Информатичко доба

Из Википедије, слободне енциклопедије

Информатичко доба је доба које карактерише могућност појединаца да слободно размењују информације и да имају брз приступ знању, што је раније било отежано или чак немогуће. Ова идеја је блиско повезана са дигиталним добом и сматра се претечом истог. Информатичком добу је претходило индустријско доба. Интернет игра велику улогу у овим променама.

Прединформатичко раздобље[уреди]

Увођење писма је представљало велики корак у напретку цивилизације, а највише је допринело развоју преноса информација. Пре тога се знање преносило говором, тако што би шегрт или неко од родбине настављао традицију, по принципу „с колена на колено“.

Латинска изрека каже: Оно што није записано, не постоји. Тако су настале књиге, па нове генерације нису морале да изучавају живот испочетка. Недостатак је било то што су се књиге преписивале руком, све до Гутенберговог проналаска штампарске машине у 15. веку. Заправо, прве штампарије су забележене у Кини 868. године.

Индустријско доба је увело машине и мануфактурни рад. Истина, многи радници су се осећали отуђеним услед појаве машина, јер нису могли да осете свој допринос производу.

Рат као негативна људска творевина ипак има и позитивне стране. Како расте конкуренција међу супротстављеним странама, долази и до развоја технике. Последица Првог светског рата у технолошком смислу била је масовна дистрибуција радио апарата. После Другог светског рата су телевизори постали доступни масама. Хладни рат је увео човека у свемир и довео до стварања интернета 1968. године у Пентагону.

Интернет[уреди]

Интернет представља највећу дистрибутивну мрежу која повезује рачунаре широм света, отпорну на деструктивно понашање у глобалним размерама и престанак рада. Интернет је немогуће уништити у једном налету. Чак и ако се велике дистрибуције погазе, постоји могућност премоштавања.

Изумом Ворлд Вајд Веба 1989. године интернет добија на значају у глобалним размерама. Данас интернет представља главни проток информација и као медиј бележи најбржи раст. На тај начин интернет постаје озбиљна конкуренција другим врстама медија (штампа, телевизија).

Прогресија[уреди]

Схватање овог аспекта друштвеног живота је свуда другачије. Ипак, као главно обележје јавља се чињеница да информација постаје бесплатна и свима доступна. У Фениксу је основан први интернет факултет.

Многи људи појам информатичког доба разумеју помоћу термина као што су мобилни телефони, дигитална музика, телевизори високе резолуције, дигиталне камере, електронска пошта, интернет, компјутерске игре и остали скорашњи изуми. Услед убрзаног развоја технологије скоро је немогуће пратити домете информатичке револуције.

Види још[уреди]