Pređi na sadržaj

Jovan VII Carigradski

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jovan VII Carigradski
Patrijarh Jovan VII Gramatik
Lični podaci
Datum rođenjaVIII vek
Datum smrti867.
ReligijaPravoslavlje
Arhiepiskop Konstantinopolja — Novoga Rima i Vaseljenski Patrijarh
Godine21. januar 837. — 4. mart 843.
PrethodnikAntonije I
NaslednikMetodije I

Patrijarh Jovan VII Gramatik (grč. Πατριαρχης Ιωαννης Ζ΄ Γραμματικος) je bio carigradski patrijarh od 21. januara 837. do 4. marta 843. godine.

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Biografski podaci o Jovanu su veoma kontradiktorni. Vizantijska tradicija je, u vezi sa njegovom ikonoboračkom delatnošću, na mnogo načina izobličila crte njegove ličnosti[1]. Obično se pripisuje jermenskom poreklu[2], s obzirom na jermensko ime njegovog brata – Aršavir (jermenski: Արշավիր, grč. Αρσαβηρ). Ovaj poslednji je bio patricij i bio je oženjen Kalomarijom, sestrom carice Teodore. Za oca se zna da se zvao Pankratije Skiast. Pankratije je helenizovani oblik jermenskog imena Bagrat, a Skiast je jedan od nadimaka starogrčkog boga Apolona, što znači „prorok, gatar". O Jovanovom ocu nema detaljnijih dokaza, ali istorijski izvori pominju izvesnog astronoma Pankratija, koji je predvideo pobedu cara Konstantina protiv Bugara. 792. godine Konstantin je izgubio bitku protiv Bugara, među palim su i ovaj pseudo-prorok Pankratije i Varda, strateg Jermenovske teme, otac budućeg cara Lava Jermenina. Očigledno je upravo ovaj Pankratije bio otac Jovana Gramatika, koji je dobio nadimak „Skiast“. Ova okolnost objašnjava i prijateljske odnose između Lava Jermenina i Jovana; očigledno ih je zbližio gubitak očeva u istoj bici[3]. Istovremeno, francuski istraživač Pol Lemerl smatra da tvrdnja o njegovom poreklu iz Jermenije nema ozbiljnog osnova. Većina izvora ga naziva rodom iz Carigrada. Neki istoričari smatraju da su Jovanove ikonoboračke aktivnosti povezane sa njegovim jermenskim poreklom, ističući da su mnogi ikonoboraci iz 9. veka bili Jermeni[4].

Aktivnost[uredi | uredi izvor]

Prema nekim izveštajima, u mladosti se bavio ikonopisom kao zanatom, zatim je počeo da predaje; već 810-ih godina imao je reputaciju veoma učenog i poštovanog čoveka (sačuvana su mu tri pisma svetog Teodora Studita) i dobio je nadimak „gramatičar“. Jovan se istakao u vreme vladavine ikonoboračkog cara Lava Jermenina[2]. Godine 814. postao je njegov poverenik, prikupljajući za njega materijale iz Svetog pisma i teološkog nasleđa u prilog ikonoboračkom učenju. Pošto je patrijarh Nićifor, koji je odbio da odbaci ikone, poslat u progonstvo u proleće 815. godine, car Lav je želeo da Jovana postavi za patrijarha, ali su se sinklitisti tome usprotivili, pošto je Jovan bio još prilično mlad i slabo poznat na dvoru. Patrijarh je postao Teodot Melisin, koji je ranije bio istaknuti dvorjanin; Jovan je postao iguman carigradskog pridvornog manastira Svetih Sergija i Vakha[5]. Oko 829-830, Jovan je postao patrijaršijski sinkel i ubrzo ga je car Teofil poslao za poslanika u Bagdad, kod kalifa Al-Mamuna, gde je sve zadivio svojom inteligencijom i proročkim darom. Sačuvan je njegov pečat iz tog vremena sa natpisom: „Gospode, pomozi slugi Tvome Jovanu monahu, igumanu Svetog Sergija i Vlaha“. Jovan je 21. januara 837. stupio na patrijaršijski presto.

Posle smrti cara Teofila, carica Teodora je počela pregovore sa protivljenjem ikonopoštovalaca o oproštaju svog pokojnog muža. Kada je početkom 843. postignut sporazum, uklanjanje Jovana je postalo neizbežno. Carica Teodora poslala je Jovanu Drungarija Vigla Konstantina Jermenina sa predlogom da se pridruži poštovaocima ikona ili napusti patrijaršijski presto. Jovan je to odbio i kao rezultat okršaja sa vojnicima koji su došli sa drungarima zadobio je rane u stomak; odmah se pronela glasina da je patrijarh ubijen po naređenju carice; Teodora je poslala svog brata patricija Vardu da zataška stvar, pa je zbog toga taj incident u javnosti protumačen kao da je patrijarh sam sebi naneo rane da bi izazvao sablazan – to je poslužilo kao povod za njegovu smenu kao pokušaj samoubistvo[6]. Carica, međutim, nije dozvolila da ga progone. Prognan je na imanje Psiho na evropskoj obali Bosfora, u blizini Carigrada, gde je i umro, verovatno 863. godine, ali u svakom slučaju pre 867. godine. Prema hronici Georgija Amartola, Jovan je tokom izgnanstva u manastiru iskopao oči na ikoni, zbog čega su mu „bičevima od pojasa naneli 200 rana“[7], međutim, savremeni naučnici smatraju da je to fikcija ikonopoštovalaca neprijateljski raspoloženih prema Jovanu.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „P. Lemerlь. Pervый vizantiйskiй gumanizm - T. A. Senina”. www.promacedonia.org. Pristupljeno 2023-11-23. 
  2. ^ a b Talbot, Alice-Mary TalbotAlice-Mary; Cutler, Anthony CutlerAnthony (2005-01-01), John VII Grammatikos (na jeziku: engleski), Oxford University Press, ISBN 978-0-19-504652-6, doi:10.1093/acref/9780195046526.001.0001/acref-9780195046526-e-2602, Pristupljeno 2023-11-23 
  3. ^ Bury, J. B. (2015-03-05). A History of the Eastern Roman Empire. Cambridge University Press. ISBN 978-1-108-08321-8. 
  4. ^ Codoñer, Juan Signes (2016-03-23). The Emperor Theophilos and the East, 829–842. Routledge. ISBN 978-1-317-03427-8. 
  5. ^ „Ag. Sergiou kai Bakhou - Hram svяtыh Sergiя i Vakha, Konstantinopolь - Eglise des saints Serge et Bacchus, Constantinople”. tsenina.narod.ru. Pristupljeno 2023-11-23. 
  6. ^ „PRODOLŽATELЬ FEOFANA->ŽIZNEOPISANIЯ VIZANTIЙSKIH CAREЙ->PUBLIKACIЯ 1992 G.->KNIGA IV (MIHAIL III)”. www.vostlit.info. Pristupljeno 2023-11-23. 
  7. ^ „GEORGIЙ MONAH (AMARTOL)->VREMENNIK->KRINICA”. www.vostlit.info. Pristupljeno 2023-11-23. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јован_VII_Цариградски&oldid=26991834”