Ćirilična baština

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Žanročuvanje srpskog jezika i kulture
Datum(i)mesec maj
Osnovan2019.
LokacijaBajina Bašta
OsnivačiOpština Bajina Bašta
Veb-sajt
https://bastina.rs/

Ćirilična baština je tradicionalna manifestacija u oblasti kulture i turizma od značaja za opštinu Bajina Bašta. Organizuje se u mesecu maju u Bajinoj Bašti, a posvećena je srpskom jeziku i očuvanju ćirilice. Manifestacija je nastala na osnovu Deklaracije o zaštiti i negovanju ćirilice koju je Skupština opštine Bajina Bašta usvojila 5. marta 2019. godine.[1][2]

Deklaracija[uredi | uredi izvor]

Autor Deklaracije o zaštiti i negovanju ćirilice u opštini Bajina Bašta je odbornik Siniša Spasojević, koji je sa odbornikom Zoranom Rakovićem bio i predlagač ovog akta. Deklaracija navodi da je ćirilica nit koja povezuje srpsku pismenost od njenih početaka do danas, svedok kontinuiteta i identiteta srpskog jezika i kulture i pokazatelj koliko je srpsko nasleđe bogato i utemeljeno. Motiv za donošenje deklaracije je sve veće zanemarivanje ćirilice, a Bajina Bašta ima posebnu obavezu kao mesto gde je postojala čuvena Račanska prepisivačka škola pri manastiru Rača, jedna od najvećih kulturnih buktinja u najmračnijem periodu turske vladavine. Cilj usvojene deklaracije je da bude pravni osnov za sveobuhvatne mere zaštite ćirilice, a jedna od prvih mera u tom pravcu je organizovanje manifestacije Ćirilična baština.[3]

Organizacija manifestacije[uredi | uredi izvor]

Organizator Ćirilične baštine je Ustanova „Kultura” iz Bajine Bašte.

Predviđeno je da se Ćirilična baština održava svake godine u trajanju od tri dana, oko 24. maja, kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja Svete Ćirila i Metodija i kada se obeležava Dan slovenske pismenosti. Za vreme manifestacije organizuju se dešavanja koja su posvećena ćirilici, drže predavanja eminentni stručnjaci iz oblasti srpskog jezika, održavaju tribine, umetničke izložbe i brojne druge aktivnosti koje imaju za cilj da se ćirilica i njeno korišćenje popularizuje. Tokom trajanja Ćirilične baštine vrši se uručivanje nagrada pojedincima i kompanijama koje se posebno ističu u zaštiti i negovanju ćirilice.[4][5]

Ćirilična baština 2019.[uredi | uredi izvor]

Na manifestaciji je sugrađanima bilo predstavljeno ćirilično pismo u modernom tipografskom i dizajnerskom ruhu, kroz izložbu dva likovna umetnika Lazara Dimitrijevića i Nemanje Dragojlovića. Predavanja o negovanju srpskog jezika putem ćiriličnog pisma kao simbola identiteta srpskog naroda održao je Dejan Ristić istoričar, preosvešteni episkop profesor dr Jovan Purić i Dragana Vasić profesor srpskog jezika.[6]

Program manifestacije[uredi | uredi izvor]

Prvi i drugi dan manifestacije „Ćirilična baština“ su bili organizovani u samom manastiru Rača gde su nakon jutarnje službe i besede igumana manastira, oca Germana, učesnici otišli do temelja-ostatka Skita svetog Đorđa koji se nalazi na oko 3-4 km od manastira u kome su monasi stvarali istoriju srpske pismenosti i književnosti.[7] Tim povodom je i obrazovana radna grupa koja je sprovodila u delo Deklaraciju i koja je na sebe preuzela organizaciju manifestacije „Ćirilične baštine“. Radna grupa je sastavljena prvenstveno od članova koji su uskom strukom, znanjem i iskustvom vezani za srpski jezik i književnost.

