Xиан Y-20

С Википедије, слободне енциклопедије
Xиан Y-20

Y-20 слеће на међународни аеродром Беијинг због превоза вакцина Синофарм БИБП у Камбоџу у фебруару 2021.
Y-20 слеће на међународни аеродром Беијинг због превоза вакцина Синофарм БИБП у Камбоџу у фебруару 2021.

Општи подаци
Намена Транспортни авион
Посада 3
Порекло  Кина
Произвођач Xи'ан Аирцрафт Индустриал Цорпоратион
Пробни лет 26. јануар 2013.
Уведен у употребу 7. јули 2016.
Први оператер Ваздухопловство Народноослободилачке војске Кине
Број примерака 36+ (до краја 2021.)
Димензије
Дужина 47 m
Висина 18 m
Распон крила 50 m
Површина крила 330 m²
Маса
Празан 100.000 kg
Максимална 180.000 до 220.000 kg
Погон
Мотори 4 x Соловјев D-30КП2 или 4 × Схенyанг WС-20
Број мотора 4
Потисак 117,68 или 140 kN
Физичке особине
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 900 km/h
Економска брзина 630 km/h
Долет 7.800 km
Плафон лета 13.106 m
Брзина пењања 17.78 m/min
 Портал Ваздухопловство

Xиан Y-20 је стратешки војни транспортни авион дугог домета. Тренутно је највећи војни авион у Кини. КСАЦ је одговоран за већину производних послова укључујући финалну монтажу, а Схенфеи, Цхенгфеи, Схаанки, Хафеи и Схангфеи такође учествују у компонентама. Пројекат развија Xи'ан Аирцрафт Индустриал Цорпоратион, а службено је покренут 2006. године.[1] Службено кодно име авиона је Кунпенг ( Цхинесе ),[2] према митској птици која може летети хиљадама колометара описаној у древном кинеском таоистичком класику Зхуангзи.[3] Међутим, унутар саме кинеске авио индустрије, авион је познатији под надимком Буцмаста девојка „Цхуббy Гирл”, јер је његов труп много шири у упоређивању с другим авионима који су претходно развијени у Кини.

Кина - Ваздушне снаге Xиан Y-20 Рег.: 789 МСН: 011 у Зхухаи - Санзао (ЗУХ / ЗГСД) Кина - 28. октобра 2016.

Y-20 користи компоненте израђене од композитних материјала.[4] Композити се сада производе у Кини, док су се у прошлости морали увозити.[5] Кабина Y-20 укључује ватроотпорне композите које је развио Институт 703 Кинеске корпорације за свемирску науку и технологију (ЦАСЦ). Институт 703 основан је у марту 2009., а развој је трајао три године.

Изглед авиона Y-20 и уочљива решења нису револуционарна. Карго терет се укрцава кроз задњу велику крмену рампу, која се налази испод тзв. Т-репа. Y-20 укључује рамено крило, Т-реп, задњи склоп за утовар терета и тешки увлачиви стајни трап, састоји се од три пара точкова са обе стране трупа, с паром точкова за сваки ред, укупно шест точкова за сваку страну и прилагођен је операцијама са слабије припремљених полетно-слетних стаза. Испитивање конструкције завршено је за 194 дана у односу на првобитно планираних 300 дана, захваљујући успешном развоју и примени аутоматизованог система за анализу чврстоће конструкције.[6] За упоређивање, сличан рад за Xиан ЈХ-7 трајао је годину дана.[6] Према речима заменика генералног конструктора, најкраћа даљина полетања Y-20 је 600 до 700 метара.[7]

Y-20 на Аирсхоw Цхина 2016

Авион Y-20 има трочлану посаду, два пилота и руковаоца теретним простором. Пилотски простор опремљен је дигиталним приказивачима и садржи стандардне инструменте и системе уобичајене за новије авионе те категорије.

Историја стварања авиона[уреди | уреди извор]

Циљ кинеских конструктора који су пројектовали Y-20 је био да пронађу средство за транспорт наоружања кинеске војске ваздушним путем. Кинески транспортери Схаанки Y-9 и Схаанки Y-8 нису у стању да изврше такве задатке, не могу да носе кинеске тенкове, борбена возила, самоходне топове или системе противваздушне одбране. Увезени Ил-76 карактеришу такође нека ограничења. С друге стране, руски произвођач није у могућности да подмири потребе Ваздухопловства Народноослободилачке армије Кине. Y-20 мора да се носи са постојећим проблемима.

Технички предлог авиона је припремљен у циљу реализације уговора (Споразум са АВИЦ II бр. 808/2003 од 20.12.2003.), [8] који је закључио украјински „Антонов“ са кинеском државном авио корпорацијом АВИЦ II. 20. децембра 2003. и која је суштински постала полазна тачка у стварању Y-20.

Авион се развија од 2006. године. Идејни пројекат ТТС-а је у потпуности у складу са садашњим коначним изгледом Yун-20, разликује се само по предлогу мотора - уместо руских D-30КП-2 који се тренутно користе на авиону, требало би да користи кинеске моторе ФВС10-118 (остали су у развоју до 2020. године). Карактеристике перформанси прелиминарног ТТС пројекта такође су очигледно нешто оптимистичније од тренутних карактеристика Yун-20. Такође на Yун-20 не постоји издувавање клапна предложено у идејном пројекту ТТС моторима у стилу америчког C-17 А. [9][10] [11] [12] [13] [14]

У марту 2007. Кина је најавила покретање пројекта великог авиона, који ће бити распоређен у Сијану и Шангају. Међу њима је више од 50% пројектовања и производње „Дакеа”, а сав дизајн, развој и производња „Дајуна” завршени су у Шансију. 20. јуна званично је одобрен пројекат транспортног авиона великих размера (тј. Јун-20), кодног назива Пројекат 072.

