Ljudska prava u Azerbejdžanu

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Nakon prilagođavanja Ustava Republike Azerbejdžan 1995. godine novi zakonski akti i amandmani su doneseni u skladu sa demokratskim principima i u skladu sa zahtevima međunarodnog prava u okviru pravnih reformi u Azerbejdžanu. Generalno, u Ustavu Azerbejdžana postoji 48 članova koji se tiču osnovnih ljudskih i građanskih prava i sloboda. Konkretno, član 3 Ustava utvrđuje glavna prava i slobode građana Azerbejdžana, uključujući ljudska prava, imovinska prava, jednakost prava, prava intelektualne svojine, građanska prava, prava optuženog, pravo na štrajk, socijalno osiguranje, pravo glasa i sloboda govora, savesti i misli.

Dana 28. decembra 2001. godine, Narodna skupština Republike Azerbejdžan usvojila je Ustavni zakon o Povereniku za ljudska prava (Ombudsman) Republike Azerbejdžan, a 5. marta 2002. godine, predsednik je potpisao Uredbu o primeni ovog zakona i time stvaranje i funkcionisanje pravnog okvira za Poverenika za ljudska prava Republike Azerbejdžan[1].

Prava manjina[uredi | uredi izvor]

Vlada Azerbejdžana je preduzela određene korake u cilju zaštite verskih manjina a nacionalna politika ove zemlje je definisana na principima tolerancije i suživota različitih nacionalnosti, etničkih grupa i verskih manjina[2].

Verska sloboda[uredi | uredi izvor]

Azerbejdžan je multikulturalna i multireligijska zemlja i sekularna zemlja. Ljudi mnogih religija žive u Azerbejdžanu. Član 48 Ustava Azerbejdžana osigurava pravo na slobodu i ljudi svih vera mogu birati i praktikovati svoju religiju bez ograničenja. Ova odredba štiti pravo pojedinaca da izražavaju svoja verska uverenja i praktikovanja verskih obreda, pod uslovom da ne narušavaju javni red ili javni moral[3].

Uticaj međunarodnih ugovora i sporazuma[uredi | uredi izvor]

Jedan od početnih međunarodnih dokumenata u oblasti ljudskih prava bio je Memorandum o razumevanju koji je 26. novembra 1998. potpisala Vlada Azerbejdžana i Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava[4].

Savet Evrope je primio Azerbejdžan u punopravno članstvo 25. januara 2001.[5] Azerbejdžan je ratifikovao Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda 15. aprila 2002.[6] Od ratifikacije, svako ko tvrdi da je žrtva povrede svojih prava ili sloboda definisanih Konvencijom kao rezultat aktivnosti ili neaktivnosti Republike Azerbejdžan, ima pravo da podnese tužbu protiv Azerbejdžana pred Evropskim sudom za ljudska prava. Azerbejdžan je ratifikovao 15 međunarodnih ugovora o ljudskim pravima od 18[7]. Azerbejdžan je postao član Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija 2006. godine.

Nekoliko nezavisnih tela, kao što je Human Rights Watch, više puta su kritizirale azerbejdžansku vladu zbog njenih kršenja ljudskih prava[8] [9].

Između ostalih zabrinutosti, vlasti su optužene za proizvoljna hapšenja, neodređeno zatvaranje[10], teška prebijanja, mučenje[11], i prisilne nestanke[12]. Uprkos postojanju nezavisnih medija, novinari koji kritikuju vladu često su teško zlostavljani, zatvarani, pa čak i fizički napadnuti[13]. U Indeksu slobode štampe za period 2013-14, koji su objavili Reporteri bez granica, Azerbejdžan je rangiran 160. od ukupno 180 zemalja[14]. Vlada je često kritikovana zbog toga što nije uspela poboljšati situaciju u kojoj se nalaze građanske slobode[15] [16]. Javne demonstracije protiv vladajućeg režima se ne tolerišu, a vlasti često koriste nasilje da bi rasterale proteste[17].

Izborno pravo[uredi | uredi izvor]

Azerbejdžan je bila prva zemlja na Istoku koja je ženama pružila pravo glasa. Prema Zakonu usvojenom u parlamentu, 21. jula 1919. godine, Demokratska Republika Azerbejdžan, svim građanima Republike, koji su navršili 20 godina, odobreno je glasačko pravo pre Ujedinjenog Kraljevstva (1928), Španije i Portugalije (1931)[18].