Ćirilična baština 2020.[uredi | uredi izvor]

Svečano otvaranje druge „Ćirilične baštine” je bilo 22. maja 2020. godine, uz izložbu kaligrafije Slika i reč autora akademskog slikara Dušana Mišića,[8] kao i dodelu Ćirilične darovnice, diploma i zahvalnica. Ćirilična darovnica je novina u odnosu na prvu manifestaciju koja je održana 2019. godine, dodeljivaće se kao nacionalna nagrada za izuzetan doprinos i naročite zasluge u očuvanju i promociji ćirilice i negovanju srpskog jezika i pisma.[9]

Prvi dobitnik Nagrade Ćirilična darovnica je dnevni list Politika.[10]

Pismom podrške u ime Ministarstva kulture i informisanja Vlade Srbije, ministar Vladan Vukosavljević pozdravio je organizatore i čestitao na zasnivanju i održanju manifestacije.[11]

Program manifestacije[uredi | uredi izvor]

Prve večeri je bilo otvaranje izložbe kaligrafskih radova, otvaranje manifestacije, dodela diploma za literarni, likovni i internet konkurs „Ćirilica se piše srcem”, dodela zahvalnica i dodela Ćirilične darovnice.

Drugi dan manifestacije je bio javni čas kaligrafije sa predavanjem o kaligrafiji koje je vodio akademski slikar Dušan Mišić, zatim prezentacija video snimaka napravljenih kod kućice na Drini - „Deca o ćirilici” - učenici čitaju poeziju. Posle toga je bilo multimedijalno predavanje „Glagoljate li ćirilicu“, Anđelke Petrović, magistra nauke o književnosti.[12]

Treći dan je nakon liturgije u manastiru Rača, besedu o ćirilici održao vladika Jovan Purić.

Ćirilična baština 2021.[uredi | uredi izvor]

Treća po redu „Ćirilična baština” održana je od 21. do 24 maja 2021. godine. Uz poruku „Koristimo ćirilicu, čuvajmo svoje”, na otvaranju manifestacije su govorili Vesna Đurić, predsednica opštine Bajina Bašta, Siniša Spasojević, predsednik Organizacionog odbora manifestacije i Milovan Jezdić, direktor Ustanove „Kultura” Bajina Bašta.[13]

Zaslužnima za zaštitu, promociju i negovanje našeg nacionalnog pisma dodeljene su nagrade „Ćirilične baštine”. Glavno priznanje, „Ćirilična darovnica”, prošle godine ustanovljena, pripalo je Drašku Stanivukoviću, gradonačelniku Banja Luke – za izuzetan doprinos u očuvanju i promociji ćirilice, srpskog jezika i pisma i zbog mera koje su donete u Banja Luci u cilju zaštite ćirilice.[14] Dok su zahvalnice „Ćirilične baštine“ za posebno isticanje u zaštiti i negovanju ćirilice dobili Nacionalni park Tara i Kompanija „Zlatiborac“.[15]

Program manifestacije[uredi | uredi izvor]

Nakon otvaranja i nastupa gudačkog trija RTS-a i mladih članova radionice „Art moment”, u galeriji Ustanove „Kultura” otvorena je izložba „Ćirifiti”, koju čine grafiti ispisani ćirilicom, autora Petra Popovića Pirosa.[16]

Predavanje o ćirilici, prigodnom besedom, održao je akademik Miro Vuksanović, urednik edicije „Deset vekova srpske književnosti”.[17] Takođe, predavanje o najstarijim srpskim ćiriličkim rečnicima održala je prof. dr Rajna Dragićević, redovni profesor na Katedri za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima na Filološkom fakultetu u Beogradu.[18]

Program je upotpunjen školskom edukativno-zabavnom igrom „Tražim ćirilicu“, na terenima SRC „Braća Milutinović“, izvođenjem predstave „Bedemi ćirilice“ koja govore o životu i radu Svete braće Ćirila i Metodija, predstavljanje knjige o Dobrici Eriću i posetom manastiru Rači, uz stručno vođenje i upoznavanje sa istorijatom manastira, umetničkim nasleđem i značajem čuvene Račanske prepisivačke škole.

