Тешко вама лицемери

С Википедије, слободне енциклопедије
Џејмс Тисо, Тешко вама писари и фарисеји

Тешко вама лицемери је фраза којом Исус критикује писаре, фарисеје (верске вође) и законике свога времена. Подужи списак Исусових критика је забележен у јеванђељима по Матеју и Луки.

Исус критикује верске и световне вође свога народа зато што једно говоре а друго раде, прописују тешке обавезе другима а сами их не прихватају, приказују се побожнима, теже друштвеном положају, поседују знање које не користи нити деле са другима, врбују следбенике на све начине, присвајају имовину удовица, споља се представљају чистим а изнутра су нечисти, држе се слова закона а запостављају правду, милост и веру, и томе слично.

Критике лицемерја се код Матеја налазе при крају Исусове мисије, пред коначни полазак за Јерусалим, док се код Луке налази на самом почетку Исусове мисије, када шаље ученике да проповедају. Обзиром да се налази код Матеја и Луке, али не код Марка, и то на различитим местима у нарацији, претпоставља се да потичу из заједничког извора, познатог као Q документ.[1]

Исусова критика лицемјера[уреди | уреди извор]

По Матеју[уреди | уреди извор]

Јеванђеље по Матеју готово читаво 23. поглавље посвећују критици лицемера. Матеј прво даје уопштену критику писара и фарисеја:

На Мојсијеву столицу седоше књижевници и фарисеји. Све дакле што вам кажу да држите, држите и творите; али шта они чине не чините; јер говоре а не чине. Него вежу бремена тешка и незгодна за ношење, и товаре на плећа људска; а прстом својим неће да их прихвате. А сва дела своја чине да их виде људи: раширују своје амајлије, и граде велике скуте на хаљинама својим. I траже зачеље на гозбама и прва места по зборницама, и да им се клања по улицама, и да их људи зову: Рави! Рави! [2]

Матејево јеванђеље затим редом набраја следећих осам ставки Исусове критике:

  • Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате царство небеско од људи; јер ви не улазите нити дате да улазе који би хтели.
  • Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени.
  • Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што проходите море и копно да бисте добили једнога сљедбеника, и кад га придобијете, чините га сином пакла двоструко већим од себе.
  • Тешко вама, слепе вође, који говорите: ако се ко закуне храмом, није ништа; ако се пак закуне храмовним златом, обавезан је. Будале и слепци, шта је веће, злато или храм који је осветио злато? I: ако се ко закуне жртвеником, није ништа; а ако се закуне даром који је на њему, обавезан је. Слепци, шта је веће, дар или жртвеник који освећује дар? Ко се дакле заклео жртвеником, куне се њиме и свим што је на њему. I ко се заклео храмом, куне се њиме и оним који пребива у њему; и који се заклео небом, куне се престолом Божијим и оним који седи на њему.
  • Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте шта је најпретежније у закону: правду и милост и веру; а ово је требало чинити и оно не остављати. Вође слепе који оцеђујете комарца а камилу прождирете.
  • Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери што чистите споља чашу и зделу а изнутра су пуне грабежа и неправде. Фарисеју слепи! Очисти најпре изнутра чашу и зделу да буду и споља чисте.
  • Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као окречени гробови, који се споља виде лепи а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте. Тако и ви споља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња.
  • Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што зидате гробове пророцима и красите споменике праведника, и говорите: Да смо ми били у вријеме отаца својих, не бисмо с њима пристали у крв пророка. Тиме сами свједочите за себе да сте синови оних који су побили пророке. Испуните и ви мјеру отаца ваших.[3]

Након набрајања ставки, закључује: „Змије, змијски породе, како да побегнете од осуде паклене?“[4]

По Луки[уреди | уреди извор]

Јеванђеље по Луки посвећује велики део 11. поглавља критици лицемерја. Лука прво даје уводну причу о томе како је Исуса један фарисеј позвао на ручак па се зачудио што се Исус није опрао пре јела, након чега следи критика, слична шестој ставки код Матеја:

Ви фарисеји споља чистите чашу и зделу, а изнутра вам је пуно грабежа и злобе. Безумни! Није ли онај начинио и изнутра који је споља начинио? Али дајте милостињу од оног што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто.[5]

Лука затим наводи следећих шест ставки Исусове критике (повремено прекидане дијалозима):

  • Тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од сваког поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати.
  • Тешко вама фарисејима што тражите зачеља по зборницама и да вам се клања по улицама.
  • Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као сакривени гробови по којима људи иду и не знаду их.[6]
  • Тешко и вама законицима што товарите на људе бремена претешка за ношење, а ви једним прстом својим нећете да их прихватите.
  • Тешко вама, што зидате надгробне споменике пророцима, а ваши очеви су их побили. Према томе ви сведочите за дела својих отаца и одобравате их, јер су их они побили, а ви зидате.[7]
  • Тешко вама законици што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а који хтеше да уђу, забранисте им.[8]

Лукино XI поглавље о критици лицемерја се завршава тако што се књижевници и фарисеји окоме на њега многим питањима, покушавајући да га збуне и вребајући не би ли шта рекао да га окриве.[9] Касније, у XX поглављу, Лука наводи још једну ставку критике (коју преноси и Марко[10]):

Чувајте се од књижевника, који иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама; Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.[11]

По Томи[уреди | уреди извор]

Неканонско јеванђеље по Томи на различитим местима преноси две ставке критике лицемера:

  • Фаризеји и писари су узели кључеве знања и сакрили их. Нити су ушли нити су пустили друге да уђу.[12]
  • Јао фаризејима, јер они су исто што и пас који лежи у јаслама; јер он не једе, а ни благу не да јести.[13]

Тумачења[уреди | уреди извор]

Вилфред Харингтон, ирски хришћански теолог, сматра да наглашавање усменог предања може водити у »легализам и детињасту казуистику«[14], а инсистирање на доследном придржававању Закона може постати неподношљив терет; отуда Исусове речи: »Закључавате краљевство небеско пред људима; ви не улазите, а не дате ући ни онима који покушавају ући.« (Мт 23:13) [14]

Апостол Павле, и сам фарисеј, закључује да је због неизлечиве грешности тела немогуће одржавати цео Закон онако, како инсистирају фарисеји. »Умом служим закону Божјем, а телом закону гријеха.« (Рим 7:25) Понос због познавања Закона доводи до умишљености (Лк 18:9-14). Павле спомиње свој претходни живот као фарисеја, када је био »по праведности која је у Закону, беспрекоран« (Фил 3:6), али све то сада, због спознаје Христа, не сматра добитком него губитком (Фил 3:7-8).[14]

Насупрот хришћанској интепретацији, Харолд Кушнер, савремени амерички рабин (наследници древних фарисеја) каже следеће: »Св. Павле у Новом Завету види Закон као мамац и клопку јер закони који се не могу одржати чине човека грешником.« Међутим: »Није Закон тај који нас чини грешнима. Закон нас покушава да нас ојача како бисмо се одупрли многим свакодневним изазовима греха. Док би хршћанство могло рећи да је напор узалудан и да никад нисмо довољно јаки одупријети се гријеху (…) јудаизам истрајава на томе да смо Богу дужни бити довољно морално озбиљни да у најмању руку то покушамо.«[15]

Извори[уреди | уреди извор]

Тешко вама лицемери на Викимедијиној остави.
  1. ^ Функ, Роберт W. ет ал. Тхе Фиве Госпелс: Тхе Сеарцх фор тхе Аутхентиц Wордс оф Јесус. Мацмиллан Публисхинг Цомпанy. 1993. ISBN 978-0-02-541949-0. стр. 238.
  2. ^ Јеванђеље по Матеју 23:2-7
  3. ^ Јеванђеље по Матеју 23:13-32
  4. ^ Јеванђеље по Матеју 23:33
  5. ^ Јеванђеље по Луки 11:39-41
  6. ^ Јеванђеље по Луки 11:42-44
  7. ^ Јеванђеље по Луки 11:46-49
  8. ^ Јеванђеље по Луки 11:52
  9. ^ Јеванђеље по Луки 11:53
  10. ^ Јеванђеље по Марку 12:38-40
  11. ^ Јеванђеље по Луки 20:46-47
  12. ^ Јеванђеље по Томи 39
  13. ^ Јеванђеље по Томи 102
  14. ^ а б в Харрингтон, Wилфрид Ј: Увод у Нови Завет, Загреб: Хришћанска садашњост, 1993[мртва веза], стр. 29-32
  15. ^ Харолд С. Кусхнер: Живјети! Како живе и мисле Јевреји (стр. 56), Загреб: Накладни завод Глобус, 1997.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Teško_vama_licemeri&oldid=26788385”