Pređi na sadržaj

Jusnaturalizam

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hugo Grocije, holandski pravnik i naučnik, je jusnaturalistički pisac, koji je tvrdio da su prava urođena potesta ljudskog bića i da ne proizilaze iz zakona. [1]

Jusnaturalizam je teorija prava, koja smatra da pravne norme prate ljudsko univerzalno znanje o pravednosti i harmoniji odnosa.[2] Stoga ona smatra da su doneseni zakoni koji su u suprotnosti sa takvim univerzalnim saznanjima nepravedni i nelegitimni.[2] Moderni teoretičari koji se smatraju iusnaturalistima uključuju Huga Grocija, Imanuela Kanta, Gotfrida Vilhelma Lajbnica i Franca fon Cajlera, između ostalih.[3]

Ova škola mišljenja postala je popularna tokom srednjeg veka i renesanse usred pokušaja da se identifikuje „odnos, ako ga ima, Jus gentium prema prirodnom pravu u aristotelovsko - tomističkom smislu“.[4] Ovo pitanje je pokrilo ulogu Boga i adekvatnost razuma bez božanske milosti, između ostalog, posebno u oblasti pravne teorije jer je utvrdilo ideju da prirodni zakon može postojati bez religije.

Koncept

[uredi | uredi izvor]

Jusnaturalizam je povezan sa pojmom prirodnog prava koji su predložili Tomas Hobs, Džon Lok, Baruh Spinoza i Semjuel fon Pufendorf.[5] Proizašao je iz gledišta koje naglašava kako su ideje prirode i božanstva ili razuma izvori valjanosti prirodnih i pozitivnih zakona.[6] Takođe se vezuje za opštu teoriju prava, koja se posmatra kao ona koja ima pozitivistički karakter, sa ciljem da bude objektivna i nenormativna.[7] Za iusnaturaliste, da bi zakon dobio status pravnog ili zakona koji ima obavezujuće dejstvo na ljude, on mora biti pravedan.[8]

Neki naučnici razlikuju jusnaturalizam od pravnog pozitivizma, ali se primećuje da se oba bave dobrim pravom.[9] Jusnaturalizam podređuje moć zakonu, kao i pozitivno pravo višim zakonima, dajući mu značajniji primordijalni metanarativ prirodnog prava.[10] Jedan od osnovnih pojmova jusnaturalizma je da je čovek slobodan i da niko nema moć nad drugim ljudima ili moralnu moć nad drugim bez međusobnog čina volje.[11] Nerazumevanje ili prepoznavanje ovoga bi moglo dovesti do sukoba.

Varijacije

[uredi | uredi izvor]

Jusnaturalizam ima različite varijacije i one su zasnovane na religijskim i racionalnim perspektivama. Dva od najvažnijih su klasični jusnaturalizam i racionalistički jusnaturalizam. Klasični jusnaturalizam je povezan sa teoretičarima kao što je Toma Akvinski, koji je u svom Traktatu o pravu tvrdio da univerzalni zakoni pravde imaju božansko poreklo.[8] Akvinska konceptualizacija bila je izdanak njegovog razvoja Aristotelovog praktičnog rasuđivanja.[12] Dejvid Hjum se suprotstavio klasičnom jusnaturalizmu svojom kritikom „naturalističke zablude“.[13]

Racionalistički ili realistički jusnaturalizam se pojavio tokom sedamnaestog i osamnaestog veka kao posledica procesa sekularizacije, koji je uticao na odnos između hrišćanstva i međunarodnog prava.[14] Mislioci kao što su Grocije, Hobs i Kant tvrde da zajedničkim zakonima pravde Bog ne otkriva ljudima, već im se može pristupiti razumom kroz razumevanje ljudske prirode.[15] Ovaj tip jusnaturalizma integriše prirodno pravo i pozitivno pravo kao vrste istog roda jer dele jedan princip zajedničkog važenja – političku moć.[11] Tu je i slučaj „jusnaturalističkog esencijalizma“, koji je racionalistička varijanta koju je razvio Fransisko Suarez.[13] Ovaj španski teolog je tvrdio da je izvor prava božanska volja, a ne božansko rasuđivanje.[16] Bio je kritikovan zbog kvarenja strukture Akvinske konceptualizacije.[13]

