Јагуар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Јагуар
Временски распон: 0.5–0 Ma
Средњи плеистоцен – данас
Jaguar sitting.jpg
јагуар
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Врста:
P. onca
Биномијално име
Panthera onca
Panthera onca distribution.svg
Распрострањеност јагуара:     данас     у прошлости
Синоними

Felis onca Linnaeus, 1758

Јагуар (лат. Panthera onca) је трећи по величини у свету мачака, иза тигра и лава. Има ширу главу од леопарда, краће и снажније ноге, краћи реп, и масивније је грађе од леопарда.

Опис[уреди]

Боја и шаре су променљиве, чак и са једном одређеном популацијом, али постоје регионалне разлике, у виду светлије и тамније жутих и жутосмеђих шара на јагуаровој кожи.

Популације јагуара које живе на отворенијим местима, као што су шумовити травњаци, имају мање меланистичних (потпуно црних) примерака у односу на популације у затвореним шумским областима. Овакви црни јагуари познати су као црни пантери. Реп јагуара даје животињи равнотежу при пењању на гране, док му камуфлажа омогућава да утоне у шумску вегетацију, и изненади плен при лову.

Величина ове мачке зависи од популације до популације, и у вези је са стаништем које мачке насељавају. Најмањи јагуари живе у централној Америци, односно на просторима од Мексика до Колумбије, а највећи јагуари су настањени у јужном Бразилу, и на просторима Парагваја и северне Аргентине.

Чула[уреди]

Јагуар има одлично чуло вида, као и слуха који му омогућава да прати плен. Види добро по дану, а такође има осетљив вид и ноћу, што му омогућава да лови на месечини, или светлости звезда.

Таксономија[уреди]

Године 1758, Карл Лине је описао јагуара у свом раду Systema Naturae и дао му је научно име Felis onca.[2] У 19. и 20. веку, неколико јагуарских типских узорака је формирало базу за описе подврста.[3] Године 1939, Реџиналд Инс Покок је препознао осам подврста на бази географског порекла и морфологије лобање тих узорака.[4] Покок није имао приступ довољном броју зоолошких узорака да критично процени статус њихових подврста, али је изразио сумљу о статусу неколико њих. Каснија разматрања његовог рада су произвела закључак о постојању само три подврсте. Опис P. o. palustris је базиран на фосилној лобањи.[5] Аутор референтне публикације Сисарске врсте света наводи девет подврста и обе P. o. palustris или P. o. paraguensis засебно.[3]

Резултати морфолошких и генетичких истраживања индицирају постојање клиналне северно–јужне варијације између популација, али да нема евиденције о диференцијацији подврста.[6][7] Једна накнадна, детаљнија студија је потврдила предвиђену популациону структуру у популацији јагуара у Колумбији.[8]

Процењивачи врста IUCN црвене листе и чланови спедијалне групе за мачке не признају ни једну подврсту јагуара као валидну.[1][9]

Еволуција[уреди]

Фосилна лобања плеитоценског северно америчког јагуара (Panthera onca augusta)

Род Panthera је вероватно еволуирао у Азији пре између шест и десет милиона година.[10] Сматра се да се јагуар одвојио од заједничког претка Panthera пре бар 1,5 милиона година и да је ушао на Амерички континент у раном плеистоцену преко Беринговог копненог моста, који се некад протезао преко Беринговиг мореуза. Резултати анализе јагуарове митохондријске ДНК индицирају да су врста еволуирала пре између 280.000 и 510.000 година.[6] Њен непосредни предак је био Panthera onca augusta, који је био већи од садашњег јагуара.[8]

Филогенетичке студије су генерално показале да је облачасти леопард (Neofelis nebulosa) базалан за ову групу.[11][12][13]

Pantherinae
Neofelis

Neofelis nebulosa Studienblatt Felis macroscelis Nebelparder (white background).jpg

Neofelis diardi

Panthera

Panthera palaeosinensis

Panthera blytheae

Panthera uncia Stamp-russia2014-save-russian-cats-(snow leopard).png

Panthera zdanskyi

Panthera tigris Stamp-russia2014-save-russian-cats-(tiger).png

Panthera balamoides

Panthera gombaszoegensis

Panthera onca

Panthera onca onca Felis onca - 1818-1842 - Print - Iconographia Zoologica - Special Collections University of Amsterdam - (white background).jpg

Panthera onca augusta

Panthera onca mesembrina

Panthera pardus Felis pardus - 1818-1842 - Print - Iconographia Zoologica - Special Collections University of Amsterdam - (white background).jpg

Panthera shawi

Panthera leo Felis leo - 1818-1842 - Print - Iconographia Zoologica - Special Collections University of Amsterdam -(White Background).jpg

Panthera fossilis

Panthera spelaea Stamps of Moldova 2010 Panthera leo spelaea (mod).jpg

Panthera atroxPantheraLeoAtrox1.jpg

Panthera youngi

Исхрана[уреди]

У погледу селекције плена, јагуар је опортуниста, односно, напашће све што може да стигне и савлада, од животиња величине миша или жабе, до тапира или бика. Ипак главни плен представљају животиње средње величине које су најчешће у екосистему које насељава јагуар, мада је ова снажна мачка позната по томе што део њеног јеловника повремено постану чак и анаконда или кајман.

Угриз[уреди]

Јагуар је звер легендарне снаге. Снажна вилица је једно од његових најјачих оружја. Моћни вилични мишићи које јагуар има, омогућују му најсмртоноснији угриз од свих великих мачака и други по снази међу свим сисарима, према својој величини.

