Заједничко порекло
- За упорабу термина у лингвистици и филологији види компаративну методу, историјску лингвистику, прајезик и текстуалну критику.
| Део серије о еволуцијској биологији |
| Еволуциона биологија |
|---|
 |
Заједничко порекло у еволуцијској биологији дели група организама које повезује заједнички предак. Постоје чврсти докази да сви живући организми на Земљи потичу од заједничког претка, званог последњи универзални предак или LUA (од енгл. last universal ancestor), односно последњи универзални заједнички предак или LUCA (од енгл. last universal common ancestor).[1][2]
Заједничко порекло међу организмима различитих врста настаје током специјације у којој се успостављају нове врсте од јединствене предачке популације. Организми који деле ближег заједничког претка ближе су сродни. Последњи заједнички предак свих тренутно живућих организама јесте последњи универзални предак,[1] који је живео пре око 3,9 милијарди година.[3][4] Најранији докази живота на Земљи јесте графит за који је потврђено да је биоген, а откривен је на западном Гренланду[5] у метаседиментарним стенама старим 3,7 милијарди година и фосили микробног мата откривени у пешчару старом 3,48 милијарди година пронађеном у западној Аустралији.[6][7] Сви тренутно живући организми на Земљи деле заједничко генско наслеђе (универзално заједничко порекло), сваки је од њих потомак јединствене изворне врсте иако је сугестија значајног хоризонталног генског трансфера током ране еволуције отворила питања о монофилији живота.[1]
Универзално заједничко порекло путем еволуцијског процеса, тј. да постоји само један прогенитор, један прародитељ за све животне облике, први је предложио Чарлс Дарвин у свом делу О пореклу врста које се завршава са: „Има величанствености у таквом поимању живота, с различитим његовим моћима које су почетно удахнуте у неколико облика или у само један облик”.[8] Ову су теорију недавно је популаризовао Ричард Докинс, у свом делу Прича о прецима, и други.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в А формал тест оф тхе тхеорy оф универсал цоммон анцестрy (13. 5. 2010). „А формал тест оф тхе тхеорy оф универсал цоммон анцестрy.”. Натуре. 465 (7295): 219—222. ПМИД 20463738. дои:10.1038/натуре09014.
- ^ Стеел, Мике; Пеннy, Давид (2010). „Оригинс оф лифе: Цоммон анцестрy пут то тхе тест”. Натуре. 465 (7295): 168—9. ПМИД 20463725. дои:10.1038/465168а.
- ^ Доолиттле, WФ (2000). „Упроотинг тхе трее оф лифе” (ПДФ). Сциентифиц Америцан. 282 (6): 90—95. ПМИД 10710791. дои:10.1038/сциентифицамерицан0200-90. Архивирано из оригинала (ПДФ) 31. 01. 2011. г. Приступљено 20. 02. 2018.
- ^ Глансдорфф, Н; Xу, Y; Лабедан, Б (2008). „Тхе ласт универсал цоммон анцестор: емергенце, цонститутион анд генетиц легацy оф ан елусиве фореруннер.”. Биологy дирецт. 3 (1): 29. ПМЦ 2478661
. ПМИД 18613974. дои:10.1186/1745-6150-3-29.
- ^ Охтомо, Yоко; et al. (8. 12. 2013). „Евиденце фор биогениц грапхите ин еарлy Арцхаеан Исуа метаседиментарy роцкс”. Натуре Геосциенце. дои:10.1038/нгео2025. Приступљено 9. 12. 2013.
- ^ Боренстеин, Сетх (13. 11. 2013). „Олдест фоссил фоунд: Меет yоур мицробиал мом”. АП Неwс. Приступљено 15. 11. 2013.
- ^ Ноффке, Нора; Цхристиан, Даниел; Wацеy, Давид; Хазен, Роберт M. (8. 11. 2013). „Мицробиаллy Индуцед Седиментарy Струцтурес Рецординг ан Анциент Ецосyстем ин тхе ца. 3.48 Биллион-Yеар-Олд Дрессер Форматион, Пилбара, Wестерн Аустралиа”. Астробиологy. дои:10.1089/аст.2013.1030. Приступљено 15. 11. 2013.
- ^ Дарwин, C., "Тхе Оригин оф Специес бy Меанс оф Натурал Селецтион, ор тхе Пресерватион оф Фавоуред Рацес ин тхе Струггле Фор Лифе", Лондон, Јохн Муррарy, (1859). стр. 490.
Литература[уреди | уреди извор]
- Цромбие, А. C.; Хоскин, Мицхаел (1970). „Тхе Сциентифиц Мовемент анд тхе Диффусион оф Сциентифиц Идеас, 1688–1751”. Ур.: Бромлеy, Ј. С. Тхе Рисе оф Греат Бритаин анд Руссиа, 1688–1715/25. Тхе Неw Цамбридге Модерн Хисторy. 6. Лондон: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-07524-4. ЛЦЦН 57014935. ОЦЛЦ 7588392.
- Дарwин, Цхарлес (1859). Он тхе Оригин оф Специес бy Меанс оф Натурал Селецтион, ор тхе Пресерватион оф Фавоуред Рацес ин тхе Струггле фор Лифе (1ст изд.). Лондон: Јохн Мурраy. ЛЦЦН 06017473. ОЦЛЦ 741260650. Тхе боок ис аваилабле фром Тхе Цомплете Wорк оф Цхарлес Дарwин Онлине. Ретриевед 2015-11-23.
- Дарwин, Ерасмус (1818) [Оригиналлy публисхед 1794]. Зоономиа; ор тхе Лаwс оф Органиц Лифе. 1 (4тх Америцан изд.). Пхиладелпхиа, ПА: Едwард Еарле. 2551016РX1.нлм.них.гов Зоономиа; ор Тхе лаwс оф органиц лифе: ин тхрее партс (Волуме 1) (1818) на сајту Internet Archive Ретриевед 2015-11-23.
- Харрис, C. Леон (1981). Еволутион: Генесис анд Ревелатионс: Wитх Реадингс фром Емпедоцлес то Wилсон. Албанy, НY: Стате Университy оф Неw Yорк Пресс. ИСБН 978-0-87395-487-7. ЛЦЦН 81002555. ОЦЛЦ 7278190.
- Кант, Иммануел (1987) [Оригиналлy публисхед 1790 ин Пруссиа ас Критик дер Уртеилскрафт]. Цритиqуе оф Јудгмент. Транслатед, wитх ан интродуцтион, бy Wернер С. Плухар; фореwорд бy Марy Ј. Грегор. Индианаполис, ИН: Хацкетт Публисхинг Цомпанy. ИСБН 978-0-87220-025-8. ЛЦЦН 86014852. ОЦЛЦ 13796153.
- Треасуре, Геоффреy (1985). Тхе Макинг оф Модерн Еуропе, 1648-1780. Неw Yорк: Метхуен. ИСБН 978-0-416-72370-0. ЛЦЦН 85000255. ОЦЛЦ 11623262.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- 29+ Евиденцес фор Мацроеволутион: тхе Сциентифиц Цасе фор Цоммон Десцент. Из ТалкОригинс Арцхивеа
- Тхе Трее оф Лифе Wеб Пројецт