Уравнотежена исхрана

Књига Патрика Холфорда Библија оптималне исхране у поглављу „Мит о уравнотеженој исхрани“ описује начин балансирања намирница у људској исхрани у циљу постизања здравијег начина чивота.

Људско биће је сачињено од око 63 одсто воде, 22 одсто беланчевина, 13 одсто масноће и 2 одсто минерала и витамина. Конзумирање најквалитетнијих намирница у одговарајућим количинама помаже вам да достигнете свој највиши потенцијал здравља и виталности, као и одсуство сваке болести.

Данашња исхрана је далеко одмакла од задовољавања идеалних потреба и равнотеже хранљивих састојака. Док се током највећег дела историје човечанства десило врло мало свеобухватних промена, у последњем веку почели смо да једемо више засићених масноћа и шећера, а мање скроба(сложених угљених хидрата) и полинезасићених масноћа.

Анимација здраве исхране

Масноћа

Постоје две основне врсте: засићена(чврста) и незасићена масноћа. Конзумирање засићених масноћа није од суштинског значаја,нити је идеално конзумирати их у претераним количинама. Главни њихови извори су месо и млечни производи. Постоје и две врсте незасицених масноћа: мононезасићене масноће, чији је богат извор маслининово уље и полинезасићене масноће, којих има у коштуњавим плодовима, семеним уљима и риби.

Одредјене полинезасићене масноће, зване линолна и линолеинска киселина или омега-3 и омега-6 уља, од виталног су значаја су за мозак и нервни, имунски и кардиоваскуларни систем и кожу. Уобичајени знак недостатка ових супстанци је сува кожа. Оптимална исхрана пружа равнотежу ових двеју есенцијалних киселина. Бундевино и ланено семе богати су линолном киселином(омега-3), док су сусамово и сунцокретово семе богати линолинском киселином(омега-6). Прерађена храна често садржи очврснуте или “хидрогенисане” полинезасићене масноће.

Беланчевине

Двадесет пет аминокиселина- различити облици беланчевина- јесу градивни блокови организама. Као што су виталне за раст и обнављање телесних ткива, користе се и за стварање хормона, ензима, антитела и помажу у транспорту супстанце кроз организам. Важни су квантитет и квалитет беланчевина које конзумирате, с тим што је квалитет одређен њиховом равнотежом.Беланчевине, као и масти и угљени хидрати, садрже угљеник, водоник и кисеоник. Међутим, све беланчевине садрже нитроген, а то је елеменат помоћу кога се може проникнути у функције које једино беланчевине могу обављати.

Занимљиво декорисана храна

У најквалитетнију беланчевинасту храну, када говоримо о аминокиселинама спадају јаја, киноа,соја, месо, риба, пасуљ и сочиво.

Угљени хидрати

Основно гориво за организам, угљени хидрати, долази у два облика: „брзо-ослобађајући”, као што су они у шећеру, меду, сладу, слаткишима и највећем делу прерађених намирница и „споро-ослобађајући“ као што су они у интегралним житарицама, поврћу и воћу.

Непрестана употреба брзо-ослобађајућих угљених хидрата може довести до сложених симптома и здравствених проблема. Особе са здравственим проблемима повезаних са глукозом ваљало би да конзумирају минималне количине неких врста воћа, као што су банане, урме... Намирнице са споро-ослобађајућим угљеним хидратима-свеже воће, махунарке и интегралне житарице-требало би да сачињавају две трећине вашег јеловника, или око 70% ваших укупно унетих калорија.

Влакна

Африканци из руралних подручја конзумирају око 55 грама прехрамбених влакана дневно, у поредјењу са свега 22 грама колико се просечно уноси у Уједињеном Краљевству, и имају најнижу стопу појаве цревних обољења као што су:

• апендицитис(запаљење слепог црева)
• дивертикулитис(запаљење дивертикулума)

Идеална количина не би смела да буде мања од 35 грама дневно. Уношење те количине влакана није никакав проблем-влакна апсорбују воду у догестивном тракту, чинећи да његов садржај растреситијим и лакше покретљивим кроз организам.

Вода

Две трећине људског тела састоји се од воде која је, према томе наш најважнији састојак. Организам дневно губи око 1,5 литара воде кроз кожу и плућа, као и кроз црева(путем бубрега)у виду урина чиме се обезбеђује елиминисање токсичних супстанци. Такође дневно производимо око четврт литра воде у процесу „сагоревања“ глукозе у енергију. Према томе, минимална количина воде из хране и пића мора да буде више од једног литра дневно. Идеална дневна количина би била око 2 литра.

Воће и поврће састоје се од око 90% воде. Тај облик воде организам врло лако апсорбује и искоришћава, снабдевајући се истовремено високим процентима витамуна и минерала садржаних у тим намирницама. Алкохол, чај и кафа проузрокују губитак воде из организма, због чега се не не препоручују као начин уноса течности. Поред тога, лишавају организам вредних минерала.

Витамини

Мада су организму потребни у много мањим количинама него масноћа, беланчевине или угљени хидрати, витамини нису ништа мање важни. Они побуђују ензиме, који заузврат одрађују све телесне процесе. Витамини су потребни за очување хормонске равнотеже, производњу енергије, јачање имунолошког система, стварање здраве коже и заштиту артерија;од виталног су значаја за мозак, нервни систем и готово све телесне процесе. Витамини А, C и Е су антиоксиданси: успоравају процес старења и штите организам од канцера, срчаних обољења и загађења. Б и C витамини су животно важни за претварање намирница у менталну и физичку енергију. Витамин D којег има у млеку, јајима, риби и месу, одржава под контролом равнотежу калцијума.

Види још

• Вода
• Здрава исхрана

Спољашње везе

1. Људска исхрана
2. Храна богата угљеним хидратима