Поред за велике мачке стандардног начина убијања плена, угриза за грло и дављења, јагуар је кроз еволуцију развио и један за њега специфичан начин: убијање угризом кроз лобању. Захваљујући снажним чељустима, животиња једним угризом кроз потиљачну кост, иза ушију, ломи лобању и оштећује мозак плена, убијајући га тренутно. Овај начин је нарочито примењиван на снажним сисарима, док кајман бива убијен тако што јагуар, скочивши на леђа рептила, угризом оштети кичмену мождину и учини опасни плен непокретним. За плен као што је домаћи пас, ударац шапом може бити довољан да сломи лобању.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Quigley, H.; Foster, R.; Petracca, L.; Payan, E.; Salom, R.; Harmsen, B. (2017). Panthera onca. IUCN Red List of Threatened Species: e.T15953A123791436. doi:10.2305/IUCN.UK.2017-3.RLTS.T15953A50658693.en. Приступљено 22. 10. 2018. 
  2. ^ Linnaeus, C. (1758). Felis onca. Caroli Linnæi Systema naturæ per regna tria naturæ, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I (decima, reformata изд.). Holmiae: Laurentius Salvius. стр. 42. 
  3. 3,0 3,1 Wozencraft, W.C. (2005). „Order Carnivora”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 546—547. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  4. ^ Pocock, R. I. (1939). „The races of jaguar (Panthera onca).”. Novitates Zoologicae. 41: 406—422. 
  5. ^ Seymour, K. L. (1989). Panthera onca (PDF). Mammalian Species. 340 (340): 1—9. JSTOR 3504096. doi:10.2307/3504096. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 20. 6. 2010. Приступљено 27. 12. 2009. 
  6. 6,0 6,1 Eizirik, E.; Kim, J. H.; Menotti-Raymond, M.; Crawshaw P. G. Jr.; O'Brien, S. J.; Johnson, W. E. (2001). „Phylogeography, population history and conservation genetics of jaguars (Panthera onca, Mammalia, Felidae)”. Molecular Ecology. 10 (1): 65—79. PMID 11251788. doi:10.1046/j.1365-294X.2001.01144.x. 
  7. ^ Larson, S. E. (1997). „Taxonomic re-evaluation of the jaguar”. Zoo Biology. 16 (2): 107—120. doi:10.1002/(SICI)1098-2361(1997)16:2<107::AID-ZOO2>3.0.CO;2-E. 
  8. 8,0 8,1 Ruiz-Garcia, M.; Payan, E; Murillo, A.; Alvarez, D. (2006). „DNA microsatellite characterization of the jaguar (Panthera onca) in Colombia” (PDF). Genes & Genetic Systems. 81 (2): 115—127. doi:10.1266/ggs.81.115. Приступљено 11. 11. 2011. 
  9. ^ Kitchener, A. C.; Breitenmoser-Würsten, C.; Eizirik, E.; Gentry, A.; Werdelin, L.; Wilting, A.; Yamaguchi, N.; Abramov, A. V.; Christiansen, P.; Driscoll, C.; Duckworth, J. W.; Johnson, W.; Luo, S.-J.; Meijaard, E.; O'Donoghue, P.; Sanderson, J.; Seymour, K.; Bruford, M.; Groves, C.; Hoffmann, M.; Nowell, K.; Timmons, Z.; Tobe, S. (2017). „A revised taxonomy of the Felidae: The final report of the Cat Classification Task Force of the IUCN Cat Specialist Group” (PDF). Cat News. Special Issue 11: 70—71. 
  10. ^ Johnson, W. E.; Eizirik, E.; Pecon-Slattery, J.; Murphy, W. J.; Antunes, A.; Teeling, E.; O'Brien, S. J. (2006). „The Late Miocene radiation of modern Felidae: A genetic assessment”. Science. 311 (5757): 73—77. Bibcode:2006Sci...311...73J. PMID 16400146. doi:10.1126/science.1122277. 
  11. ^ Janczewski, D. N.; Modi, W. S.; Stephens, J. C.; O'Brien, S. J. (1996). „Molecular evolution of mitochondrial 12S RNA and cytochrome b sequences in the pantherine lineage of Felidae”. Molecular Biology and Evolution. 12 (4): 690—707. PMID 7544865. doi:10.1093/oxfordjournals.molbev.a040232. 
  12. ^ Johnson, W. E.; O'Brien, S. J. (1997). „Phylogenetic reconstruction of the Felidae using 16S rRNA and NADH-5 mitochondrial genes”. Journal of Molecular Evolution. 44 (S1): S98—116. Bibcode:1997JMolE..44S..98J. PMID 9071018. doi:10.1007/PL00000060. 
  13. ^ Yu, L.; Zhang, Y. P. (2005). „Phylogenetic studies of pantherine cats (Felidae) based on multiple genes, with novel application of nuclear beta-fibrinogen intron 7 to carnivores”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 35 (2): 483—495. PMID 15804417. doi:10.1016/j.ympev.2005.01.017. 

Литература[уреди]

  • Linnaeus, C. (1758). Felis onca. Caroli Linnæi Systema naturæ per regna tria naturæ, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I (decima, reformata изд.). Holmiae: Laurentius Salvius. стр. 42. 
  • Baker, W. K. Jr.; et al. Law, Christopher, ур. Guidelines for Captive Management of Jaguars (PDF). Jaguar Species Survival Plan. American Zoo and Aquarium Association. Архивирано из оригинала на датум 13. 1. 2012. Приступљено 11. 11. 2011. 
  • Brown, David, and Carlos A. López González Borderland Jaguars. University of Utah Press. 2001. ISBN 978-0-87480-696-0..

Спољашње везе[уреди]