Svi građani Azerbejdžana imaju pravo da biraju i budu birani i da učestvuju na referendumima[19]. Skupština Azerbejdžana je usvojila Izborni zakon 27. maja 2003[20]. Iako je Azerbejdžan nominalno sekularna i reprezentativna demokratija, nedavni izbori su u velikoj meri osporeni kao lažni i „ozbiljno manjkavi“. Azerbejdžanski medijski izveštaji o izborima smatraju se pretežno pristranim u korist administracije. Takođe je poznato da je bivši predsednik, Hejdar Alijev, napunio centralne i lokalne izborne komisije s vladinim pristalicama pre ključnih izbora, a 2003.[21] Međunarodni posmatrači su zabeležili neredovne incidente kao što su glasači koji su bežali sa glasačkim listićima, popunjavali glasačke listiće, višestruko glasali i ometali glasanje.

Azerbejdžan je oštro kritikovan zbog podmićivanja članova i zvaničnika iz međunarodnih organizacija kako bi legitimirao lažne izbore, što je praksa koja se naziva "diplomom kavijara"[22] [23] [24] [25]. Nedavno je to bio slučaj sa poslanicima Evropskog parlamenta, čija je procena azerbejdžanskih izbora izazvala veliki skandal u Evropi[26] [27] [28]. Evropska inicijativa za stabilnost objavila je seriju detaljnih izveštaja u kojima je izložena zainteresovanost posmatračkih misija koje učestvuju na azerbejdžanskim izborima[29] [30] [22].

Sloboda okupljanja i izražavanja političkih uverenja[uredi | uredi izvor]

Do juna 2005. azerbejdžanski narod nije uživao slobodu okupljanja. Opšta zabrana okupljanja opozicije bila je ukinuta nakon nacionalnog pritiska. Vlasti su zabranile pristalicama opozicije da demonstriraju ili održavaju skupove u ili blizu bilo kog gradskog centra i da su za to određena posebna mesta. Oni koji su prisustvovali opozicionim skupovima koji nisu bili sankcionisani od strane vlade, pretučeni su ili uhapšeni. Poznato je da policija pritvara aktiviste opozicije, u pokušaju da ih "ubedi" da se odreknu svog političkog rada. Članovi omladinskog pokreta i opozicioni članovi zatočeni su zbog urote za svrgavanje vlade, optužbe koja nije potkrepljena. Posle izbora nije dozvoljen nijedan skup opozicije.

Prema izveštaju Human Rights Watch iz 2013. godine, "Azerbejdžanski podaci o slobodi izražavanja, okupljanja i udruživanja već nekoliko godina beleže stalan pad, ali se od sredine 2012. godine dramatično pogoršavaju" [9]. U aprilu 2014. Evropska organizacija za ljudska prava saopštila je da se u Azerbejdžanu pogoršavaju ljudska prava, posebno sloboda izražavanja, okupljanja i udruživanja[31].

Pravo na slobodu i sigurnost[uredi | uredi izvor]

Na Azerbejdžan je izvršen međunarodni pritisak da oslobodi nekoliko političkih zatvorenika. Od ulaska u Savet Evrope, azerbejdžanska vlada je oslobodila stotinu političkih zatvorenika, ali mnogi ostaju u pritvoru, a pristalice opozicije se i dalje drže u pritvoru bez dokaza o nedozvoljenim radnjama[32] [33]. 51 zatvorenik kojeg su međunarodne grupe za ljudska prava smatrali političkim zatvorenicima su pušteni 16. marta 2019.[34] [35]

U martu 2011. godine, opozicioni aktivisti Bahtijar Hajiev i Jabar Savalan uhapšeni su nakon što su pomogli u organizovanju protesta u arapskom proleću putem Fejsbuka. Oba su dobila zatvorske kazne po nepovezanim optužbama. Njihova hapšenja su posmatrali Evropski parlament, Human Rights Watch [36]. Amnesti Internešenel je obojicu nazvao zatvorenicima savesti i pozvao na njihovo trenutno puštanje na slobodu[37] [38]. Jabar Savalan je pušten iz zatvora nakon 11 meseci 26. decembra 2011[39]. U aprilu 2012. aktivista za ljudska prava i zaštitu životne sredine Ogtai Gulalijev uhapšen je i navodno mučen[40] te je pušten je u junu[41].