Umereni jusnaturalizam je takođe druga varijanta, koja naglašava kako prirodno pravo postoji zajedno sa pozitivnim pravom unutar pravnog dualizma koji odbacuje sve monizme kao i takozvani ekstremni iusnaturalizam.[6] Ekstremni tip smatra da "prirodni zakon postoji i sve što postoji je prirodni zakon".[6] Takođe priznaje da je moral jedna od osobina za karakterizaciju onoga što je pravo.[17]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Falcon y Tella, María José (2010). A Three-Dimensional Theory of Law. Leiden: BRILL. str. 326. ISBN 9789004179325. 
  2. ^ a b Vallejo, Catalina (2012). Plurality of Peaces in Legal Action: Analyzing Constitutional Objections to Military Services in Colombia. Berlin: LIT Verlag. str. 62. ISBN 9783643902825. 
  3. ^ Hoevel, Carlos (2013). The Economy of Recognition: Person, Market and Society in Antonio Rosmini. Dordrecht: Springer Science & Business Media. str. 100. ISBN 9789400760578. 
  4. ^ Schaeffer, John (2019-03-20). Giambattista Vico on Natural Law: Rhetoric, Religion and Sensus Communis (na jeziku: engleski). Routledge. ISBN 9780429575082. 
  5. ^ Tella, María José Falcon y (2010). A Three-Dimensional Theory of Law. Leiden: Martinus Nijhoff Publishers. str. 204, 326. ISBN 9789004179325. 
  6. ^ a b v Tella, María José Falcon y (2010). A Three-Dimensional Theory of Law. Leiden: Martinus Nijhoff Publishers. str. 204, 326. ISBN 9789004179325. 
  7. ^ Husa, Jaakko; Hoecke, Mark Van (2013). Objectivity in Law and Legal Reasoning. Oxford and Portland: Hart Publishing. str. 235. ISBN 9781849464413. 
  8. ^ a b Vallejo, Catalina (2012). Plurality of Peaces in Legal Action: Analyzing Constitutional Objections to Military Services in Colombia. Berlin: LIT Verlag. str. 62. ISBN 9783643902825. 
  9. ^ TAMMELO, LYNDALL LORNA (1981). „From Iusnaturalism to Eunomics via Conativist Ethics”. ARSP: Archiv für Rechts- und Sozialphilosophie / Archives for Philosophy of Law and Social Philosophy. 67 (1): 92—99. ISSN 0001-2343. JSTOR 23679420. 
  10. ^ Ferreira da Cunha, Paulo (2013). Rethinking Natural Law. Heidelberg: Springer Science & Business Media. str. 11. ISBN 9783642326592. 
  11. ^ a b Tella, María José Falcon y (2010). A Three-Dimensional Theory of Law. Leiden: Martinus Nijhoff Publishers. str. 204, 326. ISBN 9789004179325. 
  12. ^ Martínez, Alejandro Néstor García; Šilar, Mario; Torralba, José M. (2008). Natural Law: Historical, Systematic and Juridical Approaches (na jeziku: engleski). Newcastle upon Tyne: Cambridge Scholars Publishing. str. 427. ISBN 978-1-84718-643-0. 
  13. ^ a b v Martínez, Alejandro Néstor García; Šilar, Mario; Torralba, José M. (2008). Natural Law: Historical, Systematic and Juridical Approaches (na jeziku: engleski). Newcastle upon Tyne: Cambridge Scholars Publishing. str. 427. ISBN 978-1-84718-643-0. 
  14. ^ de la Rasilla del Moral, Ignacio (2017). In the Shadow of Vitoria: A History of International Law in Spain (1770–1953). Leiden: BRILL Nijhoff. str. 106. ISBN 9789004343221. 
  15. ^ Vallejo, Catalina (2012). Plurality of Peaces in Legal Action: Analyzing Constitutional Objections to Military Services in Colombia. Berlin: LIT Verlag. str. 62. ISBN 9783643902825. 
  16. ^ „natural law | Definition, Theory, Ethics, Examples, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-06-14. 
  17. ^ Cortina, Adela (2000). „Legislation, Law and Ethics”. Ethical Theory and Moral Practice. 3: 3—7. doi:10.1023/A:1009926924798 — preko Kluwer Academic Publishers. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јуснатурализам&oldid=28493738”