Текуница (род)
| Текуница Временски распон: Олигоцен – данас
| |
|---|---|
| |
| Текуница (Spermophilus citellus) | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Анималиа |
| Тип: | Цхордата |
| Класа: | Маммалиа |
| Ред: | Родентиа |
| Породица: | Сциуридае |
| Племе: | Мармотини |
| Род: | Спермопхилус Cuvier, 1825 |
| Врсте | |
| |
|
Текуница (лат. Spermophilus) је род ситних глодара из фамилије веверица (Sciuridae).[1] Широко заступљена врста текунице је текуница (Spermophilus citellus). Као што је традиционално дефинисано, род је био веома богат врстама, које су се протезале кроз Европу, Азију и Северну Америку, али је утврђено да је овај распоред парафилетски за иначе различите преријске псе, мармоте и антилопске веверице. Као последица тога, све бивше врсте Спермопхилус из Северне Америке су премештене у друге родове, остављајући европске и азијске врсте као праве Спермопхилус (једини изузеци су два азијска Уроцителлус).[2]
Неке врсте се понекад називају сусликс (или соусликс). Ово име потиче од руског суслик, суслик.[3] У неким језицима, дериват имена је у уобичајеној употреби, на пример сусеł у пољском. Научно име овог рода значи „семељупци” (гр. σπέρμα сперма, генитив σπέρματος сперматос – семе; φίλος пхилос – пријатељ, љубавник).[4]
Станиште и понашање[уреди | уреди извор]
Као типичне веверице, Спермопхилус живе на отвореним стаништима као што су травњаци, ливаде, степе и полупустиње, хране се ниским биљкама и користе јазбине као гнезда и уточиште.[5] Оне су дневне животиње и углавном живе у колонијама, мада се неке врсте могу јавити и појединачно.[6] Налазе се у низијама и висоравнима, хибернирају током хладнијих месеци (до око 81⁄2 месеци сваке године код неких врста), а у сушним регионима такође могу да естивирају током лета или јесени.[5] Распрострањеност различитих врста је углавном раздвојена, често великим рекама, иако постоје региони у којима живе чак три врсте, а ретко две врсте могу чак формирати и мешовите колоније.[5] Познато је да се неколико врста хибридизује тамо где њихови распони долазе у контакт.[5]
Опис[уреди | уреди извор]
Спермопхилус су у целини жућкасте, светло наранџасте, светло браонкасте или сивкаст. Иако су многе неупадљиво ишаране или пегаве, или имају наранџасте ознаке на глави, генерално им недостаје јака шара, осим код С. суслицус, која обично има браон горњи део са јасним белим мрљама.[5] Величина варира у зависности од врсте и имају дужину главе и тела око 17—40 цм (6,7—15,7 ин). Пре хибернације највећи С. фулвус може тежити до 2 кг (4,4 лб), а највећи С. мајор до скоро 1,4 кг (3,1 лб), али увек теже много мање раније у години и друге врсте су знатно мањи, углавном мање од 0,5 кг (1,1 лб) чак и у врхунском стању пре хибернације.[5] Све имају прилично кратак реп који — у зависности од тачне врсте — износи око 10–45% дужине главе и тела.[5]
Текуница живи под земљом у мрежи ходника које сама копа. Текуница може бити дуга до 20 cm и тежине 200-400 г. Имају врло снажне прсте и дуге нокте на ногама, издужено тело и кратак реп. Јединке ове врсте живе у породичним колонијама у дубоким подземним тунелима. Будући да су активне током дана, врло их је лако уочити како се хране или весело играју на отвореним травнатим површинама око улаза у тунел. На сваки знак опасности оглашавају се снажним пиштањем, упозоравајући остале чланове породице. За време зимског сна температура им спада и до 0 °Ц. Ноге су јој кратке и завршавају се снажним канџама. Очи су јој велике, а уши готово жакржљале.
Текуница је у исхрани првенствено биљождер, дневно поједе око 80 g хране. Храни се неким врстама тврдокрилаца, гусеница и скакаваца, што јој је посебна посластица.
