Pređi na sadržaj

Đuzepe Arčimboldo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Đuzepe Arčimboldo
Autoportret iz 1575, Nacionala galerija u Pragu
Lični podaci
Datum rođenja(1527{{month}}{{{day}}})1527.
Mesto rođenjaMilano, Milansko vojvodstvo
Datum smrti11. jul 1593.(1593-07-11) (65/66 god.)
Mesto smrtiMilano, Milansko vojvodstvo
Umetnički rad
PravacManirizam
EpohaS
RegijaItalijansko slikarstvo
Najvažnija dela
Četiri godišnja doba, Bibliotekar, Vertumnus

Đuzepe Arčimboldo (ital. Giuseppe Arcimboldo; takođe se piše Arcimboldi) (Milano 1526. ili 1527 – Milano 11. jul 1593) bio je italijanski slikar[1] najpoznatiji po stvaranju maštovitih portreta u potpunosti napravljenih od predmeta kao što su voće, povrće, cveće, ribe ili knjige. Ova dela čine posebnu kategoriju od ostalih njegovih dela.[1]

Bio je konvencionalni dvorski slikar portreta za tri sveta rimska cara u Beču i Pragu, takođe je obrađivao religiozne teme, i između ostalog, uradio je niz obojenih crteža egzotičnih životinja u carskoj menažeriji. Slike mrtve prirode očigledno su delimično zamišljene kao maštoviti kurioziteti kako bi zabavio publiku na dvoru, ali kritičari pronalaze u njima ozbiljnan stepen bavljenja renesansnim neoplatonizmom ili drugim intelektualnim strujama.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Vertumus, Rudolf II kao Vertumno, 1590, Dvorac Skokloster, Švedska
Korpa voća
Flora,1589, privatna kolekcija
Četiri godišnja doba na jednoj glavi, Nacionalna galerija Vašington

Đuzepe Arčimboldo rođen je 1526. ili 1527. godine u Milanu. Uz oca Bjađa, takođe umetnika, stekao je prva znanja o slikarstvu. Kao i njegov otac, Đuzepe Arčimboldo započeo je karijeru kao dizajner vitraža i freski u lokalnim katedralama kada je imao 21 godinu.[2]

Najstariji sačuvan zapis je o Arčimboldovom radu na skicama za vitraže Milanske katedrale je iz 1549. godine. Radio je i na freskama u Katedrali Svetog Jovana Krstitelja u Monci. Izradio je i nacrte za tapiserije koja se mogu videti u Katedrali u gradu Komo.[3]

Od 1562. godine postao je dvorski portretista Ferdinanda I na Habsburškom dvoru u Beču, a kasnije, Maksimilijanu II i njegovom sinu Rudolfu II na dvoru u Pragu.[1] Takođe je bio dvorski dekorator i kostimograf.

Arčimboldovo konvencionalno delo sa tradicionalnim verskim temama pada u zaborav, dok njegovi portreti ljudskih glava sačinjeni od povrća, biljaka, voća, morskih stvorenja i korena drveća, ostaju izvor fascinacije kako kod njegovih savremenika tako i danas.

Sa distance njegovi portreti ličili su na normalne ljudske portrete. Međutim, pojedinačni predmeti u svakom portretu zapravo su preklapani da bi napravili različite anatomske oblike čoveka. Pažljivo ih je konstruisala njegova mašta. Sastavljeni predmeti na svakom portretu nisu bili slučajni, svaki je bio povezan karakterom.[4]

Arčimboldo je pokušao da pokaže poštovanje prirode kroz svoje portrete. U slici Proleće je ljudski portret je sastavljen od raznog prolećnog cveća i biljaka. Od šešira do vrata svaki deo portreta, pa čak i usne i nos, je sastavljen od cveća, dok je telo sastavljeno od biljaka. S druge strane, u Zimi je čovek bio sastavljen uglavnom od korena drveća. Nešto lišće sa zimzelenih stabala i grana drugih stabala postalo je kosa, dok je odeća napravljena od rogozine. Koliko su popularne ove slike bile, govori i podatak da je po nalogu cara izradio još dve vrlo slične verzije Godišnjih doba.[3]

Na portretu koji nazivaju Bibliotekar, Arčimboldo je koristio predmete u koji su u to vreme označavali kulturu knjige, poput zavese koja je stvorila pojedinačne radne sobe u biblioteci. Životinjski repovi, koji su postali brada portreta, korišćeni su za čićenje prašine. Koristeći svakodnevne predmete, portreti su istovremeno postali i slike mrtve prirode.[5] Njegovi radovi pokazali su ne samo prirodu i ljudska bića, već i koliko su blisko bili povezani.[6] Nakon što je portret prikazan javnosti, neki učenjaci, koji su u to vreme imali blisku vezu sa kulturom knjige, tvrdili su da ih portret ismeva. U stvari, Arčimboldo je kritikovao loše ponašanje bogataša i drugima to pokazao kroz njegovu umetnost. Iako se slika Bibliotekar mogla činiti smešnim, sadržavala je i kritiku bogatih ljudi koji su sakupljali knjige samo da bi ih posedovali, a ne da bi ih čitali.[5]

Arčimboldo je znao i da se našali sa svojom umetnošću. Slike Kuvar, Povrtar i Korpa voća mogu se gledati i naopako, sa jedne strane su portret, sa druge korpa sa voćem, povrćem ili pečenje.[3]

Kritičari raspravljaju o tome da li su njegove slike hirovite ili plod poremećenog uma. [7] Međutim, većina njih smatra da su s obzirom na renesansnu fascinaciju zagonetkama i bizarnostima (na primer groteskne glave Leonarda da Vinčija), Arčimboldo je samo pratio ukus svog vremena.