АВИЦ је 2009. године изјавио да ће бити представљен авион тежине од 200 тона [15] Крајем 2012. кинеско Министарство одбране је на конференцији за новинаре потврдило пројекат Y-20. [16]

Дана 26. јануара 2013, догодио се први летни тест Y-20 [17] и био је успешан, о чему су навелико извештавали кинески државни медији, што је истог дана емитовано на ТВ вестима. На снимку се види да је реп Y-20 сличан америчком транспортном авиону C-17, а мотори који су постављени на авиону су побољшани мотори који користи руски транспортни авион Ил-76. [18]

Дана 20. априла 2013. године, мање од 90 дана након првог лета Y-20, домаћи велики транспортни авион Y-20 извршио је свој други пробни лет у пробној бази на западу. Други успешан пробни лет Y-20 показао да његове кључне технологије које су уграђене у авион су добро имплементиране и раде одлично. [19]

Дана 14. децембра 2013. је полетео други прототип Y-20.

Дана 16. децембра 2013. године, трећи прототип Y-20 је такође успешно завршио свој први тест лета.[20] Уочи Дана Војске 2014. прототип је обојен у сиво и имао је број 783. Истог месеца, Ту-204 демонстратор, који је коришћен за тестирање технологије допуњавања горива Јуњоу-20 (верзија танкера Yун-20), такође је завршио разне тестове.

29. септембра 2014. године, тест уништења целог авиона Y-20 је био успешан. Тест је постао највећи тест верификације на земљи са највећим техничким потешкоћама и највећим тестним ризиком у Кини у то време.

У новембру 2014, трећи прототип Y-20 учествовао је на 10. авио сајму у Џухају, демонстрирајући кратко полетање и високу маневарску способност.

У јануару 2015, трећи прототип Y-20 завршио је свој први пробни лет у изузетно хладној клими на аеродрому Хулунбуир Донгшан.

31. јануара 2015. пети прототип Y-20 је први пут успешно полетео.

Крајем децембра 2015, Лин Зуоминг, председник АВИЦ-а, и Тан Руисонг, генерални директор АВИЦ-а, открили су у свом новогодишњем говору да је развој кинеског авиона Y-20 завршен и да ће на летелици ускоро почети завршни преглед и биће званично пуштен у рад средином 2016. године.

Прва партија авиона Y-20 испоручена је 6. јула 2016. где је почео пробни рад у Ваздухопловству Народноослободилачке војске Кине и свечано је одржана церемонија поводом тога. У 11.00 часова 7. јула авион Yун-20 број 11051 стављен је у састав војске. [21]

30. јула 2017. Y-20 се појавио на војној паради поводом прославе 90. годишњице оснивања Кинеске народне ослободилачке армије. Ово је први пут да се Y-20 појавио на војној паради. [22]

Yун-20 лети изнад Пекинга током војне параде поводом 70. годишњице Дана државности. Yун-20 се 1. октобра 2019. појавио у ваздушном ешалону на прослави 70. годишњице оснивања Народне Републике Кине. [23]

У јануару 2020. Yун-20 је наследио мисију Ил-76 и одлетео у Вухан, који је озбиљно био погођен новом епидемијом до тада непознатог порекла, а касније је названа Цовид-19. [24]

Дана 27. септембра 2020. године, Yун-20, под бројем 20041 је вратио у Кину остатке 117 кинеских добровољаца који су погинули у Корејском рату. [25] [26]

Дана 7. фебруара 2021. године, Yун-20, под бројем 11151, превезао је 600.000 доза вакцина 2019-нЦоВ ББИБП-ЦорВ коју производи Синопхарм Гроуп из Пекинга на међународни аеродром Пном Пен у Камбоџи за хитну употребу од стране војске Камбоџе. [27]

27. јануара 2022. године, два Y-20 полетела су са аеродрома Гуангџоу Бајун и по први пут су послата у Краљевину Тонго, острвску земљу у источном Пацифику која се налази поред Новог Зеланда, ради пружања хуманитарних залиха након катастрофе изазване ерупција подморских вулкана. Враћен је у Кину 29. јануара. [28] Утврђено је да жута линија на трупу најновије серије Схангхаи Yун-20 може указивати на то да је био у стању да изврши трансконтиненталну мисију, али је у коментару истакнуто да мора да се сачека док не стигну нови бољи и јачи мотори WС-20 који ће бити имплементирани током 2022.

