Војислав Војиновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Војислав Војиновић
Место рођењаКраљевина Србија у средњем веку
Датум смрти1363.
Место смртиСрпско царство
ДинастијаВојиновићи
ОтацВојин
СупружникГојислава Војиновић
ПотомствоДобривој Војислављевић, Стефан Војислављевић
велики кнез
Период1349-1363
ПретходникВојин
НаследникГојислава Војиновић
Грб Војиновица штит.пнг
Српско царство 1360. године, у време цара Уроша, са територијама обласних господара
Земља Војислава Војиновића до 1363. године

Војислав Војиновић је био син војводе Војина и један од првих обласних господара у Српском царству.

Господарио је пределима између Дрине и Јадранског мора. Његова област је у највећем обиму захватала територију између Рудника, Дрине, Поповог Поља, Дубровачке републике, Боке и Косова.[1] Како је потицао из утицајне властеоске породице, Војислав је своју политичку каријеру почео на двору цара Душана, па се тако већ око 1350. године помиње као ставилац.[2], а пред крај Душанове владавине је понио и титулу кнеза[3] За вријеме владавине цара Уроша Војислав постаје најмоћнији великаш и носи титулу хумског кнеза.

Порекло[уреди]

Војислав Војиновић је био члан утицајне феудалне породице. Његов отац Војин, родоначелник Војиновића, био је војвода и један од најистакнутијих велможа из времена Стефана Дечанског.[4] Војислав је имао и двојицу старије браће, Милоша и Алтомана. Међу Војиновићима, Милош је био најстарији и већ 1333. се помиње као учесник у преговорима краља Душана и дубровачке општине, везаним за уступање Стона. Други Војинов син, Алтоман, 1347. године био је жупан у околини Дубровника.[5] Све ово сведочи да су Војиновићи били угледна феудална породица за време владавине Стефана Душана.

Почеци политичке каријере и формирање области[уреди]

Војислав Војиновић је своју политичку каријеру почео на двору Стефана Душана, где се око 1350. године помиње као ставилац. Упоредо са политичком каријером он је радио и на формирању своје феудалне области. Тај процес као и код осталих феудалних господара текао је постепено. Војислав је имао своје властелинство и за време Стефана Душана, али се о томе ништа поуздано не зна. Постоји помен у „Diversa cancelarie“ од 14. јануара 1345. да се Свињарево налази у „in terrno Voyslavi Voyinovich“.[6] Међутим, како ово место није убицирано, остају непознати обим и величина Војислављевог првобитног поседа.

Језгро Војислављеве првобитне области засигурно представља баштина породице Војиновић. Наим Милош Војиновић, коме је предстојала сјајна каријера на двору Стефана Душана, умро је веома млад. Алтоман, који је после смрти оставио велики посед и малолетног сина Николу, последњи пут се помиње 1359. године.[7] Војислав је својој области придружио највећи, део ако не и сав Алтоманов посед.

Рат са Дубровачком републиком и врхунац Војислављеве моћи[уреди]

Политичке прилике у сусједству области Војислава Војиновића су се измјениле када је почетком 1358. године, 18. фебруара, у Задру склопљен мир између Млетачке републике и Угарске. Овим миром је Млетачка република изгнана са источне обале Јадранског мора, а Дубровник је постао поданик тада највећег непријатеља српске државе Лудвига I, краља Угарске. Ова чињеница дала је формално-правни основ Војиславу да почне свој сукоб са Дубровачком републиком. Територија хумског кнеза, Војислава, је постала гранична област, нека врста крајине, [8] према Угарској, што је Војиславу дало још већи утицај на српском двору. Целом копненом страном Дубровачка република се наслањала на на посед хумског кнеза,[9] што је Дубровчане стављало у тежак положај. Међутим, до рата није дошло тако брзо. Ситне пограничне чарке и неспоразуми су половином 1358. године изглађени тако што су Дубровчани послали кнезу Војиславу дарове у вредности од 400 перпера.

Средином јула 1359. године се угарска војска повукла са територија Српске државе, а непосредно потом је почео сукоб Војислава и Дубровчана. Наиме, Војислав је, као хумски кнез, тражио од Републике Св. Влаха да му преда Стонски Рат, јер је Стон био „седиште хумских кнежева“.[10] У намјери да умире Војислава и одговоре га од рата Дубровчани су послали Џива Павла Гундулића.[тражи се извор] Међутим, ова Гундулићева мисија је била без успеха и очекивао се рат.

Ратовао је у два маха (1359—60 и 1361—62) против Дубровника. У склапању мира посредник је био цар Урош.

Војислав Војиновић је умро 1363, а његова удовица са још непунолетним синовима није се могла одржати на његовим земљама. Истиснуо ју је 1367/68. Војиславов синовац Никола Алтомановић, којим се породица Војиновића гаси.

Референце[уреди]

  1. ^ Р.Михаљчић, Крај Српског Царства,СКЗ, Београд. (1975). стр. 36.
  2. ^ M.Динић, О Николи Алтомановићу, СКА. (1932). стр. 3.
  3. ^ Дистрибутионес тестаменторум, вол. 3, ф. 16
  4. ^ M. Динић, О Николи Алтомановићу, СКА, Београд, 1932,пп. 3.
  5. ^ Р. Михаљчић, Крај Српског царства, СКЗ, Београд. (1975). стр. 34.
  6. ^ M. Динић, О Николи Алтомановићу, Ска, Београд, (1932). стр. 4, нап. 10
  7. ^ Дебита Ноарие,4, ф.78'
  8. ^ Р. Михаљчић, Крај Српског царства, СКЗ, Београд. (1975). стр. 38.
  9. ^ Р. Михаљчић, Крај Српског Царства, СКЗ, Београд. (1975). стр. 38.
  10. ^ Монумента Рагусина II. стр. 280.