću, i žitaricama.

U brojnim studijama kvercetin se pokazao kao najaktivniji od većine bioflavonoida, a brojne lekovite biljke svoju aktivnost duguju upravo kvercetinu. Pokazalo se da je kvercetin dobar protupalni agens jer direktno blokira nekoliko početnih stupnjeva upalnog procesa. Na primer, kvercetin blokira sintezu i oslobađanje histamina i drugih medijatora upale. Osim toga dokazano je da je jak antioksidans, pa štiti LDL holesterol od oksidacije, i na taj način smanjuje opasnost od njegovog nakupljanja na unutarnjim zidovima arterija. Kvercetin takođe sprečava zgrušavanje krvi, a time i stvaranje krvnih ugrušaka.

Moguća delovanja[уреди | уреди извор]

Alergije[уреди | уреди извор]

Neki naučnici veruju kako je kvarcetin antihistaminik i da blagotvorno deluje kod lečenja polenske groznice u kombinaciji s flavonoidima iz agruma.

Upale[уреди | уреди извор]

Kvercetin potiskuje stvaranje materija odgovornih za širenje upalnih bolova kod poremećaja poput reumatskog artritisa i kolitisa. Naučna studija koja govori tome u prilog, a obavljena na Kornel univerzitetu. Ona ukazuje na delovanje kvercetina prilikom stišavanja i ublažavanja upalnih procesa, ova studija je pokazala da flavonoidi iz soka grejpfruta, sprečavaju stvaranje enzima koji guši kortizon, prirodno protupalno sredstvo stvoreno vlastitim telesnim mehanizmima protiv bolova[5].

Srčane bolesti[уреди | уреди извор]

Sprovedeno je nekoliko opsežnih istraživanja vezanih za kvercetin i srčane bolesti. Kvercetin možda ima bolje delovanje od vitamina E u onesposobljavanju opasnog holesterola u šteti koju može nanijeti srcu i krvotoku. Zaključak tih istraživanja glasi: „Veća konzumirana količina kvercetina je u posebnoj srazmeri s manjom opasnošću od bolesti srca i infarkta[6][7].

Karcinom[уреди | уреди извор]

Sprovedena su ispitivanja na životinjama i ljudima. Zaključak je da kvercetin usporava razvoj tumora i napredovanje različitih vrsta karcinoma. Kod ljudi zaustavlja rast leukemijskih ćelija i usporava razvoj raka dojke[8][9]. Kvercetin može preventivno djelovati ili liječiti rak debelog crijeva[10], a možda i raka jednjaka te raka endometrija.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Quercetin dihydrate safety sheet on http://www.pvp.com.br (English) Архивирано на сајту Wayback Machine (16. септембар 2011)
  2. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  3. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  4. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  5. ^ Reidenberg. M. M., Clinical Pharmacology and Therapeutics, 1996; 59: 62-71.
  6. ^ Hertog, M., et al., Lancet, 1993; 342: 1007-11.
  7. ^ Hertog, M., et al., Aichives of Internal Medicine, 1995; 155: 381-86.
  8. ^ Fischer, M, et al. Carcinogenesis-Oxford, 1982; 3: 1243-45
  9. ^ Singhal, R., et al., Biochemical and Biophysical Research Communications, 1995; 208(1): 425-31.
  10. ^ Agullo, G., et al., Cancer Letters, 1994; 87(1): 5563.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]