Пређи на садржај

ЦЕР-10

С Википедије, слободне енциклопедије
ЦЕР-10 у згради СКНЕ-Танјуг 1963.
Пројектанти ЦЕР-10 са проф. др Т. Алексићем и акад. др Р. Томовићем
ЦЕР-10 (Централни Процесор изнутра), изложен у МНТ-САНУ

ЦЕР (Цифарски Електронски Рачунар), модел 10, је први дигитални рачунар направљен у СФРЈ,[1] али такође и први оригинални дигитални рачунар саграђен у Јужној и средњој Европи у периоду од 1949—1959. године. Пре Југославије, у Европи су само Енглеска, Немачка, Француска и Русија саградиле сопствене оригиналне дигиталне рачунаре у то време. ЦЕР-10 је био електронски рачунар заснован на електронским цевима, транзисторима и ел. релејима, који је пројектован и произведен у Институту „Винча“ и Институту „Михајло Пупин“ (ИМП-Београд) у периоду од 1956. до 1960. године.[2][3][4]

ЦЕР-10 добио је име по планини Цер, у чијем подножју је рођен др Тихомир Алексић. ЦЕР је уједно и скраћеница за Цифарски електронски рачунар, а 10 у имену означава да је то први рачунар, нулте серије.[5]

Историја

[уреди | уреди извор]

ЦЕР-10 је идејно дизајнирао проф. др. Тихомир Алексић[1] а током четири године пројектовала га је и изградила ауторска екипа (редослед имена по времену доласка у Винчу) : акад.др Рајко Томовић, др Вукашин Масникоса, др Ахмед Манџић, инж. Душан Христовић, инж. Петар Врбавац, др Милојко Марић, десетак техничара и бројног осталог особља. После вишемесечних проба пуштен је у рад 1960. године у Винчи. Касније је систем ЦЕР-10 био редизајниран и знатно проширен са тзв. Статистичким органом, крајем 1962. године у Институту „М. Пупин“. Овај рачунар је радио на решавању математичких задатака за СКНЕ-Винча од 1961, па затим на статистичкој обради крипто-ннформација за потребе Савезне владе и Танјуга од 1963—1967. године.[6]

Тим креатора ЦЕР-10 рачунара добио је задатак да направи два рачунара, један који ће служити Савезној влади, а други за Нуклеарну комисију. Услед недовољне суме новца направили су само један.

Први ЦЕР-10 се налазио у згради СКНЕ-ССУП - Савезна комисија за нуклеарну енергију (некадашња зграда ПРИЗАД-а, у којој се у то време налазило и седиште ОЗНЕ,[7][8][а]) од 1961. Имао је више намена. Основна сврха му је била статистичка обрада шифрованих података које је користила Савезна влада. Од 1963. године, када се у ову зграду уселио ТАНЈУГ, три године је коришћен за ширење вести.[5]

Након дужег периода током кога је ЦЕР-10 служио као едукативно средство, завршившио је на тавану Електротехничке школе, са покиданим кабловима и изгорелим кућиштима. Марта 2006. године Институт „Михајло Пупин” је поклонио кућиште-орман машине и сачуване делове рачунара, као и део оригиналне документацује ЦЕР-10, Музеју науке и технике у Београду (МНТ-САНУ) у Скендербеговој улици 51. Уз помоћ старих нацрта поново му је враћен првобитни изглед и данас се чува у овом Музеју, док је један његов орман смештен у Академији наука.[5]

Спецификације

[уреди | уреди извор]

Рачунар ЦЕР-10 је трошио 60 кW електричне енергије и могао је да оствари 50,000 једноставних операција у секунди. Састојао се од шест металних ормана, величине 2×2 м, који су се налазили у соби величине 80 м2, са дуплим подом, под којим су били каблови. Према речима Др Вукашина Масникосе, поред спољне (бубањ) меморије и штампача, сви остали делови компјутера су били направљени на Институту.[5]

Следе спецификације овог модела ЦЕР-10[2][6]

  • 1750 електронских цеви,types ECC.81,EL.83-Philips;
  • 1500 транзистора, types OC.76,OC.44, 2N.396, и 14.000 германијумских диода OA.85;
  • Примарна меморија са феритним језгрима Philips: капацитета 4096 тридесетобитних речи;
  • Секундарна меморија: бушена папирна трака;
  • Брзина: мин. 1600 сабирања у секунди (50.000 простих операција/сек).
  • Периферијски уређаји: Фотоелектрични читач бушене папирне траке, Ferranti тип TR 2B; Бушач папирне траке, Creed тип 25; Телепринтер-штампач, Siemens модел Т-100.