Gradonačelnik Banjaluke je sa predsednicom opštine Bajina Bašta u Lugu zasadio drvo Pančićeve omorike i na ovaj način započeo praksu da dobitnici „Ćirilične darovnice“ sade drvo u SRC „Braća Milutinović“.

Ćirilična baština 2022.[uredi | uredi izvor]

U periodu od 21. do 24. maja 2022. godine održana je četvrta po redu „Ćirilična baština”, sa ciljem da podstiče i neguje korišćenje ćirilice, da na srpskom govornom području obogaćuje kulturni identitet i unapređuje sadržaje u oblasti srpskog jezika i kulture.

U okviru programa, u subotu 21. maja, zvanično je otvoren i „Park ćirilice” u centru Bajine Bašte, prvi takav koji je izgrađen u Srbiji i zemljama srpskog govornog područja i koji svojim sadržajima posetiocima donosi priču o ćirilici i o čuvenoj Račanskoj književnoj i prepisivačkoj školi.[19][20]

Program manifestacije[uredi | uredi izvor]

Ovogodišnji program obilovao je kvalitetnim sadržajima počev od predavanja univerzitetskih profesora dr Mila Lompara i dr Viktora Savića, preko zanimljive izložbe kaligrafije umetnika Milorada Novakovića, konkursa „Čuvari ćirilice”, debate „Ćirilica/latinica”, takmičenja beba u puzanju „Za bebu više, za slovo bliže“, kvalitetnog muzičkog programa i predstave „Bedemi ćirilice“ do Karavana kulture govora sa glumcima Milanom Bosiljčićem i Markom Milovanovićem i stručne tribine Arno Gujona, Slobodana Roksandića i prof. dr Radovana Kneževića.

Po završetku predavanja profesoru Lomparu je predsednica opštine Bajina Bašta Vesna Đurić uručila zahvalnicu „Ćirilične baštine” za posebno isticanje u zaštiti i negovanju ćirilice i promociji srpskog jezika i pisma.

Dobitnik ovogodišnje Ćirilične darovnice je Arno Gujon, humanista i direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, za veliki doprinos u očuvanju srpskog nacionalnog pisma, otvaranja škola na srpskom jeziku u inostranstvu, pomoći školama na Kossovu i Metohiji i učešću u „Karavanu kulture govora“.[21][22][23]

Ćirilična baština 2023.[uredi | uredi izvor]

Peta po redu Ćirilična baština održana je u periodu od 24. do 27. maja 2023. godine u organizaciji Ustanove „Kultura”, uz podršku Turističke organizacije „Tara-Drina” i Kancelarije za mlade Bajina Bašta, a pod pokroviteljstvom Opštine Bajina Bašta.[24][25]

Iz godine u godinu podižući kvalitet programa „Ćirilična baština“ postigla je to da je ovaj put u Bajinu Bašti dovela neka od najznačajnijih imena iz oblasti srpskog jezika i književnosti kao i vrsne književne, pozorišne i naučne poslenike. Značajan deo programa pripremljen je u saradnji sa Maticom srpskom, a najstarija srpska književna, kulturna i naučna institucija je i dobitnik „Ćirilične darovnice“, najprestižnije nagrade koju u Bajinoj Bašti dodeljuju samo jednom godišnje za izuzetan doprinos i naročite zasluge u očuvanju i promociji ćirilice i negovanju srpskog jezika i pisma.[26]

Program manifestacije[uredi | uredi izvor]

Manifestacija je počela na dan Svetih Ćirila i Metodija, Svetom liturgijom u Manastiru Drača, drevnom centru prepisivačke i književne škole i čuvaru srpske pismenosti i ćirilice. Posle cerenomije svečanog otvaranja, sledilo je dodeljivanje nagrada nagrađenim učesnicima na foto-konkursu „Ćirilica nadahnjuje”[27] i učesnicima na izložbi đačkih likovnih radova „Ćirilica Baštom šeta”.[28] Pažnju prisutnih u galeriji Ustanove „Kultura” privukla je izložba eksperimentalne kaligrafije „Ko još mari za Ć” posvećena ćirilici, autorke Sofije Rabrenović (Sofi Rab) iz Čajetine.[29][30]