Текунице могу бити носиоци бува које су преносиоци болести, такође могу чинити штету људима у случајевима када своје тунеле копају испод кућа. Иако су у стању да се пењу, већина врста текуница живи на отвореном, у стаништима без дрвећа.[7]
Однос са људима[уреди | уреди извор]
Веверице могу да носе буве које преносе болести на људе (погледајте црну смрт), и биле су деструктивне због израде тунела испод људских насеобина.[8]
Врсте[уреди | уреди извор]
.jpg)
Генеричка ревизија је спроведена 2007. године применом филогенетске анализе коришћењем митохондријског гена цитохрома б. Ово је довело до цепања Спермопхилус у осам родова, при чему су преријским псима, мармотима и антилопским веверицама дате нумерисане кладе. Тачни односи између клада су донекле нејасни. Међу њима, ове искључиво палеарктичке врсте су задржане као род Спермопхилус сенсу стрицто (у најстрожем смислу).[9]
- Спермопхилус сенсу стрицто, веверице Старог света
- Алашанска текуница, Спермопхилус аласханицус
- Брандтова текуница, Спермопхилус бревицауда[10][11]
- Европска текуница, Спермопхилус цителлус[12]
- Доријанска текуница, Спермопхилус даурицус[13]
- Црвенообраза текуница, Спермопхилус ерyтхрогенyс[14][15][16]
- Жута текуница, Спермопхилус фулвус[17][18]
- Расетова текуница, Спермопхилус мајор
- Кавказка текуница, Спермопхилус мусицус
- Тјеншанска текуница, Спермопхилус нилкаенсис
- Палидна текуница, Спермопхилус паллидицауда
- Мала текуница, Спермопхилус пyгмаеус
- Реликтна текуница, Спермопхилус релицтус
- Пегава текуница, Спермопхилус суслицус
- Биковска текуница, Спермопхилус тауренсис
- Малоазијска текуница, Спермопхилус xантхопрyмнус
Праисторијске врсте[уреди | уреди извор]
Откриће и испитивање једног од најбоље очуваних фосила евроазијске веверице до сада пронађених омогућило је проучавање многих раније непознатих аспеката анатомије лобање текунице, и подстакло критичку поновну процену њеног филогенетског положаја.[19] Као резултат тога, три плеистоценске врсте које су се раније сматрале припадницима рода Уроцителлус премештене су у Спермопхилус:
Спермопхилус цителлоидес је позната од средњег плеистоцена до раног холоцена Европе. Сматра се да је најближе сродна са живим С. суслицус.[20]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Wилсон, D.Е.; Реедер, D.M., ур. (2005). Маммал Специес оф тхе Wорлд: А Таxономиц анд Геограпхиц Референце (3рд изд.). Јохнс Хопкинс Университy Пресс. ИСБН 978-0-8018-8221-0. ОЦЛЦ 62265494.
- ^ Хелген Кристофер M; et al. (2009). „Generic revision in the Holarctic ground squirrel genus Spermophilus”. Journal of Mammalogy. 90 (2): 270—305. doi:10.1644/07-mamm-a-309.1
.
- ^ The Free Dictionary
- ^ Palmer, Theodore Sherman (1904). Index Generum Mammalium: A List of the Genera and Families of Mammals (на језику: енглески). U.S. Government Printing Office.
- ^ а б в г д ђ е Kryštufek, B.; B. Vohralík (2012). „Taxonomic revision of the Palaearctic rodents (Rodentia). Part 1 (Eutamias and Spermophilus)”. Lynx, N. S. (Praha). 43: 17—111.
- ^ Smith, A.T.; Y. Xie, ур. (2008). A Guide to the Mammals of China. Princeton University Press. стр. 193—196. ISBN 978-0-691-09984-2.
- ^ Encyclopædia Britannica
- ^ Encyclopædia Britannica
- ^ Helgen, Kristofer M.; Cole, F. Russel; Helgen, Lauren E.; Wilson, Don E (2009). „Generic Revision in the Holarctic Ground Squirrel Genus Spermophilus”. Journal of Mammalogy. 90 (2): 270—305. doi:10.1644/07-MAMM-A-309.1 .
- ^ IUCN Red List
- ^ Mammal Species of the World
- ^ Hegyeli, Z. (2020). „Spermophilus citellus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2020: e.T20472A91282380. doi:10.2305/IUCN.UK.2020-2.RLTS.T20472A91282380.en . Приступљено 19. 11. 2021.
- ^ Shar, S.; Lkhagvasuren, D. (2008). „Spermophilus dauricus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2008. Приступљено 8. 1. 2009.
- ^ Shar, S.; Lkhagvasuren, D. (2008). „Spermophilus erythrogenys”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2008. Приступљено 8. 1. 2009.
