Споменик Стјепану Филиповићу (Опузен)

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Споменик Стјепану Филиповићу био је споменик посвећен истоименом народном хероју у Опузену, Хрватска, иначе Филиповићевом родном месту. Откривен 1978. године, рад је вајара Мира Вуце и Стјепана Грачана. Споменик је миниран 1991. године и од тад није обнављан.

Историјат[уреди | уреди извор]

Знаменита фотографија Стјепана Филиповића на вешалима 1942. године у Ваљеву;

Споменик је свечано откривен 26. октобра 1978. године у оквиру прославе 34-годишњице од ослобођења општине Метковић[а], на пространој заравни где се у Јадранску магистралу укључује пут из Мостара и Сарајева. Аутори су млади загребачки вајари Миро Вуцо и Стјепан Грачан. Скулптура споменика је била висока 5,30 метара и изливена у бронзи, на постаменту висине 4,50 метара.[2][3] Узор скулпторима за споменик је била чувена фотографија Филиповића под вешалима у Ваљеву 22. маја 1942. године.[4][5] Према писању „Слободне Далмације“ споменик је подигнут на иницијативу дон Анте Салацана и адмирала Станка Пармача.[6][7] Споменик је открио секретар Извршног бироа Председништва ЦК СКЈ Стане Доланц.[2] Према сведочењу Крешимира Сршена, једног од говорника на откривању споменика, на истом је присуствовало око 25 хиљада људи.[8]

Споменик је миниран у ноћи између 17. и 18. јула 1991. године.[1][9][б] Док је постоље споменика и на њему клупа на којој је стајала фигура Филиповића, иначе реминисценција на клупу на којој је народни херој стајао док је држао говор под вешалима, остала на свом месту, Филиповићева фигура је прекинута од остатка споменика. Оштећену фигуру су од резања и искориштавања као секундарне сировине преузели и сачували приватни грађани Опузена, који су је сместили у складиште надомак града.[10] Иначе се у јавности и медијима често спомињало да је познато ко су починиоци који су минирали споменика, но унаточ томе надлежне институције од деведесетих година до данашњице (закључно са мартом 2018), ништа по том питању нису предузеле.[4][8][11]

Од минирања деведесетих на овамо је било више иницијатива и покушаја да се споменик обнови.[6][10] Једна од њих је била и да се уместо на првобитну локацију, споменик постави у центар града Опузена[12][13], но од тога се на крају одустало. Према писању и обраћањима антифашистичких удружења и других заинтересованих страна за обнову, главна препрека томе је локална ХДЗ-ова власт, али и незаинтересованост виших нивоа власти — жупанијске и државне. Након апела Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске за обнову седам капиталних споменика НОБ, међу које је уврштен и споменик Стјепану Филиповићу, а који је потписало око сто педесет угледних личности почев од Председника РХ, Министарство културе је одговорило да је основана посебна радна група за утврђивање приоритета обнове.[14] Међутим, у међувремену септембра месеца 2010. године локалне градске власти су порушиле остали постамент споменика, због изградње економске зоне и шопинг центра на њој између осталог,[8][11][15][16][17][9] који је пар година касније отишао у стечај.[4][18] У међувремену су на инцијативу пар заинтереосваних грађана, остаци фигуре споменика из складишта поред Опузена пребачена у ливницу уметнина „Ујевић“ покрај Загреба, у намери да са аутором споменика договоре рестаурацију дела.[19][20] Закључно са мартом 2018. године, споменик није обновљен.[8][21]

Међународни „Опузен филм фестивал“ (ОФФ), први који је одржан лета 2011. године, је као награду публике освајачима дотичне додељивао награду у виду статуе „Стјепан Филиповић“, рад вајара Давора Поповића.[22][23] Споменик Стјепану Филиповићу крај Опузена се нашао и у документрацу „Нежељена баштина“ младе хрватске ауторке Ирене Шкорић, посвећеном срушеним антифашистичким споменицима у Хрватској, из 2016. године, а који је и међународно награђиван.[24][25][26]