Од 9. до 11. априла 2022. године, три серије од 6 налета Y-20 испоручиле су у Србију купљене противваздушне ракете ФК-3. Операција је поставила рекорд по броју послатих Y-20 у исто време у иностранство ради обављања мисија. [29]

Земљотрес у Авганистану у јуну 2022. изазвао је најгору катастрофу у земљи у последњих 20 година, усмртивши више од 1.000 људи. Током периода кинеске хуманитарне помоћи у Авганистану , у Кабул су стигла 2 авиона Y-20 пуна хуманитарне опреме, као на пример: ћебад, шатори, кревети на склапање, медицинска опрема као и други материјали који се обично шаљу у погођена подручја. [30]

Поплаве у Пакистану 2022. године довеле су до тешке хуманитарне катастрофе у Пакистану. Дана 30. августа 2022., транспортни авион кинеског ваздухопловства Y-20 одлетео је у Пакистан да испоручи хуманитарну помоћ.

Сви прототипови су опремљени руским моторима D-30КП-2. Међутим, према плану, производни авиони треба да буду опремљени сопственим турбовентилаторским мотором WС-18 са већим потиском (122 кН наспрам 117 кН) него код D-30КП-2. Међутим, 2016. године се сазнало за уговор о испоруци велике серије D-30КП2 Кини; [31] сопствени моћнији WС-20, да замени руски D-30КП-2, појавио се тек 2020. (и још увек се тестира), требало би да током 2022. уђе у оперативну употребу.

Развој[уреди | уреди извор]

У извештају Универзитета националне одбране Народне ослободилачке војске Кине 2014. године наведено је да је за цивилни и војни транспорт НРК потребно 400 авиона Y-20. [32] У 2016. години су порасле амбиције тако да је Зху Киан из Кинеске авио-индустријске корпорације изјавио да је потребно више од хиљаду тих авиона. [33] Мада неки страни војни аналитичари тврде да ће Кина да направи до 200 ових авиона Y-20, сматрајући да су ти авиони прескупи, око 160 милиона долара по комаду, тако да кажу да није реално да направе већи број од 200 летилица тог типа. До краја 2021. године направљено је 36 летилица, које су већ ушле у оперативну употребу војске Кине.

Сем транспортног авиона Y-20, Кина је почела са развојем авиона танкера горивом у ваздуху Y20У, како би се проширила способност ПЛААФ-а за пуњење горивом у ваздуху изван постојећих ограничења и застареле флоте Xиан Х-6У. Докази о варијанти авио танкера појавили су се 2018. са сателитским снимцима; његов први лет догодио се те године. [34] Почели су да врше тестове допуњавања горивом из ваздуха све до 2021., где су после тога и званично ушли у службу ПЛААФ-а 2022. [34] Иначе капацитет допуњавања горивом током лета је око 90 тона горива, слично као код Ил-78.[35] Такође развија се авион на бази Y-20 авион за рано упозорење и контролу ваздушног простора са кодним називом Y-20 АЕW, нешто слично као амерички АВАКС. Овај авион је тренутно у развоју.

Кина има намеру да у будућности сем ових Y-20 развије и транспортне авионе који су чак и већи од Y-20 и упоредиви са Лоцкхеед C-5 Галакси из Сједињених Држава и Антонов Ан-225 Мрииа, дизајнираним у бившем Совјетском Савезу, то је изјавио Ванг Јанан, заменик главног уредника часописа Аероспаце Кновледг.[33]

Дизајн[уреди | уреди извор]

Y-20 користи компоненте направљене од композитних материјала. [36] Композити се сада производе у Кини, док су у прошлости морали да се увозе. [37] Кабина Y-20 садржи композите отпорне на ватру које је развио Институт 703 Кинеске аерокосмичке корпорације за науку и технологију ЦАСЦ (Цхина Аероспаце Сциенце анд Тецхнологy Цорпоратион). Институт 703 је основан у марту 2009. године, а развој је трајао три године. Перформансе композита су наводно упоредиве са онима које испуњава ФАР. Институт 703 је постигао још једну прекретницу успостављањем свеобухватног кинеског система процене и сертификације за ваздухопловне композитне материјале на основу међународних стандарда. [38]

Y-20 је први теретни авион који користи технологију 3Д штампања како би убрзао свој развој и смањио трошкове производње. Такође се користи дефиниција заснована на моделу МБД (Модел-басед дефинитион) технологије, и то је трећи авион који користи МБД технологију у свету, после Ербаса А380 (2000) и Боинга 787 (2005). [39] Пројектни тим за имплементацију МБД за програм Y-20 формално је формиран у октобру 2009. године, а након почетног успеха у примени на главном стајном трапу, МБД апликација је проширена на цео авион и постала обавезна за све извођаче и подизвођачи програма Y-20. [39] Имплементација МБД-а је у почетку наишла на снажан отпор, при чему је само трећина добављача пристала да имплементира МБД. Међутим, генерални пројектант Y-20 је изјавио да ће онима који одбију да имплементирају МБД бити забрањено да учествују у програму Y-20, што је приморало све да се повинују, што ће резултирати повећањем продуктивности. [39] Имплементација МБД-а је знатно скратила потребно време, на пример, без МБД-а монтажа крила траје месец-два, али са усвојеним МБД-ом време је драстично скраћено на само неколико сати, а генерално, дизајн рад смањен за 40%, припрема за производњу смањена за 75%, а производни циклус смањен за 30%. [39]

Поред 3Д штампања, Y-20 је такође први авион у Кини који је у свом развоју усвојио технологију асоцијативног дизајна АДТ (Ассоциативе Десигн Тецхнологy). [39] На челу са замеником генералног пројектанта за пројектовање конструкција, г-дином Фенг Јуном, почетни покушај примене АДТ-а је заправо пропао након два месеца проведена на примени на носном делу. Тек након другог покушаја који је трајао још три месеца примене на крилима, АДТ је постао успешан. [39] Адаптација АДТ је у великој мери скратила време развоја за најмање осам месеци, а модификација дизајна крила која је раније трајала недељу дана је скраћена на пола дана. [39]