Kasnije, 2013. godine, sedam mladih aktivista, uključujući i četiri člana upravnog odbora Nida, oteti su i uhapšeni nakon protesta protiv vojnih smrtnih slučajeva u martu i aprilu u Bakuu[42] [43] [44]. Optuženi su za pripremu nereda tokom protesta u Bakuu. U početku su mladi optuženi za ilegalno posedovanje oružja i droge. Prema izveštaju Međunarodne organizacije za ljudska prava Amnesti Internešenel, neki od osam aktivista NIDA-e, koji su uhapšeni pod lažnim optužbama (uključujući i sedamnaestogodišnjaka), bili su mučeni. Amnesti Internešenel je sve uhapšene mladiće prepoznao kao zatvorenike savesti[45]. Međutim, u 2014. godini četiri od njih, a 2016. godine i četiri druga člana NIDA-e su oslobođeni predsedničkom naredbom. Amnesti internešenel je pozdravio taj čin[46]. Sledeća četiri člana NIDA-e su bila među zatvorenicima pomilovana predsedničkim nalogom od 16. marta 2019. koji je pozdravila Evropska služba za spoljne poslove[47] [48].

Sloboda medija[uredi | uredi izvor]

Početkom avgusta u Azerbejdžanu je ukinuta cenzura medija. Odeljenje za zaštitu državne tajne u štampi, poznato i pod nazivom "Glavlit", koje je postojalo u sovjetskom periodu, ukinuto je po nalogu predsednika Republike Azerbejdžan Hejdara Alijeva u to vreme. Naredba o vojnoj cenzuri (1992) i rešenju o kontroli nad svim informacijama (1993) ukinuta je cenzura[49]. Azerbejdžan je u svojoj godišnjoj anketi o slobodi štampe rangiran kao "neslobodan" a rangiran je 79 od 100[50].

Vlasti koriste niz mera za ograničavanje slobode medija u zemlji. Opozicioni i nezavisni mediji i novinari imaju ograničen pristup štampanim kućama i distributivnim mrežama, ili se mogu suočiti sa optužbama za klevetu i kaznenim kaznama, te podliježu taktici zastrašivanja, uključujući zatvaranje zbog krivotvorenih optužbi[51].

Većina Azerbejdžana prima informacije od glavne televizije, koja je nepokolebljivo provladina i pod strogom kontrolom vlade. Prema izveštaju Instituta za slobodu i bezbednost reportera iz 2012. godine, azerbejdžanski građani nisu u mogućnosti da pristupe objektivnim i pouzdanim vestima o pitanjima ljudskih prava koja su relevantna za Azerbejdžan, a stanovništvo je nedovoljno informisano o pitanjima od javnog interesa[52].

Azerbejdžanske vlasti su zatvorile nekoliko značajnih novinara. Zatvorili su Mehmana Alijeva, direktora nezavisnog medija. Alijev je direktor novinske agencije Turan. Dana 25. avgusta 2017. sud u Bakuu je u istrazi protiv njega smestio Alijeva u pritvoru u pritvoru tri meseca. Međutim, 16 dana kasnije - 11. septembra 2017. Apelacioni sud u Bakuu preinačio je presudu suda prvostepeni i oslobodio gospodina Alijeva. Nekoliko međunarodnih institucija kao što je Evropska federacija novinara pozdravilo je oslobađanje g. Alijeva[53].

Komitet za zaštitu novinara izjavio je da su optužbe protiv mnogih novinara "izmišljene" i "politizovane"[54]. Krajem 2014. godine, osam novinara je ostalo iza rešetaka. Međunarodne instance kao što je Komesar za ljudska prava Veća Evrope dosledno su odbacivale opravdanja azerbejdžanskih vlasti da su zatvoreni novinari krivično gonjeni i osuđeni za zajedničke zločine[55]. Zatvorski uslovi za novinare prijavljeni su kao teški, sa rutinskim zlostavljanjem i uskraćivanjem zdravstvene zaštite.

