Ѕ (slovo ćirilice)

Ćirilično slovo Ѕ ѕ


Slova srpske azbuke
А	Б	В	Г	Д	Ђ
Е	Ж	З	И	Ј	К
Л	Љ	М	Н	Њ	О
П	Р	С	Т	Ћ	У
Ф	Х	Ц	Ч	Џ	Ш
Slova ostalih slovenskih jezika
А́	А̀	А̄	Ґ	Ґ	Ѓ
Ѓ	Ѐ	Е́	Е̄	Ё	Є
З́	Ѕ	Ѝ	И́	І	Ї
Й	Ќ	О́	О̀	Ō	С́
У́	У̀	Ў	Щ	Ъ	Ы
	Ь	Э	Ю	Я
Slova neslovenskih jezika
Ӑ	Ӓ	Ә	Ӛ	Ӕ	Ғ
Ҕ	Ӻ	Ӷ	Ģ	G̑	Ԁ
Ԃ	Ꚉ	Ԭ	Ԫ	Ꚁ	Ӗ
Ӂ	Җ	Ӝ	Ԅ	Ӟ	Ҙ
Ž	Ẕ	Ẓ	Ԑ	Ӡ	Ź
Ԇ	Ꚅ	Ӣ	Ҋ	Ӥ	Қ
Ӄ	Ҡ	Ҟ	Ҝ	Ԟ	Ԛ
Ӆ	Ԓ	Ԡ	Ԉ	Ԕ	Ӎ
Ӊ	Ң	Ӈ	Ԩ	Ҥ	Ԣ
Ԋ	Ӧ	Õ	Ө	Ӫ	Ҩ
Ԥ	Ҧ	Ҏ	Ř	Ԗ	Ҫ
Ԍ	Ҭ	Ꚑ	Ԏ	Ӯ	Ӱ
Ӳ	Ү	Ү́	Ұ	H̑	Ҳ
Ӽ	Ӿ	Һ	Ꙡ	Ҵ	Ҷ
Ӵ	Ӌ	Ҹ	Ꚇ	Ꚓ	Ҽ
Ҿ	Ы̄	Ӹ	Ы̆	Ҍ	Ӭ
Э̆	Э̄	Э̇	Ю̆	Ю̈	Ю̄
Є̈	Я̆	Я̄	Я̆	Я̈	Ԙ
		Ԝ	Ӏ
Istorijska slova
Ꙉ	Ѻ	Ѹ	Ꙋ	Ѡ	Ѽ
Ѿ	Ҁ	Ѣ	Ꙓ	Ꙗ	Ѥ
Ѧ	Ѫ	Ѩ	Ѭ	Ѯ	Ѱ
Ѳ	ֹѴ	Ѷ	Ꙟ	Ꚏ	Ꚗ
Ꙥ	Ꙧ	Ꙣ	Ꙑ	Ꙭ	Ꙩ
		ꙮ
Sva slova ćirilice

Ѕ je ćirilično slovo koje ima fonetsku vrednost /dz/.^[1]

Ovo staro slovo je danas karakteristično jedino za makedonsko pismo, dok kao glas i danas postoji u pojedinim krajevima Srbije, Crne Gore i Bugarske. Tokom standardizacije crnogorskog jezika, Vojislav P. Nikčević zalagao se za uvođenje slova Ѕ, ali njegov predlog nije prihvaćen.

U slovačkom jeziku takođe postoji slovo koje proizvodi ovaj zvuk, ali se piše kao latinična ligatura dz.

Glas /dz/ u standardnom makedonskom jeziku

Uprkos izostanku njegove razlikovne funkcije i ograničenom broju leksema u kojima se pojavljuje, u savremenom makedonskom standardnom jeziku /dz/ ima status fonema. Odbor za standardizaciju makedonskog jezika i pravopisa uveo je slovo Ѕ dana 4. decembra 1944. godine, nakon što je deset članova glasalo za a jedan protiv. Kao glavni razlog, navodi se očuvanje odnosa /ts/ : /dz/. Iako nema razlikovnu funkciju, ipak se glas /dz/ u svesti govornika makedonskog jezika jasno izdvaja. Iako je u staroslovenskom stajalo između Ž i Z, u makedonskom slovo Ѕ stoji iza Z.