Терет се утоварује преко велике крмене рампе. Y-20 укључује рамено крило, Т-реп, задњи склоп за утовар и стајни трап за тешке услове рада, састоји се од три реда, са паром точкова за сваки ред, укупно шест точкова за сваку страну, што чини укупно 12 точкова за задњи стајни трап и има један пар точкова, то јест 2 точка на предњем стајном трапу, што чини укупно 14 точкова за цео авио. Конструктивни тест је завршен за 194 дана за разлику од првобитно планираних 300 дана, захваљујући успешном развоју и примени аутоматизованог система за анализу чврстоће конструкције. [39] За поређење, сличан посао за Xиан ЈХ-7 трајао је годину дана. [39] Према речима заменика генералног пројектанта, најкраћа удаљеност полетања Y-20 је 600 до 700 метара (2.000 до 2.300 стопа), а за слетање му је потребно око 1.000 метара. Y-20 укључује укупно четири ЛЦД ЕФИС- а, а развој ЕФИС-а за Y-20 користи виртуелну стварност преко екрана на кациги. Осам типова различитих релеја који се користе на Y-20 развила је Гуилин Аероспаце Цо., Лтд., потпуно сопствена подружница Цхина Три-Ривер Аероспаце Гроуп Цо., Лтд., која је такође позната као 9. академија Кинеске корпорације за аерокосмичку науку и индустрију (ЦАСИЦ).

Сличност са другим авионима[уреди | уреди извор]

Y-20 веома подсећа на совјетски Ил-76, амерички C-17 и руско-украјински Ан-70, први је кинески тешки транспортни авион, али је ипак пројектован уз помоћ из иностранства.[40] Полазна тачка у стварању новог авиона био је идејни пројекат тешког транспортног авиона (ХТА), а уговор за покретање развоја првог кинеског тешког транспортера, корпорација АВИЦ-II потписала је са украјинским државним предузећем ‘‘Антонов‘‘ 20. децембра 2003. године.[40]

Наводно је у Украјини овај пројекат познат као Ан-70-600. Многи сматрају да је Y-20 донекле нешто увећана варијанта руско-украјинског транспортера Ан-70 и то са млазним моторима (Ан-70 има турбоелисне),[40] што у суштини одговара никада реализованом пројекту авиона са ознаком Ан-188 (са ипак измењеним ‘‘Т‘‘ репом које подсећа на решење са америчког C-17).[40] Почетни тактичко-технички захтеви предвиђали су пројектовање летелице која има нешто боље карактеристике од ваздухоплова који је на крају произведен.

Кинески званичници тврде да је Y-20 потпуно развијен у домаћој компанији Xи’ан Аирцрафт Индустриал Цорпоратион (603. истраживачки инстутут), а поједини западни извори наводе да су Кинези, осим ослањања на руске и украјинске ресурсе, драгоцене информације и искуства стицали путем индустријске шпијунаже.[40] Y-20 је према својим карактеристикама, а пре свега према носивости и димензијама негде између совјетског Ил-76 који се и налази у наоружању кинеске војске и америчког C-17.[40] Такође има и велики долет што је омогућило да Кина сада има и стратегијске транспортне способности.

Стратешки значај овог авиона за Кину[уреди | уреди извор]

Ванг Јанан, заменик главног уредника часописа Аероспаце Кновледге и војни аналитичар је рекао[2] „Права стратешка ваздушна сила мора да поседује снажну способност пројекције ваздушних снага, која се у великој мери ослања на велике авионе, односно стратешки ваздушни теретњак и стратешки бомбардер“.[2] Даље каже: „Способност кинеског ваздухопловства и даље заостаје за далекометном пројекцијом снага других држава.[2] Али Y-20 значи да смо направили корак ка изградњи стратешке ваздушне силе као и да ће напредак у технологији великих војних авиона значајно убрзати развој кинеске авио индустрије и подстаћи нагон за модернизацијом Народноослободилачке армије Кине“.[2]

Почетком 21. века највећи домаћи транспортни авиони у служби Ваздухопловства Кине били су Yун-8 или Yун-9, који су били тактички транспортни авиони средње величине, слични америчком транспортним авионом C-130, а због употреба турбоелисних мотора брзина му је поприлично ограничена. У поређењу са светским стратешким транспортним авионом високог нивоа је да Y-20 се ради са домаћим ресурсима и не зависе од иностраних произвођача и добављача.

Пре Y-20, главни модели кинеских стратешких транспортних авиона били су 20 авиона Ил-76 увезених из Русије или купљених са тржишта половних авиона, који су коришћени у вежбама високог интензитета обуке и спасавања у катастрофама. Да би надокнадили недостатак ваздушног саобраћаја, Ваздухопловство Кине је користило позајмице авиона од цивилног ваздухопловства, па чак и логистичких компанија за транспорт робе, али још увек постоји велики недостатак транспортних авиона. Стога је Yун-20 сопствене Кинеске производње од великог значаја за побољшање нивоа логистике кинеског ратног ваздухопловства. Нови транспортни авион не само да може да обавља домаће хитне транспорте у Кини, већ и да врши испоруку стратешког и хуманитарног материјала у азијском региону, па чак и трансконтиненталним летовима, што су и доказали јер су имали директан лет од Пекинга до Београда када су превозили системе за противваздушну одбрану ФК-3.

