Пређи на садржај

Васа Исаиловић

С Википедије, слободне енциклопедије
Васа Исаиловић
Лични подаци
Пуно имеВаса Ј. Исаиловић
Датум рођења(1878-01-29)29. јануар 1878.
Место рођењаИриг, Аустроугарска
Датум смрти22. новембар 1956.(1956-11-22) (78 год.)
Место смртиБеоград, ФНРЈ

Васа Ј. Исаиловић (Ириг, 29. јануар 1878Београд, 22. новембар 1956) био је велики жупан сремски, градоначелник самоуправног града Панчева, почасни грађанин града Петроварадина итд.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен 29. јануара 1878, у Иригу, у Срему. Гимназију са матуром завршио у Сремским Карловцима 1900, а правни факултет у Загребу 1904. Године 1921. постао је велики жупан жупаније сремске и града Земуна, а 1922. обласни жупан сремске области. Године 1926. постављен за градоначелника града Панчева. Председник општине Панчева 1926-1940. Исаиловић је припадао Радикалној странци. Одликован је орденима Св. Саве III реда, Белог Орла III реда и Југословенске круне III реда.[1]

Матица српска укључује Васу Исаиловића у свој попис значајних Срба, те га наводи као уредника и издавача.[2][3] Исаиловићева објављена дела укључују „О Иришкој слепачкој академији“.[4]

Потомци[уреди | уреди извор]

Васа Исаиловић је био ожењен Катарином Стојшић (1882-1975), и имао следеће потомке: Гордану Исаиловић (1906-2006), и Миливоја Исаиловића (1911-1992), уредника и преводиоца[3][5][6]:

  • Гордана Исаиловић (1906-2006), супруга Теодосија Ристића (1895-1981), вицедиректора Прометне банке и секретара Српског културног клуба[7]; је имала следеће потомке: Миодрага Ристића (*1938), психијатра, и Слободана Ристића (1941-2008), стоматолога
  • Миодраг Ристић ожењен са Ивоном Канлиф (1940-2007), и имао следеће потомке: Катарину Ристић (*1968), медицинску новинарку,[8] и Елизабету Ристић (*1970), наставника
  • Елизабета Ристић, супруга Марка Дагласа (*1972), економисте, и имала следећег потомка: Захарија Николаса Дагласа (*2010)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ .Гедö, Леополд. Збирка портрета и биографија знаменитих људи краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Дессин де L. Гедö. Редацтеурс: Миодраг Савковитцх ет Емерих Мике. Виенне, Импр. "Унион", 1926. Доступно на: http://digitalgallery.nypl.org/nypldigital/id?1552076
  2. ^ Матица Српска. Српска Биографски Речник: IV том, I - Ка. Доступно на: http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/biografije/tom04.pdf
  3. ^ а б Попов, Душан. Српска штампа у Војводини 1918-1941. Матица српска, Одељење за друштвене науке, 1983. стр. 463.
  4. ^ Исаиловић, Васа Ј. «О Иришкој слепачкој академији». Гласник Ист. Друштва, П, св. 1, стр. 95-96.
  5. ^ Српски етнографски зборник, св. 67. Српска академија наука и уметности, Београд, Српска краљевска академија. 1954. стр. xи, 432-461.
  6. ^ «Стојшићи.» Михајловић Михиз, Борислав (2019). Аутобиографија о другима. Београд: Контраст издаваштво. стр. 27. ИСБН 978-86-6036-042-9.
  7. ^ Види још: Јанићи; 5.2 Васиљевићи-Ристићи
  8. ^ Америцан Ред Цросс ин Греатер Неw Yорк. Хандс-Онлy ЦПР: Манхаттан Wоман Савес Фатхер’с Лифе. 19 Новембар 2020. Доступно на: https://www.redcrossnyblog.org/2020/11/hands-only-cpr-manhattan-woman-saves.html