Korupcija[uredi | uredi izvor]

Korupcija u Azerbejdžanu se smatra endemskom u svim oblastima azerbejdžanske politike[56] [57]. Vladajuća porodica je izazvala sumnju od raznih nezavisnih medija zbog njihovog ogromnog bogatstva, o čemu svedoči kupovina velikih multimilionskih nekretnina u Dubaiju, Ujedinjenim Arapskim Emiratima[58].

Poslednjih godina preduzete su neke mere protiv korupcije. Pitanja korupcije u pružanju javnih usluga bila su jedna od problematičnih oblasti u javnom sektoru. Da bi se eliminisala korupcija u pružanju javnih usluga, nova kancelarija za prevenciju, naime, mreža za procenu usluga u Azerbejdžanu uspostavljena je predsedničkim dekretom 2012. godine[59]. Trenutno ova institucija pruža 34 usluge za 10 državnih organa. To je bio prvi model pružanja usluga na jednom mestu u svetu koji je pružao usluge različitih državnih organa, a ne samo usluge jednog državnog tela.

Azerbejdžan je potpisao Istanbulski Akcioni plan za borbu protiv korupcije koji obuhvata Jermeniju, Azerbejdžan, Gruziju, Kazahstan, Kirgistan, Mongoliju, Tadžikistan, Ukrajinu i Uzbekistan kao i druge zemlje 2003[60]. godine. Implementacija plana podrazumeva redovno i sistematsko ocenjivanje pravnog i institucionalnog okvira za borbu protiv korupcije u zemljama obuhvaćenim projektom potpisivanjem sporazuma. Od tada je Azerbejdžan aktivno učestvovao u monitoringu.

LGBT prava[uredi | uredi izvor]

Kao i u većini drugih post-sovjetskih zemalja, Azerbejdžan ostaje mesto gde je homoseksualnost pitanje okruženo konfuzijom. Teško da postoji objektivna ili tačna informacija o psihološkim, sociološkim i pravnim aspektima homoseksualnosti u Azerbejdžanu, tako da većina društva jednostavno ne zna šta je homoseksualnost. Dok je seksualna aktivnost istog pola bila tehnički legalna od ukidanja anti-sodomskih zakona iz sovjetske ere 2000. godine[61], Azerbejdžan nema zakone koji eksplicitno štite LGBT osobe, a socijalno prihvatanje LGBT osoba i dalje je na nezavidnom nivou. U 2016. godini Međunarodna asocijacija lezbijki, gejeva, biseksualaca, trans i interseksa svrstala je Azerbejdžan kao najgore mesto (49 od 49) u Evropi za LGBT populaciju, navodeći "skoro potpuno odsustvo pravne zaštite" i nedavne policijske racije na LGBT grupe[62].

Međunarodni izveštaji[uredi | uredi izvor]

Evropski parlament je 12. maja 2011. godine usvojio rezoluciju kojom se osuđuju azerbejdžansko "kršenja ljudskih prava" i "ugnjetavanje opozicionih snaga i predstavnika"[63]. U rezoluciji se pominje zabrinutost za Ejnulu Fatulajeva, Jabara Savalana i ostale zatvorenike, kao i opšta zabrinutost za "sve veći broj slučajeva uznemiravanja, napada i nasilja nad civilnim društvom i aktivistima društvenih mreža i novinarima u Azerbejdžanu". Ipak, Evropski parlament je pozitivno oceni puštanje dva blogera i stvaranje novih pododbora Odbora za saradnju EU-Azerbejdžan u oblasti pravde, ljudskih prava i demokratije i zahvalio se Azerbejdžanu za doprinos istočnom partnerstvu[63].

U avgustu 2017. godine, Radna grupa UN za arbitrarno pritvaranje objavila je svoj izveštaj o misiji Azerbejdžanu. Na poziv Vlade, Radna grupa za proizvoljno pritvaranje posetila je Azerbejdžan od 16. do 25. maja 2016[64].

Izveštaji Evropskog centra za stratešku obaveštajnu bezbednost[uredi | uredi izvor]

6. marta 2017. godine Evropski centar za za stratešku obaveštajnu bezbednost je objavila izveštaj pod nazivom "Jermenska veza" u kojem se navode situacije kršenja ljudskih prava[65].