Кина ће са овим авионима добити инструмент којим ће моћи да штити свој војни и политички утицај и на другим континентима, и то брже и у већој мери. Такође, може да се очекује и знатније присуство кинеских војника на појединим неуралгичним тачкама на којима их до сада није било.

Спецификације авиона Y-20[уреди | уреди извор]

Способност полетања и слетања[уреди | уреди извор]

Што се тиче војне употребе, осим што је шири и виши од Ил-76, Y-20 има максималну носивост од 66 тона са новим мотором. Може да носи тешку опрему као што су главни борбени тенкови, максимална даљина лета је такође повећана на 7.800 километара (превоз особља), почевши од западне Кине до Африке, или од Јужног кинеског мора до Аустралије. Његов дизајн стајног трапа усвојен је са двоструким точковима, а на свакој страни трупа налазе се 3 стајна трапа са двоструким точковима. Задњи стајни трап има укупно 12 точкова, плус предњи стајни трап који има 2 тоћка што укупно чини 14 точкова. Иако Y-20 нема посебну теренску способност полетања и слетања, он је сличнији тактичким транспортним авионима као што су А400М или Ан-70. [41] Подешавањем притиска у гумама, операције полетања и слетања на земљану писту би ипак могло да се изврши. Направљен је тако да може користити веома кратке полетно-слетне стазе. Дужина писте која му је потребна за полетање је око 700 м, а за слетање му треба око 1.000 метара.

Потисак мотора[уреди | уреди извор]

Почетне производне варијанте Y-20 покрећу четири руска мотора Соловјев D-30КП-2 од 10,78 тона потиска, који се такође користе на руском транспортном авиону Ил-76,[42] док је тренутно у процесу замене са кинеским мотором WС-20.[43]

Кинези намеравају заменити D-30 с 14-тонским потиском Схенyанг WС-20, који је потребан да Y-20 постигне максималну носивост терета од 66 тона. Мотор WС-20 дизајниран је из језгре Схенyанг WС-10 А, аутохтоног кинеског турбовентилаторског мотора за борбене авионе.[44] Тестирање једног мотора с WС-20 било је у фебруару 2019,[45] а док су прва тестирања с четири мотора WС-20 била у новембру 2020.[46]

У јуну 2021, извештаји и фотографије војних извештача показују да је нови Y-20 успешно тестиран са четири мотора WС-20, а верује се да ће потисак достићи од 140КН до 160КН (13 тона до 16 тона), што се назива решењем проблема „То је најважније суштинско питање“ већ дуги низ година, да се достигне пуни капацитет терета авиона. [47]

Ујутро 29. септембра 2021. године, на 13. авио-салону у Џухају је одржана конференција за штампу на тему „Домаћи ратни орлови чувају ваздушну и космичку безбедност отаџбине'“, главни менаџер за Y-20 Танг Чангхонг је открио да је Y-20 са „кинеским срцем“, што значи да технологија и мотори који се уграђују у кинески стратешки транспортни авион великог домета да су кинеске производње, тако да више не зависе од иностраних произвођача, јер су почели самостално да производе делове.

Код мотора WС-20 побољшане перформансе авиона у односу на предходни модел, смањена му је потрошња горива, повећан домет, а повећана је и максимална тежина при полетању. [48]

Поређење товарног капацитета активних војно-транспортних авиона[уреди | уреди извор]

Поређење товарног капацитета активних војно-транспортних авиона [49] [50]
Модел Максимално оптерећење (у тонама) Дужина терета Ширина терета Висина терете
АН-225 253 43,35 м 6,4 м 4,4 м
АН-124 150 36 м 6,4 м 4,4 м
C-5М 129,3 37 м 5,8 м 4,1 м
C-17 77,5 26,83 м 5,49 м 3,76 м
Y-20 66 20 м 4 м 4 м
Ил-76МД-90А 60 20 м 3,4 м 3,4 м
C-2 37,6 16 м 4 м 4 м
А400М 37 17,71 м 4 м 3,85 м
C-390 23 18,5 м 3 м 3,4 м
C-130Ј-30 20 16,76 м 3,02 м 2,74 м
Y-9 20 16,2 м 3,2 м 2,6 м

Варијанте и модификације авиона[уреди | уреди извор]

Y-20А
Основна варијанта, с моторима Соловјев D-30КП-2. Носивост је до 55 тона терета.
Y-20Б
Варијанта с четири мотора WС-20.[51] Носивост је повећана на 66 тона терета.
Y-20У/YУ-20
Варијанта допуњавања горивом током лета где може носити око 90 тона горива, слично као Ил-78.[35] Летећи танкер са ознаком Y-20У чији је развој започет почетком 2018. године званично је представљен априла 2021. године. [40]
Y-20 АЕW
Верзија раног упозорења и контроле (АWАЦС) у развоју.[35]

Напомена:[40] Предвиђене количине авиона Y-20Б је око 400-500 авиона, а да ће у варијантама летећег танкера, авиона за електронско ратовање и летећег радарског система бити произведено још око 50-60 авиона.