- ^ „AgroAtlas - Pests - Citellus (Colobotis) erythrogenys Brandt, 1843 - Red-cheeked ground souslik”.
- ^ Mammal Species of the World.
- ^ Cassola, F. (2017). „Spermophilus fulvus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2017: e.T20484A22263403. doi:10.2305/IUCN.UK.2017-2.RLTS.T20484A22263403.en . Приступљено 17. 11. 2021.
- ^ Aulagnier S.; P. Haffner, A. J. Mitchell-Jones, F. Moutou & J. Zima (2009). Mammals of Europe, North Africa and the Middle East, A&C Black, London.
- ^ Maxim V. Sinitsa; Natalia V. Pogodina; Lyudmila Y. Кryuchkova (2019). „The skull of Spermophilus nogaici (Rodentia: Sciuridae: Xerinae) and the affinities of the earliest Old World ground squirrels”. Zoological Journal of the Linnean Society. 186 (3): 826—864. doi:10.1093/zoolinnean/zly092.
- ^ Sinitsa, Maxim V.; Virág, Attila; Pazonyi, Piroska; Knitlová, Markéta (2019-10-29). „Redescription and phylogenetic relationships of Spermophilus citelloides (Rodentia: Sciuridae: Xerinae), a ground squirrel from the Middle Pleistocene – Holocene of Central Europe”. Historical Biology. 33: 19—39. ISSN 0891-2963. S2CID 208578857. doi:10.1080/08912963.2019.1677640.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Helgen, Kristofer M.; Cole, F. Russel; Helgen, Lauren E. & Wilson, Don E. (2009). „Generic Revision in the Holarctic Ground Squirrel Genus Spermophilus”. Journal of Mammalogy. 90 (2): 270—305. doi:10.1644/07-MAMM-A-309.1.
- Steppan, Scott J.; Storz, B.L. & Hoffmann, R.S. (2004): "Nuclear DNA phylogeny of the squirrels (Mammalia: Rodentia) and the evolution of arboreality from c-myc and RAG1". Molecular Phylogenetics and Evolution . 30 (3): 703—719. doi:10.1016/S1055-7903(03)00204-5. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) PDF fulltext - Thorington, R.W. & Hoffmann, R.S. (2005): Family Sciuridae. In: Mammal Species of the World—A Taxonomic and Geographic Reference: 754–818. Johns Hopkins University Press, Baltimore.
- Крyштуфек, Б.; Б. Вохралíк (2013). „Таxономиц ревисион оф тхе Палаеарцтиц родентс (Родентиа). Парт 2. Сциуридае: Уроцителлус, Мармота анд Сциуротамиас”. Лyнx, Н. С. (Праха). 44: 27—138.
- Армитаге, К.Б.; Блумстеин, D.Т. (2002). „Бодy-масс диверситy ин мармотс. Холарцтиц мармотс ас а фацтор оф биодиверситy”. Ур.: К.Б. Армитаге; V.Yу. Румиантсев. Холарцтиц Мармотс ас а Фацтор оф Биодиверситy. АБФ Публисхинг Хоусе. стр. 22—32.
- Карелс, Тим (2004). Грзимек'с Анимал Лифе Енцyцлопедиа (Вол. 16: Маммалс V. 2нд ед.). Гале. стр. 143.
- Гроунд Сqуиррел Цонтрол, Форт Орд Цомплеx Форт Орд, Цалифорниа. Дефенсе Тецхницал Информатион Центер. 1977.
- Кониг, Цлаус (1973). Маммалс. Цоллинс & Цо. ИСБН 978-0-00-212080-7.
- Домиńска, Розмаwиаłа Агата (2010-08-27). „Сусły по 30 латацх wрацајą на долноśлąские łąки” (на језику: пољски). Газетапл Wроцлоw. Архивирано из оригинала 21. 09. 2013. г. Приступљено 2013-09-20.
- Косхев, Yордан С.; Коцхева, Мариа А. (2008). „Даилy Ацтивитy Паттерн ин Фрее-ливинг Еуропеан Гроунд Сqуиррелс Спермопхилус цителлус (Маммалиа: Родентиа) фром Нортхwестерн Булгариа” (ПДФ). Ацта Зоологица Булгарица. 2: 149—154.
- „АРКиве.”. Архивирано из оригинала 2010-10-21. г. Приступљено 2010-11-25.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