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Статистички орган рачунара ЦЕР-10
    Статистички орган рачунара ЦЕР-10
  • Логичке јединке Центр. процесора
    Логичке јединке Центр. процесора
  • Феритна меморија рачунара ЦЕР-10
    Феритна меморија рачунара ЦЕР-10
  • Меморијски излазни појачавачи (штампане плочице)
    Меморијски излазни појачавачи (штампане плочице)
  • ЦЕР телепринтер
    ЦЕР телепринтер
  • Књига: 50 година рачунарства у Србији, изд. ДИС, ИМП и PC-press, 2011.
    Књига: 50 година рачунарства у Србији, изд. ДИС, ИМП и PC-press, 2011.

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ За првог председника СКНЕ именован је Александар Ранковић,[9] који је био и први начелник ОЗНЕ.[10]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „E-potencijali Srbije, Nikola Marković DIS”. Архивирано из оригинала 06. 03. 2012. г. Приступљено 30. 4. 2013. 
  2. ^ а б Рајко Томовић, А. Манџић, Т. Алексић, П. Врбавац, В. Масникоса, Д. Христовић, М. Марић: „Цифарски Ел. Рачунар ЦЕР Инст. Винча“, Зборник Конф. ЕТАН- (1960). стр. 305-330, Београд, 18. новембар 1960.(види и: часопис Инфо-М, свеска 36, прилог и ЦД. стр. 28-29, Београд 2010). Прештампано у књизи: "50 година рачунарства у Србији“. стр. 11-23, PC Press, Београд 2011.
  3. ^ Владан Батановић(Ед): „ИМП Ризница знања“. стр. 25-28, изд. ИМП и ПКС, Београд 2006.
  4. ^ Душан Христовић: „Развој рачунарства у Србији“, часопис ФЛОГИСТОН, бр.18/19. стр. 89-105, Музеј науке и технике МНТ, Београд 2010/2011.
  5. ^ а б в г Гаврилов, ЈеленаJelena (15. 2. 2017). „Кратка историја развоја рачунара у Југославији — Прича о ЦЕР-10, првом домаћем дигиталном рачунару”. Startit. SEE ICT. Приступљено 8. 10. 2019. 
  6. ^ а б Драгана Бечејски-Вујаклија, Никола Марковић(Ед): "50 година рачунарства у Србији (Хроника дигиталних деценија)", књига pp. 11-44, изд. ДИС, ИМП и PC-Press, Београд 2011. год.
  7. ^ „Ukinut Tanjug”. званична презентација. УНС. Приступљено 8. 10. 2019. 
  8. ^ Николић, Коста (2013). Мач револуције : ОЗНА у Југославији 1944-1946. Београд: Службени Гласник : Српски код. ISBN 978-86-519-1696-3. COBISS.SR 199627020
  9. ^ Лекић, Славољуб С. „БИОТЕХНОЛОШКЕ НАУКЕ ПРЕ И ПОСЛЕ ТРАНЗИЦИЈЕ : Институт за нуклеарне науке Винча”. Српски лист. Српски клуб. Архивирано из оригинала 08. 10. 2019. г. Приступљено 8. 10. 2019. 
  10. ^ Огњен, Карановић (18. 9. 2018). „АЛЕКСАНДАР РАНКОВИЋ – ИЗМЕЂУ ЛЕКЕ И МАРКА”. Званична презентација. Културни центар Новог Сада. Приступљено 8. 10. 2019. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Велимир Петровић: „Творци првог домаћег електронског мозга“, Борба. стр. 6, Београд, 6. септ.1960; види још; Борба. стр. 3, Београд, 21. авг.1960.
  • Станко Стојиљковић: "Пети електронски у Европи", лист Политика. стр. 18, Београд, 30.април/2.мај 2006; види још: Политика. стр. 9, Београд 30. јан. 2012.
  • Dusan Hristovic (2009). „Computer History CER-10”. IT Star Newsletter. 7 (1): 6—7. 
  • Борис Вуковић: „Са ЦЕР-10 је СФРЈ постала светска елита“, лист БЛИЦ. стр. 18-19, Београд, 12.јун 2011.
  • Jelica Protic; et al. „Building Computers in Serbia”. ComSIS. 8 (3): 549—571,.  Belgrade, June 2011.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ЦЕР-10&oldid=28696915”