Džo Grant

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Džo Grant
Keti Mening kao Džo Grant
Podaci o kreaciji
Prvo prik.„Teror Otonaca (1. deo)” (8h1, 2. januar 1971)
Poslednje prik.„Zelena smrt (6. deo)”
(10h26, 23. jun 1973)
TumačKeti Mening

Džozefin „Džo” Grant (engl. Josephine "Jo" Grant), kasnije Džo Džouns, izmišljeni je lik u britanskoj naučnofantastičnoj televizijskoj seriji Doktor Hu. Džo su predstavili Beri Lets i Terens Diks u prvoj epizodi osme sezone serije (1971) kao novog saputnika protagoniste serije Doktora u njegovoj trećoj inkarnaciji (Džon Pertvi). Nakon Doktorove prethodne saputnice Liz Šo (Kerolajn Džon), naučnice i intelektualke, produkcijska ekipa je pokušala da predstavi manje iskusne saputnice koje će delovati kao surogat publike. Džo se pojavila u 15 priča (77 epizoda).

U okviru toka serije, Džo je mlađa civilna operativka Obaveštajne jedince Ujedinjenih nacija, međunarodne organizacije koja brani Zemlju od vanzemaljskih pretnji, a dodeljena je kao pomoćnica Doktoru koji je u početku ostao nasukan na Zemlji. Kada je ponovo počeo da koristi svoju vremensku mašinu TARDIS, ona ga je pratila na putovanjima kroz vreme i prostor. Džo napušta Doktorovo društvo u tokom serijala Zelena smrt iz 1973. zaljubivši se u čoveka, profesora. Na televiziji, sledeći put se susreće sa Doktorom više od trideset sedam godina kasnije, 2010. godine u serijalu Smrt Doktora u spinof seriji Avanture Sare Džejn.

Meningova i Pertvi su uživali u bliskom radnom odnosu. Meningova je smatrala da je ovo doprinelo uspehu partnerstva između Džo i Trećeg Doktora. Iako je njen lik kritikovan jer nije bio progresivna interpretacija žene, Meningova je smatrala da feminizam nije savremena briga i da je Džo imala svoje vrline osim inteligencije, kao što je njena odanost. Odlazak lika iz serije se uopšteno smatra jednim od emotivnih vrhunaca serije između 1963. i 1989. godine. Rasel T. Dejvis je osetio pritisak da ostane veran ovom izlasku kada je ponovo predstavio lik 2010. u Avanturama Sare Džejn.

Pojavljivanja[uredi | uredi izvor]

Televizija[uredi | uredi izvor]

Džo se prvi put pojavljuje u seriji Teroru Otonaca iz 1971. godine pošto je dodeljena Doktoru (Džon Pertvi) kao zamena za Liz Šo (Kerolajn Džon). Očigledno je dobila zadatak u OJUN-u jer je njen ujak, visoki državni službenik, "povukao neke konce". Brigadir Letbridž-Stjuart (Nikolas Kortni) je dodeljuje Doktoru koji je u početku zaprepašćen kada sazna da ona nije naučnica, ali je prihvata jer nema srca da joj kaže drugačije. Nadahnuta, živahna i ponekad rastresena plavuša, Džo ubrzo postaje simpatična ostalim članovima OJUN-a, posebno kapetanu Majku Jejtsu (Ričard Frenklin) i naredniku Bentonu (Džon Leven). Treći Doktor je takođe posebno vezan za nju, a ona mu je odana, odbijajući da napusti njegovu stranu čak i kada je u pitanju smrtna opasnost.

Postoji mnogo opasnosti za obilazak, posebno pošto su Gospodari vremena vratili Trećem Doktoru sposobnost da putuje kroz vreme i prostor. Džo se suočava sa opasnostima i čudima putovanja sa Doktorom sa hrabrošću i odvažnom odlučnošću. Zajedno sa Doktorom i OJUN-om, ona se susreće sa opasnostima kao što su narcisi ubice, čudovišta koja jedu vreme i odmetnuti Gospodar vremena Gospodar (Rodžer Delgado). Ona je bila smanjivana, hipnotisana, bacana kroz vreme, skoro ostarela do smrti i ugrožena od džinovskih crva i drevnih utvara. Vremenom, Džo takođe postaje samouverenija i zrelija, sve dok nije postala dovoljno samostalna da se suprotstavi Doktoru, što je uradila u svom poslednjem serijalu Zelena smrt u maju–junu 1973. Tokom događaja iz te priče, Džo se zaljubljuje u profesora Kliforda Džounsa (Stjuart Bevan), mladog naučnika dobitnikom Nobelove nagrade, koji vodi grupu za zaštitu životne sredine. Na kraju, ona pristaje da se uda za Džounsa i ode sa njim u Amazoniju da proučava njenu vegetaciju, čiju vest Doktor pozdravlja sa mešavinom ponosa i tuge.

