Светозар Машин
Svetozar Mašin | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 1851. |
| Место рођења | Ваљево, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 21. мај 1886. (34/35 год.) |
| Место смрти | Смедерево, Кнежевина Србија |
Svetozar Mašin (češ. Svetozár Mašín;Ваљево 1851 — 21. мај - Смедерево 1886),[1] био је познати грађевински инжењер Краљевине Србије, чешког порекла.[2]
Биографија[уреди | уреди извор]
Машин је био син Јована Машина, лекара кнеза Михајла и краља Милана Обреновића, а његов млађи брат Александар Машин био је један од завереника у Мајском преврату, а касније и начелник генералштаба и министар. Имао је још брата Николу и сестре Лепосаву и Полексију.
Машин је био главни инжењер на изградњи железничке пруге до Лесковца.[3], радио је као рударски инжењер у руднику Леце, код Медвеђе,[4] на обнови старог римског пута у близини Петровца на Млави, на трасирању пута Краљево-Рашка, а био је и управник Подрињских рудника.[5]
Познати инжењер био је први муж, касније српске краљице Драге. Био је близак познаник њеног оца Пантелије-Панте Луњевице, по чијој се жељи[6] и њоме оженио. Познавао је и краља Милана Обреновића. Светозар и Драга су се венчали у августу 1883.[4] године, у београдској Саборној цркви. Заједно су живели у више места (Крупањ[5], Лесковац[4], Петровац на Млави[7], Краљево), али брак је потрајао свега три године - до Светозареве смрти. О томе како је умро постоје различите верзије: Од срца (наводно због превише пића), епилепсије,[7] по некима се радило о самоубиству због љубоморе[6], а можда и убиству[7]. (Светозаров брат Александар је за његову смрт касније кривио Драгу, а на крају је и учествовао у њеном убиству). Сахрањен је на гробљу Караул, у Петровцу на Млави[7]. Драга је наследила мужевљеву пензију а задржала је и презиме.
Хроничар старог Краљева Драгољуб Обрадовић Кондис[8], је забележио, да је 1882. године, у данашњем Краљеву (тада Карановцу) у хотелу "Париз" у част краља Милана Обреновића приређен бал на коме су му представљени и инжењер Светозар Машин и супруга му Драга. Машини су у Краљеву живели док је инжењер радио на трасирању пута за Рашку. Легенда каже да се током бала краљ грубо нашалио с Машином на рачун кривине Лакат и серпентина на Шашеву, што је инжењера тешко погодило, па је пао у депресију. Једног дана се чуло да се убио.
Користио је државни стан у Смедереву, у коме је Драга наставила да живи и после његове смрти[9].
Породица[уреди | уреди извор]
Родитељи[уреди | уреди извор]
| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Јован Машин |  |
1820. | 24. децембар 1884. |
| Барбора Вшетечек |
Супружник[уреди | уреди извор]
| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Драга Луњевица |  |
23. септембар 1864. | 11. јун 1903. |
Види још[уреди | уреди извор]
- Драга Обреновић - Драга Машин, рођ. Луњевица
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ А. Столић, Краљица Драга, Београд 2000, стр. 23.
- ^ „аСрбија | Инфо о општини”. асрбија.цом. Приступљено 2024-01-28.
- ^ Лесковац#Саобраћај
- ^ а б в Драга Машин – Јоргаћ… | ЗАВЕТИНЕПресс Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јул 2012), Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ а б Крупањ#Историја
- ^ а б Сербиан Yеллоw Пагес Инц. | Љубавно гнездо краљице Драге Архивирано на сајту Wayback Machine (5. мај 2014), Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ а б в г Кинг Алеxандер анд Qуеен Драга оф Сербиа Архивирано на сајту Wayback Machine (11. август 2014), Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ Светла "Париза" У Срцу Краљева - Пресс Архивирано на сајту Wayback Machine (17. децембар 2009), Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ Краљица Драга ~ Драга Машин-Обреновић :: Историја света ~ Митови и Легенде, Приступљено 28. 3. 2013.