Капацитет терета[уреди | уреди извор]

Y-20 је предвиђен да може подићи до 66 тона и превести до 2 тенка Тип 15 или 1 тенк Тип 99А на удаљености од 7800 км.[52] Са руским моторима које тренутно користи (користе их авиони Ил-76), може подићи око 50 тона, али са моторима које у блиској будућности треба Кина да произведе, требало би да могу да дигну пуни капацитет од 66 тона терета.

Спецификације (Y-20)[уреди | уреди извор]

  • Посада: 3
  • Празна тежина: 100.000 кг
  • Максимална тежина при полетању је: 180.000–220.000 кг
  • Капацитет носивости: 55.000–66.000 кг[53]
  • Могућности превоза наоружања:[40]
    • 1 Кинески тенк Тип 99А2 који има масу од 58 тона или
    • 2 лака тенка Тип 15 масе од по 30 тона или
    • 3 возила ПВО ФК-3 и друге разне опреме
  • Укрцавање:
    • 110 падобранаца или
    • 300 обичних војника или
    • 200 рањеника на носилима
  • Дужина: 47 м[54]
  • Распон крила: 50 м[55]
  • Површина крила 330 м²
  • Висина: 18 м
  • Погон: 4 × Соловјев D-30КП2 турбовентилаторска мотора, потиска 117,68 кН
  • Погон: 4 × Схенyанг WС-20 турбовентилаторска мотора, потисак од 140 кН
  • Цена: 160 милиона долара, процењено 2013. године

Перформансе[уреди | уреди извор]

  • Највећа брзина: 900 км/х
  • Брзина крстарења: 630 км/х
  • Домет: 7800 км с два тенка Тип 15[56]
  • Домет: 10.000 км са 16,5 тона терета[57]
  • Домет лета са пуним оптерећењем од 66.000 кг је: - 4.400 км
  • Брзина пењања: 17.78 м/с
  • Плафон лета: 13.106 м
  • Дужина писте полетања: 770 м
  • Дужина писте слетања: 1000 м

Оператери[уреди | уреди извор]

  •  Кина
    • Ваздухопловство Народноослободилачке војске - 36+ у служби од 2021.
      • Један пук у 4. транспортној дивизији
      • Један пук у 13. транспортној дивизији

Контроверзе[уреди | уреди извор]