Džo Grant (sada Džo Džouns) se vratila u dve epizode ​​četvrtog serijala Pustolovina Sare Džejn u Smrti Doktora (2010), gde se prvi put susrela sa svojom zamenom saputnicom Sarom Džejn Smit (Elizabet Slejden), a potom i sa Jedanaestim Doktorom (Met Smit). Njih dvoje prisustvuju komemoraciji Doktoru, ali kasnije saznaju da su vanzemaljci lažirali njegovu smrt kako bi ukrali TARDIS koristeći sećanja Džo i Sare Džejn. Džo je još uvek udata, ima sedmoro dece i dvanaestoro unučadi i putuje sa svojim unukom Santjagom (Fin Džouns). Ona je zavidna Sari Džejn što je imala nekoliko susreta sa Doktorom od svog odlaska, ali je i sama vodila ispunjen život putujući svetom promovišući dobrotvorrne i ekološke ciljeve. Na kraju krajeva, sećanja Džo i Sare Džejn na vreme sa Doktorom su ono što pobeđuje zaveru vanzemaljaca da ukrade TARDIS. Pošto ju je vratio u London, Doktor otkriva Džo da ju je tajno posetio tokom događaja u „Kraju Vremena“ pošto je proverio sve svoje prethodne pratioce pre nego što se regenerisao u Jedanaestog Doktora.

Meningova je ponovila ulogu Džo na kratko u „Moći Doktora“ (2022) kao deo grupe podrške prethodnim pratiocima koji su počeli da dele svoja iskustva sa Doktorom.[1]

Drugi mediji[uredi | uredi izvor]

Sedmi Doktor nailazi na alternativnu varijantu Džo u romanu Novih vnevinih pustolovina Krvava vrelina u alternativnom vremenskom toku gde je Treći Doktor ubijen, a Silurijanci osvojili Zemlju (Doktor Hu i Silurijanci). Sredovečna Džo je predstavljena u ogranak romanu Genocid autora Pola Leonarda u kom ona i Džouns imaju sina Metjua i razvedeni su, a Džo sarađuje sa Osmim Doktorom i njegovom trenutnom saputnicom Samantom Džouns kako bi sprečili zaveru za brisanje ljudskog roda iz istorije. Alternativno, tekstualne priče u posebnom izdanju Časopisa Doktor Hu opredeljenom na OJUN, napisane kao članci iz univerzuma, navode da Džo, njen muž Kliford i njihova osmogodišnja ćerka Kejti „sada“ žive u Severnom Velsu,[2] a ona se kandidovala za Parlament kao kandidatkinja Zelene stranke.[3] Pojavljivanje Džo u Genocidu je istaknuto u trejleru za ponovo lansirani serijal Doktor Hu u koji su bili uključeni brojni BBC video snimci iz 1977–78. Trejler je koristio snimak iz Fronta u svemiru da ilustruje Džo. Ona se nakratko pojavljuje u romanu Nekada nikad... kao jedna od nekoliko pratilaca koje su oteli sadašnji zlikovci Savet osam koji se održavaju crpljenjem energije iz mogućih vremenskih tokova Doktorovih prijatelja, roman koji opisuje njenu otmicu i povratak na Zemlju nakon Doktor pobeđuje Savet.

