Pređi na sadržaj

Josipina Urbančič Turnograjska

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Josipina Urbančič Turnograjska
Josipina Urbančič Turnograjska
Datum rođenja(1833-07-09)9. jul 1833.
Mesto rođenjaPreddvor, Kraljevina Ilirija, Austrijsko carstvo
Datum smrti1. jun 1854.(1854-06-01) (20 god.)
Mesto smrtiGrac, Vojvodina Štajerska, Austrijsko carstvo
SupružnikLovro Toman

Josipina Urbančič Turnograjska (sloven. Josipina Turnograjska; Preddvor, 9. jul 1833 — 1. jun 1854) bila je prva slovenačka žena pisac, pesnikinja i kompozitor.[1] Svoje radove objavljivala je pod imenom Josipina Turnograjska.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođena je 9. jula 1833. u Preddvoru, Kraljevini Ilirija. Njeni roditelji su bili Janez Urbančič i Josipina Tepinč, koja je pripadala lokalnoj kranjskoj vlasteli.[2] Otac joj je umro kada je imala osam godina. Obrazovali su je privatni nastavnici u zamku Turn, posebno iz oblasti muzike, religije, kao i iz latinskog i italijanskog jezika. Naučila je sama francuski jezik. Posle 1849. nova nastavnica proširila je predmete njenog podučavanja na starogrčki, prirodne nauke i istoriju, sa posebnim naglaskom na slovenački jezik i istoriju slovenskih naroda. To se pokazalo katalizatorom za buđenje nacionalnog entuzijazma u Turnograjskoj, zbog čega je odlučila da postane pisac.

Spomenik Josipine Turnograjske u Preddvoru.

Kada je svoju prvu priču poslala urednici književnog časopisa Slovenska Bčela, navela je: „Slovenski sinovi žele pokazati svoju snagu i vrednost. Zašto slovenske ćerke ne bi imale istu želju? Zbog toga sam odlučio da pokušam da napišem nešto na svom blagom jeziku i usuđujem se da na dnevnom svetlu pošaljem jednu priču iz svoje kolekcije i zamolim vas da je uključite u svoju publikaciju. Autor se zove Josipina Turnograjska, jer je dvorac Turn moj dom”.[3]

Godine 1850. bila je verena sa Lovrom Tomanom, pesnikom koji će kasnije postati uspešni pravnik i uticajni političar.[1] Toman je studirao pravo u Gracu i tokom njihove veridbe vodili su opsežnu prepisku. Napisali su više od hiljadu pisama, a neka su dugačka i do dvadeset pet stranica. Njihov interes nije samo prikaz odnosa i osećanja dvoje razdvojenih ljubavnika, već i zato što daju važan uvid u svakodnevni život sredinom 19. veka u slovenskim zemljama. Godine 1853. venčali su se i zbog Tomanovog rada trajno su se preselili u Grac.[2] Josipina je tamo umrla godinu dana kasnije nakon kombinacije porođajnih komplikacija i morbila.[4]

Rad[uredi | uredi izvor]

Bista Josipine Turnograjske na fasadi zamka Turn.

Poznavala je slovenačku i evropsku književnost. Divila se Francetu Prešernu, čiji je stil pisanja kopirala, nemačkim romantičarskim piscima, kao i popularnim avanturističkim romanima tog vremena. U njenim spisima, naglasak je na ženama kao piscima, kao i u nacionalnom buđenju. Njen rad je bio cenjen u drugim oblastima slovenskog govornog područja (Rusiji i češkim zemljama), uglavnom zato što je pisala na slovenskom jeziku. U periodu nakon pada apsolutne monarhije, opuštena je stroga cenzura i kulturne aktivnosti sa jačom slovenačkom i slovenskom notom počele su da cvetaju. Njen rad obeležile su ideje romantičnog nacionalizma, koji je u slovenskim zemljama bio povezan sa slovenskim panslavizmom.

Napisala je tridesetak priča, prvu kada je imala sedamnaest godina.[4] Svoj materijal je posvetila istoriji Slovenaca i drugih slovenskih naroda, kao i popularnim legendama. Veliki naglasak je stavila na poetski opis prirode. Pet od tridesetak njenih priča objavljeni su u književnom časopisu Slovenska Čbela 1851. Anton Janežić,[4] tri u Zora[4] i jedan u almanahu Vodnikov spomenik, 1852—1853. U trenutku njene smrti ostalo je neobjavljeno oko dvadeset tekstova.

Jedno od njenih najpoznatijih dela je bajka o tragičnoj heroini iz doba renesanse koja je ubijena zbog umešanosti u ljubavnu vezu na dvoru celjskih grofova. U priči Nedolžnost in sila razvila je motiv Veronike[4] kao slovenske heroine i slavizirala imena Hermana II Celjskog i njegovog sina Frederika i Miroslava.[3] U priči Rožmanova Lenčica, takođe je predstavljena ženska heroina iz 15. veka koja je otišla da se bori protiv Turaka umesto svog ubijenog oca i vratila se udata za svog ljubavnika na Bledskom jezero. Druge važne priče su Izdajstvo in sprava, o junaku Đurđu Kastriotu Skenderbegu, Povest o Bolgarskem knezu Borisu, o prelasku Bugara u hrišćanstvo, i Slavljanski mučenik, o slovačkom političaru koga su ubili Mađari. U Svatoboj puščavnik pisala je o poraženom vođi koji je otišao u pustinju gde je u jednostavnom okruženju prepoznao važnost života. Napisala je dve pesme: Zmiraj krasna je narava i Donava. Takođe je komponovala pesme za klavir, sa slovenačkim tekstovima.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Življenje”. www.kdjt.si. Pristupljeno 2021-04-11. 
  2. ^ a b „Toman, Lovro (1827–1870) - Slovenska biografija”. www.slovenska-biografija.si. Pristupljeno 2021-04-11. 
  3. ^ a b Marko. „Josipina Turnograjska”. revija.ognjisce.si (na jeziku: slovenački). Pristupljeno 2021-04-11. 
  4. ^ a b v g d „dLib.si - Josipina: bližina daljave”. www.dlib.si. Pristupljeno 2021-04-11. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Josipina Urbančič Turnograjska na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јосипина_Урбанчич_Турнограјска&oldid=27828591”