Дана 13. јула 2016. године, кинески држављанин Су Бин признао је кривицу и признао оптужбе да је у завери са другима упао у америчку одбрамбену фирму Боинг и украо документе у вези са развојем авиона C-17, Ф-22 и Ф-35. Након што су информације украдене, признао је да је анализирао и преводио документе са енглеског на кинески, које је потом послао мејлом Другом одељењу Генералштаба Народноослободилачке војске. Су Бин је признао да је то учинио ради финансијске добити и да је покушао да профитира од података који су украдени. Поред финансијске добити, откривено је у судским документима у мејловима упућеним Другом одељењу ПЛА да је Су Бин приметио да ове информације имају изузетан значај у убрзавању развоја наше земље“, пројекта А, за који је откривено да је Кинески програм за развој авиона Xиан Y-20. [58] [59]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Цхина'с фирст хеавy транспортер Y-20 такес офф”. енглисх.пеопле.цом.цн. Архивирано из оригинала 27. 1. 2013. г. Приступљено 26. 1. 2013. 
  2. ^ а б в г д „Y-20 гивес аир поwер а пусх”. цхинадаилy.цом.цн. Архивирано из оригинала 28. 1. 2013. г. Приступљено 28. 1. 2013. 
  3. ^ Даве Слоггетт, "ТХЕ ДРАГОН Гаинс итс Стратегиц Wингс" Аир Интернатионал, Марцх 2013, пп. 94-95
  4. ^ Сwеетман, Билл; Перретт, Брадлеy (4. 2. 2013). „Авиц Y-20 Аирлифтер Аwаитс Беттер Енгинес”. Авиатион Wеек. Архивирано из оригинала 16. 5. 2018. г. Приступљено 5. 5. 2015. 
  5. ^ „Аир Транспортатион: Цхина Хитс Анотхер Мајор Милестоне”. СтратегyПаге. 21. 2. 2013. Архивирано из оригинала 15. 4. 2015. г. Приступљено 5. 5. 2015. 
  6. ^ а б „Девелопмент оф тхе Y-20”. Архивирано из оригинала 14. 8. 2013. г. Приступљено 8. 8. 2013. 
  7. ^ „Y-20”. Сина Цорп. Архивирано из оригинала 4. 3. 2014. г. Приступљено 15. 2. 2014. 
  8. ^ „Фрагменти техничког предлога за тешки транспортни авион за Кину, који је поднео АСТЦ О. К. Антонов 2004. (ц) О. К. Антонов АСТЦ П.22.”. Архивирано из оригинала 13. 09. 2016. г. Приступљено 02. 09. 2016. 
  9. ^ „Дување клапна млазом мотора Паге 6 Технички предлог О. К. Антонов АСТЦ за Кину”. Архивирано из оригинала 13. 09. 2016. г. Приступљено 02. 09. 2016. 
  10. ^ „Фрагменти техничког предлога за тешки транспортни авион за Кину који је поднео О. К. Антонов АСТЦ 2004.”. Архивирано из оригинала 02. 09. 2016. г. 
  11. ^ „Фрагменти техничког предлога за тешки транспортни авион за Кину, који је поднео О. К. Антонов АСТЦ 2004. (ц) О. К. Антонов АСТЦ П. 15 .”. Архивирано из оригинала 13. 09. 2016. г. 
  12. ^ „Поравнања Страна 17 Технички предлог АСТЦ названог по О. К. Антонову за Кину.”. 02. 09. 2016. Архивирано из оригинала 13. 09. 2016. г. 
  13. ^ „Основне карактеристике лета П.23 Технички предлог АСТЦ по имену О.К.Антонов за Кину .”. 02. 09. 2016. Архивирано из оригинала 16. 09. 2016. г. 
  14. ^ „Поређење димензија авиона П.32 Технички предлог Антонов АСТЦ за Кину”. 02. 09. 2016. Архивирано из оригинала 13. 09. 2016. г. 
  15. ^ „Прво јавно обелодањивање транспортног авиона Yун-20 након чега је уследио успешан први лет”. Архивирано из оригинала 24. децембар 2012. г. Приступљено 28. 12. 2012. 
  16. ^ „Министарство националне одбране одговара на ситуацију у вези са истраживањем и развојем Yун-20 и обуком (запис).”. Кинеска новинска служба 27.12.2012. 
  17. ^ „Највећи кинески транспортни авион извршио је свој први лет . Датум приступа: 28. 01. 2013. Архивирано и”. Архивирано из оригинала 31. 01. 2013. г. Приступљено 28. 01. 2013. 
  18. ^ „Видео снимак првог лета транспортног авиона Yун-20”. АирФорцеВорлд.цом. Архивирано из оригинала 26. јануар 2012. г. 
  19. ^ „Други пробни лет транспортног авиона Цхина Yун-20 је био успешан”. Сина. 20. 04. 2013. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. 
  20. ^ „Други кинески војно-транспортни авион I-20 успешно је извео свој први лет .”. Сина. 16. 12. 2013. Архивирано из оригинала 15. 12. 2020. г. 
  21. ^ Спутњик. „Буцмаста девојка: Упознајте кинески Xиан Y-20, највећи војни авион на свету.”. спутникневс.цом. Архивирано из оригинала 07. 11. 2017. г. Приступљено 08. 04. 2018. 
  22. ^ „Коју нову опрему има војна парада: Y-20 Yун-20 Y-16 дебитује на војној паради (слика)”. 01. 08. 2017. Архивирано из оригинала 15. 12. 2020. г. Приступљено 01. 08. 2017. 
  23. ^ Зханг Иукинг и Зхоу Зхенгкин., Ешелон транспортних авиона (01. 10. 2019). „Yун-20 проверава своју борбену ефикасност”. Новинска агенција Синхуа. Приступљено 05. 10. 2019. 
  24. ^ „Отвор са стране авиона Yун-20 не може користити степениште када су задња товарна врата отворена! Разоткривен је дизајнерски разлог: да се испуни тактика падобранства „три капије и четири пута”.”. 15. 12. 2020. Архивирано из оригинала 09. 03. 2021. г. 
  25. ^ „Yун-20 прима остатке седме групе војника добровољаца који су настрадали у Јужној Кореји”. Централни Војни радио. 27. 09. 2020. Архивирано из оригинала 07. 10. 2021. г. Приступљено 07. 02. 2021. 
  26. ^ „„Кунпенг“ шири крила и одлази кући.”. 28. 12. 2020. Архивирано из оригинала 25. 08. 2021. г. Приступљено 25. 08. 2021. 