Споменик Стјепану Филиповићу је, до минирања, заједно са истоименим спомеником у Ваљеву у Србији вајара Војина Бакића, био једна од две споменичке парафразе славне слике Филиповића под вешалима 1942. године.[5]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Данашњи град Опузен се тада налазио унутар (бивше) општине Метковић[1], данашњег града Метковића.
  2. ^ Према писању аутора публикације „Рушење антифашистичких споменика у Хрватској 1990—2000“ у издању Савеза антифашистичких бораца Хрватске, минирање је извршила „група терориста предвођена усташким емигрантом Даиђом, сатником и касније генералом ХВ.“[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Grupa autora (2002). стр. 51.
  2. ^ а б Belić-Koročkin-Davidović & Davidović (2012). стр. 141.
  3. ^ Jokić (1986). стр. 405.
  4. ^ а б в Lasić, Igor (31. 5. 2017). „NEMOGUĆ SLUČAJ: Stjepan Filipović na ruinama šoping centra”. lupiga.com. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  5. ^ а б Jergović, Miljenko (22. 5. 2017). „Stjepan Stevo Filipović, 75 godina”. Vijesti. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  6. ^ а б Kalajdžić, Ahmet (3. 4. 2000). „PONOVNO SPOMENIK STJEPANU FILIPOVIĆU?”. Slobodna Dalmacija. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  7. ^ Babić, Goran (5. 1. 1999). „Rasprave o notornom (10) ADMIRAL”. Časopis Prosvjeta. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  8. ^ а б в г Vuković, Slavica (23. 2. 2018). „Moj rođak Stjepan simbol je hrabrosti u cijelom svijetu, ali ne i u svojoj Hrvatskoj”. Večernji list. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  9. ^ а б Silvija Ivanuš (2015). стр. 347.
  10. ^ а б „Spomenik u ilegali”. Radio Slobodna Evropa. 8. 5. 2005. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  11. ^ а б Radanović, Milan (21. 5. 2012). „Stjepan Filipović: heroj radničke i antifašističke borbe: 70 godina od smrti”. starosajmiste.info. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  12. ^ „ŽUPAN ODGOVARA VIJEĆNIKU BRNASU: Spomenik narodnom heroju seli u centar Opuzena”. dubrovniknet.hr. 7. 11. 2010. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  13. ^ Novevski, Davor (21. 2. 2017). „STISNUTIH ŠAKA PRKOSIO PRIJE VJEŠANJA; Jeste li znali da je najpoznatiji narodni heroj i partizan rođen u Opuzenu?”. dubrovackidnevnik.rtl.hr. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  14. ^ Belić-Koročkin-Davidović & Davidović (2012). стр. 10—11.
  15. ^ „ZAJEDNICA UDRUGA ANTIFAŠISTIČKIH BORACA DUBROVAČKO-NERETVANSKE ŽUPANIJE: Zbog rušenja spomenika tuže RH sudu za ljudska prava”. dubrovniknet.hr. 3. 10. 2010. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  16. ^ Grošeta, Branko. „Otrgnuto od zaborava – STJEPAN FILIPOVIĆ (27. јануара 1916—22. маја 1942) – NARODNI HEROJ KOJI JE TRI PUTA UBIJEN”. Udruga antifašista Dubrovnik. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  17. ^ Soldo, Stanislav (23. 9. 2010). „Uklonjeni ostaci spomenika narodnom heroju Stjepanu Filipoviću”. Slobodna Dalmacija. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  18. ^ Kalajdžić, Ahmet (25. 5. 2013). „"Vratite spomenik Stjepanu Filipoviću, simbolu hrvatskog antifašizma"”. Slobodna Dalmacija. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  19. ^ Soldo, Stanislav (21. 5. 2017). „Ovo je Stjepan Filipović, hrvatski heroj kojemu se u UN-u klanjaju, ali u rodnom Opuzenu ga ne žele: Svjetski državnici ga veličaju, a ovdje za njega nema mjesta. I spomenik su mu minirali!”. Slobodna Dalmacija. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  20. ^ Obrenović, Mladen (3. 6. 2017). „Narodni heroj priznat u svijetu, ponižen u domovini”. Al Džazira Balkans. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  21. ^ Vujanac, P (22. 5. 2017). „ZABORAVLJENI HEROJ IZ VALJEVA Dignutih pesnica urlao protiv Hitlera čak i sa OMČOM OKO VRATA”. Blic. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  22. ^ Belić-Koročkin-Davidović & Davidović (2012). стр. 141;145.
  23. ^ Pilić, Damir (26. 8. 2012). „Heroj Filipović ima počasno mjesto u UN-u, a ‘izbrisan’ je kod kuće”. Slobodna Dalmacija. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  24. ^ Sretenović, Mirjana (18. 8. 2016). „Od spomenika Stevanu Filipoviću ostala samo klupa”. Politika. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  25. ^ Marin, Miljenko (18. 4. 2017). „U Art kinu "Croatia" dokumentarni film "Neželjena baština" Irene Škorić”. novilist.hr. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  26. ^ Dušek, Relja (3. 4. 2017). „Antifašistički spomenici: „Neželjena baština” Hrvatske”. balkaninsight.com. Pristupljeno 21. 3. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Spomenik_Stjepanu_Filipoviću_(Opuzen)&oldid=27674571”