Франсиско Суарез

С Википедије, слободне енциклопедије
Франсиско Суарез
Franciscus Suarez, S.I. (1548-1617).jpg
Франсиско Суарез.
Датум рођења(1548-01-05)5. јануар 1548.
Место рођењаГранада
Датум смрти25. септембар 1617.(1617-09-25) (69 год.)
Место смртиЛисабон

Франсиско Суарез (шп. Francisco Suarez; Гранада, 5. јануар 1548Лисабон, 25. септембар 1617) био је шпански језуитски свештеник, филозоф и теолог. Сматра се за једног од најзачајнијих мислилаца школе из Саламанке и највећег схоластичког мислиоца после Томе Аквинског.[1] Његово дело је вододелница такозваног сребрног доба схоластике и представља прелазну фазу ка раној модерној, односно ренесансној филозофији.

Суарез је стварао под утицајем схоластичке мисли, посебно Томе Аквинског и Дунса Скота али и под утицајем Аристотела и Авицене. Његови кључни радови односе се на области метафизике, теологије и филозофије права. Суарезова дела утицала су на филозофску мисао Декарта, Лајбница, Кристијана Волфа, Хуга Гроцијуса, Артура Шопенхауера и Мартина Хајдегера.[2]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Suárez's De Unitate Formali et Universali James Francis Ross (Translator) On Formal and Universal Unity: De Unitate Formali et Universali by Francis Suarez,(Milwaukee: Marquette University Press, 1964)
  2. ^ Shields, Christopher; Schwartz, Daniel (2019), Zalta, Edward N., ур., Francisco Suárez (Winter 2019 изд.), Metaphysics Research Lab, Stanford University, Приступљено 2021-01-18