Evropski centar za stratešku i obaveštajnu bezbednost je u tom izveštaju istakao da je izveštaj "Kavijar diplomatija" koji je izradila Evropska inicijativa za stabilnost imala za cilj stvaranje klime sumnjičavosti zasnovane na klevetama kako bi se stvorila mreža poslanika koji bi učestvovali u političkom ratu protiv Azerbejdžana[66]. U drugom poglavlju izveštaja pod nazivom "Jermenska veza" Mr X ", Nils Muižnieks, komesar za ljudska prava Veća Evrope", objavljen 18. aprila 2017. je tvrdio da mreža sastavljena od evropskih premijera, jermenskih zvaničnika i nekih drugih nevladinih organizacija, finansirala je Soroš fondacija. Prema ESISC-u ključna figura mreže od 2012. godine je bio Nils Mujžnieks, komesar za ljudska prava Veća Evrope dok je on služio interesima Soroša i Republike Jermenije[67].

"Izveštaj je napisan u najgorim tradicijama autoritarne propagande, pravi apsurdne tvrdnje i jasno je usmeren na odbijanje talasa kritike protiv prikrivanja neetičkog lobiranja i korupcije u Skupštini Evrope i zahteva promenu u Skupštini", objavio je Freedom Files Analytical Centre. [68]

Evropska inicijativa za stabilnost izjavila je da je "ESISC-ov izveštaj pun laži (kao što je tvrdnja da nemački član Štraser drži pro-jermenske poglede i kao dokaz da je otišao u Jerevan 2015. godine u spomen na genocid nad Jermenima, kada Štraser nikada u životu nije bilo u nezavisnoj Jermeniji) "[69].

Nahčivan[uredi | uredi izvor]

Ljudska prava smatraju se izuzetno ne poštuju u azerbejdžanskom regionu Načhivana, po izveštaju Radio Slobodna Evropa gde navodi ovaj region kao "Azerbejdžanska Severna Koreja" 2007[70]. Kao autonomna republika pod upravom Vasifa Talibova, izražena je zabrinutost u vezi sa brutalnošću policije, nekažnjavanjem, velikim ograničenjima građanskih sloboda i korupcijom[71] [72] [73].

Načhivan je opisan kao "laboratorija represije" u kojoj se represivne metode testiraju i zatim primenjuju u velikom obimu u ostatku Azerbejdžana[74].