U programu manifestacije sledilo je predavanje prof. dr Časlava Koprivice, „živa biblioteka”, promocija knjige „Vuk Karadžić revolucionar srpskog književnog jezika”, autora Momčila Vukovića Birčanina, predstava „Moj otac Vuk Karadžić”, sentimentalna ispovest Vukove kćerke Mine, koju je po svom prepoznatljivom stilu interpretirala glumica Ljiljana Jakšić.

Veliki naučni okrugli sto o ćirilici, uz izuzetnu pomoć u organizaciji Matice srpske, bio je centralni događaj čitave manifestacije. Ovaj naučni sto je i najveći iskorak u odnosu na prethodne manifestacije, kao jedan od značajnijih naučnih skupova vezanih za ćirilicu. Učešće su uzeleli Prof. dr Viktor Savić, Prof. dr Marina Kurešević, Prof. dr Isidora Bjelaković, Prof. dr Vanja Stanišić, Prof. dr Vladimir Polomac, Prof. dr Lazar Dimitrijević, Prof. dr Aleksandar Milanović, Gradimir Aničić.[31][32] U okviru pesničkog kutka posle velikog okruglog stola predstavljena je zbirka pesama „Azbučnik” i „Vukovanje” srpske pesnikinje iz Crne Gore Milice Bakrač.[33]

