Спремишта података

С Википедије, слободне енциклопедије
РНК је биолошко спремиште података.[1]
Разни електронски уређаји за складиштење података
Едисонов цилиндарски фонограф из око 1899. године. Фонографски цилиндар је складишни медијум. Фонограф се може сматрати уређајем за складиштење података.
На магнетофону (Сони ТЦ-630), рекордер је опрема за складиштење података, а магнетна трака је медијум за похрану података.

Складиштење података је снимање (чување) информација[2][3][4] (података[5][6][7]) у медију спремишта података. ДНК и РНК, рукопис, фонографски запис, магнетна трака и оптички дискови су сви примери медија за складиштење. Снимање се остварује практично било којим обликом енергије. Електронско складиштење података захтева електричну енергију за складиштење и преузимање података.

Чување података у дигиталном, машински читљивом медију понекад се назива одлагањем дигиталних података. Рачунарско спремиште података је једна од основних функција рачунара опште намене. Електронски документи могу бити похрањени на много мање простора него папирни документи.[8] Бар-кодови и препознавање знакова магнетног мастила (енгл. magnetic ink character recognition - MICR) два су начина снимања машински читљивих података на папиру.

Медији за снимање[уреди | уреди извор]

Медијум за снимање је физички материјал на коме се отпремају информације. Новостворене информације се могу дистрибуирати и похранити у неколико типова медија: принт, филм, магнетни и оптички. Информације се могу видети или чути путем више информационих токова: телефон, радио и ТВ, и интернет,[9] или се могу директно посматрати. Дигиталне информације се чувају на електронским медијима у различитим форматима.

При употреби електронских медија, подаци и медији за снимање се понекад називају „софтвером”, упркос уобичајене употребе речи за описивање рачунарског софтвера. Статички медији (традиционална уметност) и вештачки материјали као што су бојице могу се истовремено сматрати опремом и медијумом, јер восак, дрвени угаљ или материјал креде из опреме постају део површине медија. Неки медији за снимање могу бити привремени било по дизајну, било по природи. Испарљива органска једињења могу се користити ради очувања животне средине или ради намерног истицања података након истека неког временског периода. Подаци као што су димни сигнали или натписи на небу су привремени по својој природи. У зависности од испарљивости, гас (нпр. атмосфера, дим) или површина течности као што је језеро се сматрају привременим медијумом за записивање, ако се уопште могу сматрати таквим.

Глобални капацитет, дигитализација и трендови[уреди | уреди извор]

Године 2003, један извештај са УЦ Берклија је проценио да је око пет ексабајта нових информација произведено у 2002, а да је 92% ових података било похрањено на хард дисковима. То је било двоструко више од количине података произведе у 2000. години. Количина података која се преносила преко телекомуникационих система у 2002. години износила је скоро 18 ексабајта, три и по пута више него што је забележено на непроменљивом спремишту. Телефонски позиви чинили су 98% телекомуникационих информација у 2002. години. Највећа процена истраживача о стопи раста новонасталих података (некомпримованих) износила је више од 30% годишње.

Процењено је да је 2002. година била почетак дигиталног доба за чување информација: доба у коме се више информација чува на дигиталним уређајима за складиштење него на аналогним спремиштима.[10] Године 1986, око 1% светског капацитета за складиштење информација било је у дигиталном формату; то је порасло на 3% до 1993. године, на 25% до 2000. године, и на 97% до 2007. Ове цифре кореспондирају са мање од три компресована ексабајта 1986. и 295 компресованих ексабајта у 2007.[10] Количина дигиталних складишта удвостручивала се отприлике сваке три године.[11] У једној студији ограничених размера, Међународна корпорација за податке проценила је да је укупна количина дигиталних података 2007. године износила 281 ексабајт, и да је укупна количина произведених дигиталних података по први пут премашила глобални капацитет складиштења.[12]

Једна студија објављена 2011. процењује да је светски технолошки капацитет за складиштење информација у аналогним и дигиталним уређајима порастао са мање од три (оптимално компресована) ексабајта у 1986. години, на 295 (оптимално компримованих) ексабајта у 2007,[10] и да се удвостручивала отприлике сваке три године.[11]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Гилберт, Wалтер (фебруар 1986). „Тхе РНА Wорлд”. Натуре. 319 (6055): 618. Бибцоде:1986Натур.319..618Г. дои:10.1038/319618а0. 
  2. ^ Јохн Б. Андерсон; Ролф Јохннессон (1996). Ундерстандинг Информатион Трансмиссион. Иеее Пресс. ИСБН 978-0471711209. 
  3. ^ Хуберт П. Yоцкеy (2005). Информатион Тхеорy, Еволутион, анд тхе Оригин оф Лифе. Цамбридге Университy Пресс. стр. 7. ИСБН 978-0511546433. 
  4. ^ Луциано Флориди (2010). Информатион – А Верy Схорт Интродуцтион. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-160954-1. 
  5. ^ ОЕЦД Глоссарy оф Статистицал Термс. ОЕЦД. 2008. стр. 119. ИСБН 978-92-64-025561. 
  6. ^ „Статистицал Лангуаге - Wхат аре Дата?”. Аустралиан Буреау оф Статистицс. 2013-07-13. Архивирано из оригинала 2019-04-19. г. Приступљено 2020-03-09. 
  7. ^ „Дата вс Информатион - Дифференце анд Цомпарисон | Диффен”. www.диффен.цом (на језику: енглески). Приступљено 2018-12-11. 
  8. ^ Ротенстреицх, Схмуел. „Тхе Дифференце бетwеен Елецтрониц анд Папер Доцументс” (ПДФ). Сеас.ГWУ.еду. Тхе Георге Wасхингтон Университy. Архивирано из оригинала (ПДФ) 20. 02. 2020. г. Приступљено 12. 4. 2016. 
  9. ^ Лyман, Петер; Вариан, Хал Р. (23. 10. 2003). „ХОW МУЦХ ИНФОРМАТИОН 2003?”. УЦ Беркелеy, Сцхоол оф Информатион Манагемент анд Сyстемс. Архивирано из оригинала 15. 10. 2022. г. Приступљено 25. 11. 2017. 
  10. ^ а б в Хилберт, Мартин; Лóпез, Присцила (2011). „Тхе Wорлд'с Тецхнологицал Цапацитy то Сторе, Цоммуницате, анд Цомпуте Информатион”. Сциенце. 332 (6025): 60—65. Бибцоде:2011Сци...332...60Х. ПМИД 21310967. дои:10.1126/сциенце.1200970. ; фрее аццесс то тхе артицле тхроугх хере: мартинхилберт.нет/WорлдИнфоЦапацитy.хтмл
  11. ^ а б "видео аниматион он Тхе Wорлд’с Тецхнологицал Цапацитy то Сторе, Цоммуницате, анд Цомпуте Информатион фром 1986 то 2010 Архивирано 2012-01-18 на сајту Wayback Machine
  12. ^ „The Diverse and Exploding Digital Universe”. Приступљено 14. 3. 2008. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]