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Legal basis of the Commissione's activity
  2. ^ Religious minorities
  3. ^ site title
  4. ^ Human rights
  5. ^ Azerbaijan - Member state
  6. ^ Full list
  7. ^ OHCHR Dashboard
  8. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 10. 01. 2020. g. Pristupljeno 27. 05. 2019. 
  9. ^ a b Wayback Machine
  10. ^ Azerbaijan Political Prisoner Adnan Hajizade Goes To Reddit - Business Insider
  11. ^ Azerbaijan warms up for Eurovision by torturing musicians - Europe - World - The Independent
  12. ^ Country Report on Human Rights Practices in Azerbaijan
  13. ^ Azerbaijan: Media Freedoms in Grave Danger | Human Rights Watch
  14. ^ Reporters Without Borders
  15. ^ Azerbaijan: WikiLeaks Cable Compares Ilham Aliyev to Movie Mafia Bosses | Eurasianet
  16. ^ President Ilham Aliyev Archives - Index on Censorship Index on Censorship
  17. ^ Defeating Authoritarian Leaders in Postcommunist Countries - Valerie J. Bunce, Sharon L. Wolchik - Google Knjige
  18. ^ Women’s right to vote – for the first time on the east | Interesting Facts | azerbaijan.travel
  19. ^ Wayback Machine
  20. ^ Wayback Machine
  21. ^ HRW: Azerbaijan: Presidential Elections 2003 (Human Rights Watch Briefing Paper, October 13, 2003)
  22. ^ a b Wayback Machine
  23. ^ Plush hotels and caviar diplomacy: how Azerbaijan's elite wooed MPs | World news | The Guardian
  24. ^ EUobserver / Europe's caviar diplomacy with Azerbaijan must end
  25. ^ Baku Smooths Over Its Rights Record With A Thick Layer Of Caviar
  26. ^ European MPs' praise for Azerbaijan election sparks row - BBC News
  27. ^ EUobserver.com / Opinion / MEPs' shameful support for the Azerbaijan election
  28. ^ Andreas Gross: Azerbaijan with regressing democracy is patient placed in reanimation ward at Council of Europe - Analysis - Panorama | Armenian news
  29. ^ Wayback Machine
  30. ^ Wayback Machine
  31. ^ RPT-European human rights body says concerned about abuses in Azerbaijan | Reuters
  32. ^ Amnesty International
  33. ^ azerireport.com - FHRPO: There Are 66 Political Prisoners In Azerbaijan
  34. ^ Azərbaycan Prezidentinin Rəsmi internet səhifəsi - SƏNƏDLƏR » Sərəncamlar
  35. ^ Azerbaijan president pardons jailed activists, opponents | World | thenews.com.pk | Karachi
  36. ^ Azerbaijan: Activist Sentenced in Political Trial | Human Rights Watch
  37. ^ Azerbaijan must halt crackdown on protest organizers | Amnesty International
  38. ^ Azerbaijan activist convicted on 'trumped up' drugs charge | Amnesty International
  39. ^ Jabbar Savalan Freed!
  40. ^ Document | Amnesty International
  41. ^ http://fr.apa.az/news.php?id=17016[mrtva veza]
  42. ^ 3 persons who incited violence and civil confrontation arrested in Baku - Trend.Az
  43. ^ https://web.archive.org/web/20140224202114/http://azerbaijantldr.com/2-more-nida-members-arrested/
  44. ^ https://web.archive.org/web/20140224205546/http://azerbaijantldr.com/zaur-gurbanli-of-nda-arrested/
  45. ^ Azerbaijan: Downward spiral: Continuing crackdown on freedoms in Azerbaijan | Amnesty International
  46. ^ Azerbaijan: Release of 10 prisoners of conscience is a glimmer of hope for those still behind bars | Amnesty International
  47. ^ Statement by the Spokesperson on the pardoning of prisoners in Azerbaijan to mark Novruz Holiday - European External Action Service
  48. ^ Azerbaijan president pardons jailed activists, opponents | World | thenews.com.pk | Karachi
  49. ^ 1998-ci ilin bu günü - Azərbaycanda senzura ləğv edildi - Publika - Xəbərlər - Azadİnform İnformasiya Agentliyi
  50. ^ Azerbaijan | Freedom House
  51. ^ 10 Most Censored Countries - Reports - Committee to Protect Journalists
  52. ^ Wayback Machine
  53. ^ Azerbaijan: EFJ/IFJ welcome release of Mehman Aliyev and Alexander Lapshin – European Federation of Journalists
  54. ^ In Azerbaijan, crackdown on press as contest nears - Committee to Protect Journalists
  55. ^ Wayback Machine
  56. ^ businessanticorruption | Snapshot
  57. ^ 'Boys and Their Toys': The US Befriends Azerbaijan's Corrupt Elite - SPIEGEL ONLINE
  58. ^ Pricey real estate deals in Dubai raise questions about Azerbaijan's president
  59. ^ Azerbaijan's one-stop public service shop is driving up efficiency | Public Leaders Network | The Guardian
  60. ^ Wayback Machine
  61. ^ Spartacus International Gay Guide, ст. 1216. Bruno Gmunder Verlag, 2007.
  62. ^ Rainbow Europe
  63. ^ а б Texts adopted - Thursday, 12 May 2011 - Azerbaijan - P7_TA-PROV(2011)0243
  64. ^ Ods Home Page
  65. ^ Baku Smooths Over Its Rights Record With A Thick Layer Of Caviar
  66. ^ The Armenian Connection: How a secret caucus of MPs and NGOs, since 2012, created a network within the Parliamentary Assembly of the Council of Europe to hide violations of in...
  67. ^ The Armenian Connection. Chapter 2: « Mr X », Nils Muižnieks, Council of Europe Commissioner for Human Rights
  68. ^ https://civicsolidarity.org/sites/default/files/az_lobbying_corruption_report_10_march_2017_public_version_color_1.pdf
  69. ^ Merchants of Doubt or investigating Corruption - Newsletter - ESI
  70. ^ In 'Azerbaijan's North Korea,' Journalist Crackdown Continues
  71. ^ Wayback Machine
  72. ^ Jailed For Not Paying A Bribe
  73. ^ Impunity for torture in Nakhchivan - Human Rights House Network
  74. ^ Journalist beaten unconscious in Azerbaijani exclave - Reporters Without Borders

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Људска_права_у_Азербејџану&oldid=27278592”