Pravopis

U standardnom makedonskom jeziku, glas /dz/, zvučni pandan glasa /ts/, nalazi se u vrlo ograničenom broju slučajeva.^[2]

Glas /dz/ se najčešće nalazi pred vokalom (postoje kombinacije /dz/ sa svim vokalima): ѕid, ѕirne i ѕirka, (pro)ѕirka (ž.), naѕira (i naѕre), priѕira i priѕirne, ѕivri, ѕemne i izѕemne (dijal. iѕemne), se proѕeva, proѕevka, ѕevgar, ѕenѕa, ѕenѕer, Ѕaka, Ѕana, Ѕoѕe, Ѕunѕurovska, ѕuni, ѕunica (dijal. ѕunka), ѕumba, uѕur.^[2]

U ostalim slučajevima, tj. kad je uz njega suglasnik, taj suglasnik mora biti sonant:

ako /dz/ stoji ispred, iza je ili /v/ ili /r/: ѕvezda, ѕver, ѕveči, ѕviska, ѕvoni, se oѕviva i se oѕv(i)e, ѕrcki, ѕrcala, naѕre, se obѕira i se obѕr(n)e;^[2]
ako /dz/ stoji iza, ispred je skoro isključivo /n/: janѕa – janѕi, balanѕa, ganѕa se, ganѕalo, ѕenѕa, ѕenѕer, munѕosa, panѕur, tolkunѕa, malkunѕa, trošinѕa; klenѕa (i klenca), mranѕul (ili mrazulec, dijal. mranѕulec); čuje se i mamѕer, ali se obično upotrebljava mamzer.^[2]

Slovo S se nikada ne pojavljuje na kraju reči.^[2]

Slovo Ѕ ne piše se u rečima: zeva, naɡzor, noze, prezir.^[3]

Glas /dz/ u makedonskim dijalektima

Glas /dz/ se pojavljuje:

u grupama ЅV, ЅR, NЅ, LЅ, RЅ, GЅ: ѕvanica, br(o)nѕa, benѕin, menѕa, solѕa, molѕe i izmolѕe, ѕarѕavat, terѕija, belegѕija – mak. zvanica, bronza, benzin, menza, solza, molze i izmolze, zarzavat, terzija, belegzija; sr. zvanica, bronza, benzin, menza, suza, muze (musti) i izmuze (izmusti), zarzavat (zȅlēn, povrće), terzija, belenzuk(a) (narukvica);
ispred vokala: ѕaden, ѕadnik, ѕadnište / ѕadnjište, ѕamba / ѕumba / ѕьmba, ѕarѕavat, Ѕafir, blaѕe, ѕemna, eѕero, ѕima, ѕimbil, ѕift – mak. zaden, zadnik, zadnište, zamba, zarzavat, Zafir, blaze, zemja, ezero, zima, zimbil / zembilj, zift; sr. zadnji, zadnjik (zadnjica), zadnjište, zumba (šilo ili železni pečat), zarzavat, Zafir, blȁgo, zemlja, jezero, zima, zembilj, zift;
kao rezultat sibilarizacije /g/: kofčeѕi, bubreѕi, beleѕi, poloѕi, po(t)praѕi, pomoѕi, *druѕi (mak. i sr. kovčezi, bubrezi, belezi, polozi, po(t)prazi (kolani), pomozi, *druzi (drugovi)), dolѕi (mak. dolgi; sr. dugi);
u množinskom obliku noѕe (mak. noze; sr. noge);
na međumorfemskoj granici: oѕatne, oѕeme, naѕeme – mak. odzatne, odzeme, nadzeme, sr. odzatnuti (otčepiti, otpušiti), od(u)zeti, *nad(u)zeti (uzeti više nego što je potrebno).^[4]

Glas /dz/ u srpskom jeziku

Slovo Ѕ je iz srpske azbuke izbačeno reformom Vuka Karadžića u 19. veku, jer u njegovom zavičaju (kao ni u onom Save Mrkalja) glas njime predstavljen danas ne postoji.

Uprkos tome, slovo Ѕ je dio Majkrosoftove srpske ćirilične tastature.

Glas /dz/ i dalje postoji u zetsko-raškom, kosovsko-resavskom, prizrensko-južnomoravskom, svrljiško-zaplanjskom i timočko-lužničkom dijalektu srpskog jezika.

Zetsko-raški dijalekat

Cetinjsko-barski govori

Glas /dz/ se pojavljuje na početku reči (ѕvono, ѕenica, ѕubi – u standardnom govoru zvono, zenica, zubi), kao proizvod sibilarizacije H (oraѕi, siromaѕi – orasi, siromasi) i u nekim posuđenica iz drugih jezika (ѕanat, šanѕa – zanat, šansa).^[5]

Ozrinićko-broćanski i bjelopavlićko-vasojevićki govori

Ovaj glas retko pojavljuje u ovim govorima, uglavnom u rečima romanskog porekla.^[5]