  27. ^ „Кинески транспортни авион Yун-20 је одлетео у Пном Пен са првом серијом нових вакцина у Камбоџу”. 07. 02. 2021. Архивирано из оригинала 16. 04. 2021. г. Приступљено 07. 02. 2021. 
  28. ^ „Два авиона Y-20 кинеског ратног ваздухопловства вратила су се након што су завршили мисију испоруке хуманитарне помоћи Тонгу”. Новинска агенција Синхуа. 29. 01. 2021. Архивирано из оригинала 11. 06. 2022. г. Приступљено 30. 01. 2021. 
  29. ^ Ванг Шији (10. 04. 2022). „Y-20 је летео изнад Турске и слетело у Србију, упозорили су амерички медији”. Архивирано из оригинала 10. 04. 2022. г. 
  30. ^ „Глобал Цоннецтион - Кинеске залихе хуманитарне помоћи у случају земљотреса стигле у Авганистан – Ксинхуанет”. биг5.невс.цн. 28. 06. 2022. 
  31. ^ „ПЈСЦ НПО Сатурн Одлуке скупштине учесника (акционара)”. Архивирано из оригинала 28. 10. 2016. г. Приступљено 28. 10. 2016. 
  32. ^ Фисхер, Рицхард D Јр; Харди, Џејмс. (28. 07. 2014). „Кинеска НДУ препоручује флоту од 400 авиона Y-20”. ИХС Јане'с 360. Архивирано из оригинала 18. 05. 2015. г. Приступљено 05. 05. 2015. 
  33. ^ а б Зхао Леи (03. 06. 2016). „Ускоро се очекују испоруке огромног броја авиона“”. Цхина Даили. Приступљено 30. 08. 2022. 
  34. ^ а б Кадидал, Акхил (02. 08. 2022). „Кина пушта у рад пумпу за допуњавањем горива Y-20.”. Јамес. 
  35. ^ а б в Макицхук, Даве (26. 2. 2020). „Цхина'с Y-20 вариантс маке рапид прогресс: оффицер”. Асиа Тимес. 
  36. ^ Перет, Бредли, Свеетман, Билл (04. 02. 2013). „Y-20 Аирлифтер чека боље моторе”. Недеља авијације. Архивирано из оригинала 16. 05. 2018. г. Приступљено 05. 05. 2015. 
  37. ^ „Ваздушни превоз: Кина је достигла још једну велику прекретницу.”. СтратегиПаге. 21. 02. 2013. Архивирано из оригинала 15. 05. 2015. г. Приступљено 05. 05. 2015. 
  38. ^ Ху Гуангку, ур. (05. 02. 2013). „Кабина Иун 20 опремљена новим домаћим композитним материјалима за побољшање ватрогасних перформанси.”. Хуакиа Јингвеи. Архивирано из оригинала 24. 04. 2015. г. Приступљено 05. 02. 2013. 
  39. ^ а б в г д ђ е ж з „Развој Y-20”. 08. 08. 2013. Архивирано из оригинала 14. 08. 2013. г. Приступљено 14. 08. 2013. 
  40. ^ а б в г д ђ е ж з Живојин Банковић (14. 04. 2022). „Кинески Транспортни авион Y-20: Митска птица”. Живојин Банковић. Танго Сиx. Архивирано из оригинала 14. 04. 2022. г. Приступљено 14. 04. 2022. 
  41. ^ „Свеобухватну анализа недостатака мотора транспортног авиона Цхина Yун-20 које треба побољшати”. 08. 11. 2014. Архивирано из оригинала 10. 04. 2022. г. Приступљено 24. 12. 2015. 
  42. ^ Фисхер, Рицхард D Јр (4. 9. 2014). „Цхина'с Y-20 'ентерс сецонд пхасе оф тестинг'”. ИХС Јане'с 360. Архивирано из оригинала 18. 5. 2015. г. Приступљено 5. 5. 2015. 
  43. ^ https://go.gale.com/ps/i.do?p=ITOF&u=wikipedia&id=GALE%7CA688887868&v=2.1&it=r&sid=ebsco&asid=dbcf6891
  44. ^ Fisher, Richard D Jr (22. 12. 2013). „China marks aviation milestones with J-10B production, second Y-20 prototype flight”. IHS Jane's 360. Архивирано из оригинала 3. 2. 2014. г. Приступљено 5. 5. 2015. 
  45. ^ „WS-20 begun test on Yun-20”. Sohu. Приступљено 25. 2. 2019. 
  46. ^ „China's Y-20 Military Transport Aircraft Flown with Indigenous WS-20 engine”. defenseworld. 23. 11. 2020. 
  47. ^ „Sumnja se da turboventilator zamenjen pa tako Yun-20 koristi napredniji reverser potiska sličan onom na C17. Koje su prednosti novog motora?”. 24. 02. 2022. Архивирано из оригинала 13. 06. 2022. г. Приступљено 10. 04. 2022. 
  48. ^ „Yun-20 Chief Division: Avion Y-20 opremljen je domaćim motorima, troši manje goriva i ima veći domet”. baijiahao.baidu.com. 30. 09. 2021. Архивирано из оригинала 30. 09. 2021. г. 
  49. ^ „Poređenje kapaciteta teretnog aviona vojnog transporta (engleski)”. 27. 09. 2015. Архивирано из оригинала 26. 11. 2015. г. 
  50. ^ „Poređenje tovarnog kapaciteta savremenih vojno-transportnih aviona (engleski)”. 26. 11. 2015. Архивирано из оригинала 11. 08. 2018. г. 
  51. ^ Newdick, Thomas (3. 12. 2020). „China's Y-20 Transport Appears To Be Finally Flying With Indigenous Jet Engines”. The Drive. 
  52. ^ Makichuk, Dave. „Y-20 war wagon can transport two Type 15 tanks”. Asia Times. Приступљено 2022-04-12. 
  53. ^ "运-20最大起飞重量179吨，载重55吨，换装涡扇20后会有多大提升_发动机".
  54. ^ "Y-20 gives air power a push".
  55. ^ "Xian Y-20 Specification & Technical Data – Defence Aviation" Архивирано на сајту Wayback Machine (4. август 2016). 25 Април 2016.
  56. ^ "Y-20 царго плане-Тyпе 15 танк цомбинатион енханцес Цхинесе милитарy цапабилитy - Цхина Милитарy".
  57. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 18. фебруар 2022. г. Приступљено 17. август 2022. 
  58. ^ „Одговори владе на позицију оптуженог у погледу казне; Изјаве: Џона Корстијана, Николаса Десиминија и специјалног агента Роберта I. Кнуфа. ДОЈ.гов. Министарство правде. Приступљено”. Приступљено 19. 01. 2022. 
  59. ^ „Кинески држављанин који је хаковао системе америчких одбрамбених снага - осуђен је на 46 месеци у федералном затвору.”. ДОЈ.гов . Одељење за правосуђе. 13. 07. 2016. Архивирано из оригинала 30. 04. 2022. г. 

Спољашне везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Xian_Y-20&oldid=26792696”