Buve
 | Ovom članku potrebni su dodatni izvori zbog proverljivosti. |
| Buva | |
|---|---|
| |
| Mikroskopski prikaz buve | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Potklasa: | |
| Infraklasa: | |
| Nadred: | |
| Red: | Siphonaptera Latreille, 1825
|
| Infraredovi | |
|
Ceratophyllomorpha | |
| Sinonimi | |
|
Aphaniptera | |
Buva ili buha je naziv za male insekte bez krila iz reda Siphonaptera. Buhe su vanjski paraziti koji se hrane krvlju sisara i ptica.
Larve buva mogu da žive u pukotinama prljavih podova.
Morfologija[уреди | уреди извор]
Buve su mali (duge 1,5 do 3 mm), pokretni, najčešće tamno obojeni, beskrilni insekti koji poseduju cevčicu na usnom aparatu prilagođenu sisanju krvi domaćina. Telo im je postranice spljošteno (latero-lateralno) što omogućava lakše kretanje kroz dlaku i perje domaćina. Noge su im dugačke, posebno zadnji par koji je prilagođen za skakanje (vertikalno do 18 cm, horizontalno do 33 cm[1]), oko 200 puta više od dužine tela, što čini buvu najboljim skakačem u životinjskom svetu (u odnosu na dužinu tela). Telo im je čvrsto, polirano i pokriveno brojnim dlačicama okrenutim prema nazad što omogućava lakše i brže kretanje. Telo može izdržati veliki pritisak, kao što je preživljavanje češanja. Dok se odrasle buhe hrane samo krvlju, njihove larve se hrane organskom materijom kao što je feces odraslih jedinki. [2]
Buve imaju sposobnost prilagođavanja na različite domaćine u okviru sisara. One mogu da prenose opasne zaraze na čoveka (npr. bakterije kuge). Najstrašnija epidemija kuge poznata je kao crna smrt, i besnela je Evropom u 14. veku, pri čemu je usmrtila skoro četvrtinu tadašnjeg stanovništva kontinenta. Kugu je prenosio ovaj insekt dugačak samo 1,8 mm.
Životni ciklus[уреди | уреди извор]
Buve se razvijaju kompletnom metamorfozom, prolezeći kroz faze embriona, larve, lutke i adulta. Životni ciklus počinje kada ženka izbaci jaja nakon hranjenja. Jaja se legu u grupicama do 20 komada, obično na domaćinu, nakon čega padaju na tlo. To se dešava najčešće na mestima ge domaćin se odmara ili spava. Jajima je potrebno oko dva dana da se izlegu.[3]
Larve zatim izlaze iz jaja i počinju se hraniti dostupnom organskom materijom kao što su mrtvi insekti, feces i sl. Slepe su i izbegavaju svetlost, drže se tamnijih mesta kao što je pesak, razne šupljine ili mesto za spavanje domaćina. Larve se razvijaju 1-2 sedmice nakon čega stvaraju oko sebe kukuljicu i ulaze u stadij lutke. Nakon 1-2 sedmice totalno se razvijaju i spremne su izaći iz kukuljice. U slučaju da domaćina nema u blizini mogu ostati u kukuljici dok ne dobiju signal za izlazak, a to je prisustvo domaćina. Signal mogu biti vibracije, zvuk, toplina i ugljen dioksid.[3]. U fazi larve ili ličinke mogu i prezimiti. Nakon izlaska iz kukuljice odrasle buhe imaju jednu sedmicu da nađu hranu, nakon čega mogu preživiti od dva meseca pa čak i do godinu dana bez hrane.
Celi životni ciklus može trajati od dve sedmice, pa čak i do nekoliko meseci, u zavisnosti od okolnosti.Buve mogu biti opasne
Patogeneza[уреди | уреди извор]
Buve napadaju različite vrste toplokrvnih kičmenjaka uključujući pse, mačke, ljude, kokoške, zečeve, veverice, pacove, miševe i dr. Buve na telu domaćina uzrokuju svrab koji rezultira pokušajem domaćina da otkloni buvu griženjem, češanjem i sl. Takođe, buve kod nekih domaćina mogu uzrokovati i alergijske reakcije na pljuvačku buva. Najčešća posledica buva na dumaćinu je blaga oteklina sa ubodnom tačkom na sredini. U nekim slučajevima može doći i do opadanja dlake kao posledica frkventnog češanja, a u ekstremnim slučajevima može doći i do anemije.
Buhe mogu biti i prenosnici bolesti kao što je npr. kuga[4], endemski tifus[5] ili himenolepijaza[6].
Uklanjanje buva[уреди | уреди извор]
Svojim urođenim sposobnostima da prežive većinu pesticida i insekticida spadaju u red teže regulisanih insekata od strane bilo kojih DDD službi,odnosno sluzbi za Dezinsekciju, Deratizaciju i Dezinfekciju. Tretiranje buva u urbanim sredinama je teško, nestandardno i ne može se sprovesti od strane prinaučenih osoba. Kako bi se regulisale naročito u stanovima i kućama zahvacenim i dobijenim od pasa i mačaka koriste se razne metode sistematskog tretmana uskladjenim sa Zakonima o Sanitarnom Nadzoru R.Srbije i Ministarstva Zdravlja Republike Srbije koji uključuju ne samo manuelnu regulaciju putem prskalica vec i kompletnu kliničku sliku objekta koja uključuje istorijat,vreme postojanja buva u životnom i neživotnom prostoru kao i dalju profilaksu i preventivu nakon tretmana kako se buve ne bi više unosile u objektu.
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Huang, D., Engel, M.S., Cai, C., Wu, H., Nel, A. (2012). "Diverse transitional giant fleas from the Mesozoic era of China". Nature, in press. doi:10.1038/nature10839.
- ^ Fleas, Florida pest control Accessed 20 January 2012
- ^ а б http://ohioline.osu.edu/hyg-fact/2000/2081.html
- ^ „Archive copy”. Архивирано из оригинала на датум 2008-09-15. Приступљено 2008-10-20.
- ^ „Archive copy”. Архивирано из оригинала на датум 2008-09-17. Приступљено 2008-10-20.
- ^ „Archive copy”. Архивирано из оригинала на датум 2009-10-10. Приступљено 2008-10-20.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- Članak o buvama baziran na realnim situacijama na terenu i primerima stanovnika Архивирано на сајту Wayback Machine (19. март 2018)
- Buve na sajtu DMOZ
- Flea Fact Sheet highlighting habits, habitat, threats and prevention tips
- Integrated Flea Control from University of Nebraska-Lincoln Extension in Lancaster County
- Sanitarni Nadzor Republike Srbije