Sjeničko-novopazarski poddijalekat

Glas /dz/ se pojavljuje u raznim rečima domaćeg i stranog porekla, kao u ѕvono, ѕenica, ѕubi, ѕvijezda, jeѕero, bronѕin, ѕevojka, Reѕo, Ѕile i dr.^[5]

Kosovsko-resavski dijalekat

Konsonantski sistem ovog dijalekta sadrži početnu grupu ЅV (ѕvezda, ѕver, ѕvono). Isti glas se pojavljuje i u umanjenicama i vlastitim imenima. Ponegde se pojavljuje i grupa BЅ (kao u bѕova) i glas u posuđenicama iz rumunskog i albanskog jezika. Područje ovog dijalekta ima glas /dz/ prilično rasprostranjen, naročito u pograničnim govorima.^[5]

Prizrensko-južnomoravski dijalekat

Glas /dz/ se pojavljuje u konsonantskom sistemu ovog dijalekta u početnom i središnjem međumorfemskom položaju i u toponimima (primer: ѕvono, ѕidina).^[5]

Svrljiško-zaplanjski dijalekat

Glas /dz/ se ređe javlja u ovom dijalektu, ali je prisutan u nekim rečima, kao ѕvona, ѕid, poѕadi.^[6]

Timočko-lužnički dijalekat

I u ovom dijalektu se ovaj glas javlja u ograničenim primerima, kao u ѕvezda, ѕvono, naѕrnul (zavirio).^[6]

Računarski kodovi

Znak	Ѕ		ѕ		Ꙅ		ꙅ		Ꙃ		ꙃ
Naziv u Unikodu	CYRILLIC CAPITAL LETTER DZE		CYRILLIC SMALL LETTER DZE		CYRILLIC CAPITAL LETTER REVERSED DZE		CYRILLIC SMALL LETTER REVERSED DZE		CYRILLIC CAPITAL LETTER DZELO		CYRILLIC SMALL LETTER DZELO
Vrsta kodiranja	decimalna	heksadecimalna	decimalna	heksadecimalna	decimalna	heksadecimalna	decimalna	heksadecimalna	decimalna	heksadecimalna	decimalna	heksadecimalna
Unikod	1029	U+0405	1109	U+0455	42564	U+A644	42565	U+A645	42562	U+A642	42563	U+A643
UTF-8	208 133	D0 85	209 149	D1 95	234 153 132	EA 99 84	234 153 133	EA 99 85	234 153 130	EA 99 82	234 153 131	EA 99 83
Numerička referenca znaka	Ѕ	Ѕ	ѕ	ѕ	Ꙅ	Ꙅ	ꙅ	ꙅ	Ꙃ	Ꙃ	ꙃ	ꙃ
Code page 855	137	89	136	88
Windows-1251	189	BD	190	BE
ISO-8859-5	165	A5	245	F5
Macintosh Cyrillic	193	C1	207	CF

Slična slova

Ꚉ (ćiriličko) — Ćiriličko slovo Dz-z
Dz (latinično)^[en] — Latiničko slovo Dz

Reference

^ Unicode 2010.
^ ^a ^b ^v ^g ^d Koneski 2021, str. 102.
^ Pravopis 2017, str. 10.
^ Karlić 2013.
^ ^a ^b ^v ^g ^d Karlić 2013, str. 82.
^ ^a ^b Karlić 2013, str. 83.

Literatura

„Cyrillic: Range: 0400-04FF” (PDF). The Unicode Standard. Version 6.0. 2010. Arhivirano (PDF) iz originala 13. 5. 2011. g.

Jovanovska-Grujovska, Elena; Vojneska, Gordana, ur. (2017). Pravopis na makedonskiot jazik. Skopje: Institut za makedonski jazik; Kultura. ISBN 978-608-232-225-4. COBISS.MK 105312522.

Koneski, Blaže (2021). Gramatika na makedonskiot literaturen jazik. Skopje: Makedonska akademija na naukite i umetnostite. ISBN 978-608-203-337-2. COBISS.MK 55149573.

Karlić, Virna (2013). „Status glasa /ʒ/ u makedonskom, srpskom i crnogorskom jeziku”. Filološke studije. 11 (2). Arhivirano iz originala 27. 3. 2023. g. — preko portala Hrčak.

[FOOTNOTEUnicode2010-1] Unicode 2010.

[FOOTNOTEКонески2021102-2] v ^g ^d Koneski 2021, str. 102.

[FOOTNOTEПравопис201710-3] Pravopis 2017, str. 10.

[FOOTNOTEКарлић2013-4] Karlić 2013.

[FOOTNOTEКарлић201382-5] v ^g ^d Karlić 2013, str. 82.

[FOOTNOTEКарлић201383-6] Karlić 2013, str. 83.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]