Poslednjeg dana manifestacije, u prepodnevnim satima, u sportskoj hali je održano takmičenje beba u puzanju „Za bebu više, za slovo bliže”. U gradskoj galeriji u večernjim časovima održano je književno veče Ivana Negrišorca. Po završetku književne večeri, Matici srpskoj je uručeno najznačajnije priznanje manifestacije „Ćirilična baština”. Za izuzetan doprinos i naročite zasluge u očuvanju i promociji ćirilice, negovanju srpskog jezika i pisma predsedniku Matice srpske prof. dr Draganu Staniću „Ćiriličnu darovnicu” uručila je Vesna Đurić, predsednica opštine Bajina Bašta.[34][35]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Bajina Bašta zaštitila ćirilicu deklaracijom”. Politika. Pristupljeno 27. 5. 2019. 
  2. ^ „Deklaracija o zaštiti ćirilice i “Ćirilična baština””. Slavističko društvo Srbije. Pristupljeno 27. 5. 2019. 
  3. ^ „Bajina Bašta usvojila Deklaraciju o zaštiti i negovanju ćirilice”. Drina info. Pristupljeno 27. 5. 2019. 
  4. ^ „Bajina Bašta: Ćirilična Baština od 24. do 26. maja”. Radio Luna. Pristupljeno 27. 5. 2019. 
  5. ^ „Predstavljen program "Ćirilične baštine"”. Glas zapadne Srbije. Pristupljeno 27. 5. 2019. 
  6. ^ „”Ćirilična baština””. Prvi portal. Arhivirano iz originala 21. 08. 2020. g. Pristupljeno 26. 5. 2020. 
  7. ^ „Ćirilična baština u manastiru Rača”. Ozon pres. Pristupljeno 26. 5. 2020. 
  8. ^ „Perom na pergamentu ćirilici u čast”. Politika. Pristupljeno 27. 5. 2020. 
  9. ^ „Ko su bili "slovenski apostoli"”. RTS. Pristupljeno 27. 5. 2020. 
  10. ^ „Ćirilica se piše srcem u Bajinoj Bašti”. Politika. Pristupljeno 26. 5. 2020. 
  11. ^ „Pismo podrške ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića opštini Bajina Bašta povodom održavanja manifestacije „Ćirilična baština””. Ministarstvo kulture i obrazovanja. Pristupljeno 27. 5. 2020. 
  12. ^ „Selfi sa Ćirilom i Metodijem”. IN4S. Pristupljeno 27. 5. 2020. 
  13. ^ „Ćirilicom su se velikani potpisivali”. Politika. Pristupljeno 4. 6. 2021. 
  14. ^ „Stanivuković dobitnik nagrade „Ćirilična darovnica“”. Moja srpska info. 
  15. ^ „Zašto je značajno da negujemo ćirilicu”. RTS. Pristupljeno 4. 6. 2021. 
  16. ^ „Ćirilica u carstvu grafita”. Politika. Pristupljeno 4. 6. 2021. 
  17. ^ „Miro Vuksanović: BESEDA O SRPSKOJ ĆIRILICI”. Slovenski vъsnik. Pristupljeno 4. 6. 2021. 
  18. ^ „Ćirilica potvrđuje srpsku baštinu kao našu”. Politika. Pristupljeno 4. 6. 2021. 
  19. ^ „Park ćirilice otvoren na „Ćiriličnoj baštini””. Politika. Pristupljeno 10. 6. 2022. 
  20. ^ „Prvi park ćirilice ima Bajina Bašta”. RTS. Pristupljeno 10. 6. 2022. 
  21. ^ „Bajina Bašta se odužila velikom humanisti koji je naučio da čita i piše ćirilicom iako je rođen u Francuskoj”. Glas Zapadne Srbije. Pristupljeno 10. 6. 2022. 
  22. ^ „SRBIJA ODALA PRIZNANJE VELIKOM HUMANISTI: Arno Gujon dobitnik Ćirilične darovnice!”. Serbian Times. Pristupljeno 10. 6. 2022. 
  23. ^ Pejović, Branko (10. 6. 2022). „Arnou Gujonu uručena „Ćirilična darovnica””. Politika. Pristupljeno 27. 5. 2022. 
  24. ^ „„Ćirilična baština” u Bajinoj Bašti”. Politika. Pristupljeno 30. 6. 2023. 
  25. ^ „„Ćirilična baština“ za očuvanje srpske ćirilice”. BB glas. Pristupljeno 30. 6. 2023. 
  26. ^ „Delegacija Matice srpske u Bajinoj Bašti”. Matica srpska. Pristupljeno 30. 6. 2023. 
  27. ^ „Vasilisi Simović iz Herceg Novog druga nagrada na foto – konkursu „Ćirilica nadahnjuje””. Svetigora. Pristupljeno 30. 6. 2023. 
  28. ^ „Na ovom mestu srpsko nacionalno pismo se piše srcem: "Ćirilica baštom cveta", počela peta po redu Ćirilična baština u Bajinoj Bašti”. Lepote Srbije. Pristupljeno 30. 6. 2023. 
  29. ^ „"Ćirilična baština" od 24. do 27. maja u Bajinoj Bašti”. RTV. Pristupljeno 30. 6. 2023. 
  30. ^ „Ne sme da nam bude svejedno kojim ćemo pismom pisati”. Politika. Pristupljeno 30. 6. 2023. 
  31. ^ „Veliki naučni okrugli sto o ćirilici tokom 5. Ćirilične baštine”. Mitropolija. Pristupljeno 30. 6. 2023. 
  32. ^ „ODRŽAN NAUČNI OKRUGLI STO „ĆIRILIČNE BAŠTINE” U BAJINOJ BAŠTI Malograđanski „anglosrpski” jezik prodire u sve medije”. Politika. Pristupljeno 30. 6. 2023. 
  33. ^ „Književnica Milica Bakrač učestvuje na 5.Ćiriličnoj baštini u Bajinoj Bašti”. RTV NK. Pristupljeno 30. 6. 2023. 
  34. ^ „„Ćirilična darovnica” Matici srpskoj”. Politika. Pristupljeno 30. 6. 2023. 
  35. ^ „Peta Ćirilična baština u znaku Matice srpske: Objavljen i program manifestacije”. Telegraf. Pristupljeno 30. 6. 2023. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ćirilična baština na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ћирилична_баштина&oldid=26802023”