Arčimboldo je umro u Milanu, gde se povukao posle napuštanja službe u Pragu. Tokom ove poslednje faze karijere stvorio je portret Rudolfa II, kao i Četiri godišnja doba. Njegovi italijanski savremenici slavili su njegovu slavnu karijeru sa poezijom i rukopisima.

Kada je švedska vojska 1648. godine napala Prag, tokom Tridesetogodišnjeg rata, mnoge Arčimboldove slike uzete su iz kolekcije Rudolfa II .

Poznat je kao slikar manirizma iz 16. veka. Prelazni period od 1520. do 1590. godine, manirizam je usvojio neke umetničke elemente iz visoke renesanse i uticao na neke elemente baroka. Manirzam je imao tendenciju da pokaže bliske odnose između čoveka i prirode.[8]

Njegovi radovi mogu se naći u Muzeju istorije umetnosti u Beču, Dvorcu Ambras u Inzbruku, Luvru u Parizu, kao i u brojnim muzejima u Švedskoj. U Italiji njegovo delo je u Kremoni, Breši i galeriji Ufici u Firenci. Arčimboldove slike takođe poseduju Vadsvort Ateneum u Hartfordu, Muzej umetnosti u Denveru, Menil fondacija u Hjustonu, Muzej u Gernziju i Kraljevska akademija lepih umetnosti San Fernando u Madridu.

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Maksimilijan II sa ženom Marijom i decom, 1563, dvorac Ambras
    Maksimilijan II sa ženom Marijom i decom, 1563, dvorac Ambras
  • Advokat, 1566, Nacionalni muzej Švedske
    Advokat, 1566, Nacionalni muzej Švedske
  • Bibliotekar, 1566, Dvorac Skokloster, Švedska
    Bibliotekar, 1566, Dvorac Skokloster, Švedska
  • Konobar
    Konobar
  • Povrtar
    Povrtar
  • Kuvar
    Kuvar
Četiri godišnja doba
  • Proleće, 1563, Kraljevska akademija lepih umetnosti San Fernando
    Proleće, 1563, Kraljevska akademija lepih umetnosti San Fernando
  • Leto, 1563, Muzej istorije umetnosti u Beču
    Leto, 1563, Muzej istorije umetnosti u Beču
  • Jesen, 1573, Luvr
    Jesen, 1573, Luvr
  • Zima, 1563, Muzej istorije umetnosti u Beču
    Zima, 1563, Muzej istorije umetnosti u Beču
Elementi
  • Vazduh (kopija), 1566, privatna kolekcija
    Vazduh (kopija), 1566, privatna kolekcija
  • Vatra, 1566, Muzej istorije umetnosti u Beču
    Vatra, 1566, Muzej istorije umetnosti u Beču
  • Zemlja, 1566, privatna kolekcija
    Zemlja, 1566, privatna kolekcija
  • Voda, 1566, Muzej istorije umetnosti u Beču
    Voda, 1566, Muzej istorije umetnosti u Beču

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 73. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ „Giuseppe Arcimboldo Biography”. Giuseppe-arcimboldo.org. Pristupljeno 16. 7. 2012. 
  3. ^ a b v Ranković, Vladimir. „Život je bajka”. politikin-zabavnik.co.rs. Pristupljeno 24. 2. 2020. 
  4. ^ Maiorino, Giancarlo. The Portrait of Eccentricity: Arcimboldo and the Mannerist Grotesque. The Pennsylvania State University Press, 1991. Print.
  5. ^ a b Elhard, K. C. "Reopening the Book on Arcimboldo’s Librarian." Libraries & Culture 40.2 Spring 2005. 115–127. Project MUSE.
  6. ^ ROSENBERG, KAREN (23. 9. 2010). „Several Obsessions, United on the Canvas”. NY Times. Pristupljeno 30. 12. 2012. 
  7. ^ Melikian, Souren (5. 10. 2007). „Giuseppe Arcimboldo's hallucinations: Fantasy or insanity?”. NY Times. Pristupljeno 30. 12. 2012. 
  8. ^ „The Mannerist Style and the Lamentation:”. Artsconnected.org. 10. 3. 2009. Arhivirano iz originala 20. 6. 2012. g. Pristupljeno 16. 7. 2012. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Đuzepe Arčimboldo na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђузепе_Арчимболдо&oldid=25607968”