Veliki nandu
Велики нанду | |
---|---|
Велики нанду (Рхеа америцана) у зоолошком врту код Минхена у Немачкој. | |
Научна класификација | |
Царство: | |
Тип: | |
Класа: | |
Поткласа: | |
Infraklasa: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | R. americana
|
Биномно име | |
Rhea americana | |
Подврсте | |
R. americana americana (Линнаеус, 1758)[2] | |
Distribucija podvrsta | |
Sinonimi | |
Struthio camelus americanus |
Велики нанду,[5] амерички нанду или обични нанду[6] (лат. Rhea americana), је јужноамеричка врста птице нелетачице. Њен ареал је источни дио Јужне Америке. Не само што је највећа врста рода Rhea, већ је и највећа живућа америчка птица.
Опис[уреди | уреди извор]
Одрасли у просјеку теже 20-27 килограма и дуги су 129 цм од репа до кљуна. Високи су 1,5 метар. Мужјаци су углавном већи од женки и могу тежити до 40 килограма и бити дуги преко 150 цм.
Ноге су им дуге и снажне и имају три прста. Крила код великог нандуа су релативно дуга; користе их током наглих заокрета у трку за одржавање равнотеже.
Перје је сиво или смеђо, са великом индувидуалном варијацијом. Мужјаци су углавном тамнији од женки. У дивљини - посебно у Аргентини - се понекада појаве јединке са бијелим перјем и плавим очима, као и албино једнике. Тек излегли птићи су сиви са тамним водоравним пругама.
Подврсте[уреди | уреди извор]
Постоји пет подврста великог нандуа, које је тешко разликовати:[7]
- Rhea americana americana - северни и источни Бразил[8]
- Rhea americana intermedia - Уругвај и североисточни Бразил (држава Рио Гранде до Сул)[8]
- Rhea americana nobilis - источни Парагвај[8]
- Rhea americana araneipes - Парагвај, Боливија и бразилска држава Мато Гросо[8]
- Rhea americana albescens - Аргентина све до провинције Рио Негро[8]
Распрострањеност и понашање[уреди | уреди извор]
Велики нанду је ендемит Аргентине, Боливије, Бразила, Парагваја и Урагваја. Ова врста настањује пампе, шикаре, па чак и пустиње, иако више воли мјеста са барем мало високе вегетације. Не настањује јужноамеричке тропске кишне шуме. Током сезоне парења остају близу воде.
Мала популација великог нандуа живи у Њемачкој. Три пара су побјегла са фарме у Грос Гренауу у Шлезвиг-Холштајну, у августу 2000. Преживјеле су зиму и размножиле се у станишту које је слично оном у Јужној Америци. На крају су прошли ријеку Вакениц и остале живјети тамо. У октобру 2008 два њемачка научника су избројала око 100 птица.
Ти велики нандуи су заштићени у Њемачкој слично као и у Јужној Америци.
Исхрана и грабежљивци[уреди | уреди извор]
Велики нандуи се хране корјењем биљака, лишћем, сјемењем и маленим животињама као што су кукци.
Природни грабежљивци одраслих великог нандуа су пума и јагуар. Пси понекада убијају младе птице, а птица грабљивица јужна ћубаста каракара (Caracara plancus) убија тек излегле птиће. Армадили понекада једу јаја нандуа.
Размножавање[уреди | уреди извор]
Велики нандуи се размножавају у топлијим мјесецима, између августа и јануара, овисно о клими. I мужјаци и женке су полигамни (женка се пари са једним мужјаком, снесе јаја и остави га да их чува, а она одлази да се пари са другим). Свака од неколико женки несе до десет јаја у гнијездо, а мужјак их затим инкубира 35-40 дана.
Јаја су зеленкастожута кад су тек снесена, али постану блиједокрем боје јер буду изложена на свјетлости. Гнијездо је удубина прекривена травом коју прави мужјак. Сви се птићи, након инкубације, излегу у року од 36 сати; изгледа да први птићи који су спремни да се излегу још у јајету производе звукове, које чују птићи у другим јајима. Тако успјевају координирати истовремено излегање. Нандуи су сполно зрели са 14 мјесеци старости.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ БирдЛифе Интернатионал (2016). „Rhea americana”. ИУЦН Ред Лист оф Тхреатенед Специес. Версион 2019.3. Интернатионал Унион фор Цонсерватион оф Натуре. Приступљено 20. 1. 2020.
- ^ а б в г д ђ Блаке, Еммет Реид (1977). Мануал оф Неотропицал Бирдс: Спхенисцидае (пенгуинс) то Ларидае (гуллс анд аллиес). Университy оф Цхицаго Пресс. стр. 8—9. ИСБН 978-0-226-05641-8.
- ^ Линнаеус, Царл (1758). Сyстема натурае пер регна триа натурае :сецундум цлассес, ординес, генера, специес, цум цхарацтерибус, дифферентиис, сyнонyмис, лоцис (10тх едитион изд.). Стоцкхолм: Лаурентиус Салвиус. стр. 155.
- ^ Петерс, Јамес Лее (1931). Цхецклист оф Бирдс оф тхе Wорлд (ПДФ). 1. Цамбридге, МА: Харвард Университy Пресс. стр. 5.
- ^ „Заштићене врсте које се налазе на Додацима ЦИТЕС конвенције, Прилог ИИ”. www.правно-информациони-систем.рс.
- ^ „Обични нанду”. www.бионет-скола.цом.
- ^ Фолцх, А. (1992). "Рхеидаи (Рхеас)". Ин дел Хоyо, Ј.; Еллиотт, А.; Саргатал, Ј. Хандбоок оф тхе бирдс оф тхе wорлд. Барцелона, Спаин: Лyнx Едиционс. стр. 84–89.
- ^ а б в г д Ходес, C. "Идентифицатион – Греатер Рхеа (Рхеа америцана)". Цорнелл.
Литература[уреди | уреди извор]
- Аццорди, Иурy Алмеида; Барцеллос, Андрé (2006). „Цомпосиçãо да авифауна ем оито áреас úмидас да Бациа Хидрогрáфи ца до Лаго Гуаíба, Рио Гранде до Сул” [Бирд цомпоситион анд цонсерватион ин еигхт wетландс оф тхе хидрограпхиц басин оф Гуаíба лаке, Стате оф Рио Гранде до Сул, Бразил] (ПДФ). Социедаде Брасилеира де Орнитологиа. Архивирано из оригинала (ПДФ) 19. 12. 2008. г. Приступљено 30. 11. 2016.
- Тиноцо, Пенха; Yоунг, Роберт Yоунг (2006). „Тхе фисхинг рхеа: а неw фоод итем ин тхе диет оф wилд греатер рхеас” (ПДФ). Социедаде Брасилеира де Орнитологиа. Архивирано из оригинала (ПДФ) 19. 12. 2008. г. Приступљено 30. 11. 2016.
- Сцхух, Ханс (20. 3. 2003). „Аллеинерзиехендер Асyлант” [Сингле-парент фамилиес сеекинг асyлум]. Дие Зеит. Приступљено 22. 7. 2011.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Рхеа видеос, пхотос анд соундс он тхе Интернет Бирд Цоллецтион
- Велики нанду медиа ат АРКиве