Meningova je takođe ponovila ulogu Džo u tri „trejlera za najavu“ za Blu-rej izdanja osme, devete i desete sezone serije na zvaničnom Jutjub kanalu serije.[4][5][6] Svaki trejler prikazuje Džo u današnje vreme dok se susreće sa ikoničnim čudovištem iz svake sezone: džinovske crve iz Zelene smrti u trejleru za 10. sezonu, Otonce u trejleru za 8. sezonu i Morske đavole u trejleru 9. sezonu. Stjuart Bevan se takođe vratio kao Kliford u trejlerima za 8. i 10. sezonu, međutim, nakon Bevanove smrti 2022. godine, Meningova se pojavljuje sama u trejleru za 9. sezonu u kom je Džo ožalošćena zbog gubitka svog muža.

Konceptualna istorija[uredi | uredi izvor]

Doktor Hu (1971−73)[uredi | uredi izvor]

Za svoju prvu sezonu, producent Beri Lets je prvenstveno radio na pričama nasleđenim od prethodne producentske ekipe. Kada je došlo do procene njegovog i pristupa scenariste Terensa Diksa sledećoj sezoni, prepoznali su potrebu da zamene Doktorovu asistentkinju u svrhu izlaganja i prepoznavanja publike. Prethodna saputnica Liz Šo je bila zamišljena kao sjajna naučnica koja je mogla ravnopravno da razgovara sa Doktorom. Zamena bi bila mlađa i povodljivija, neko ko bi mogao da pita: "Doktore, o čemu se sve ovo radi?". U jednom ranom dopisu Grantova je opisana kao „Nije naučnica, iako sa dovoljno osnovnog iskustva da razume šta se dešava.[7] Drugi izvori, među kojima i Beri Lets, rekli su da je postojala početna zamisao da se lik učini 'egzotičnijim' sa čvršćom seksipilnom prednosti, ali ne i akademski sjajan kako bi Doktoru pružila toliko željenu (od strane Pertvija) priliku da igra očinsku figuru.[8][9] Zajedno sa brigadirovim novim komandantom kapetanom Majkom Jejtsom, lik Džo Grant podstreknut je muško-ženskim parom Džejmi Mekrimon i Viktorija Voterfild koje je Lets ranije režirao sa namerom da se stvori romantični podzaplet za njih dvoje, izjavila je Meningova u izjavi za SFX 1998. međutim, „Džonu i meni nije bilo potrebe da stavljamo bilo kakva simpatisanja u seriju jer je postojala ta bliskost između Džo i Doktora i nije bilo mesta za njih da imaju bilo šta drugo”.[10]

Džon Pertvi je navodno prepoznao Keti Mening (na slici) kao „savršenu glumicu“ za tu ulogu.

Lets i Diks su takođe nameravali da Džo Grant bude izabrana tako da prevaziđe stereotip o „lepoj lutki... koja može samo da stoji i vrišti“. Odlučili su se za mladu glumicu Keti Mening čija je ličnost zadivila na inače bezobraznoj audiciji. Među ostalim u užem izboru za ulogu su Jut Stensgard, Šakira Bakš, Dženi Mekraken, Šeril Hol i Gabrijel Drejk.[9] Prema komentaru Letsa za DVD izdanje Teror Otonaca, Rula Lenski i Anuška Hempel su takođe bile na audiciji za tu ulogu. Na istom DVD-u se navodi da je sam Pertvi uočio Meningovu u predvorju TV centra BBC-a, ali da nije znao ko je ona. Rekao je Letsu da je video "savršenu glumicu" za tu ulogu, ali Lets nije znao na koga misli. Kada je Lets doveo Meningovu i upoznao je sa zvezdom serije, Pertvi je bio oduševljen i rekao: „Rekao sam ti da je ona devojka za tu ulogu“.[11] I Dženi Mekreken i Šeril Hol objašnjavaju na DVD komentaru za „Posebno izdanje“ Karnevala čudovišta da su bile na konačnom užem izboru od šest glumica za ulogu Džo, ali su izgubile od Meningove. Beri Lets ih je obe postavio u Karneval čudovišta kao direktnu posledicu njihovih audicija.[12]

Kao i prethodni saputnici, Meninin lik je bio obučen u savremene mode i stavove, pružajući referentne tačke za publiku naučnofantastične serije koja nije mogla da obuhvati događaje dana. Slično Pertvijevom Doktoru, Džo Grant je bila lik u "akcionom stilu", pri čemu je glumica izvodila neke od svojih vratolomija - što je razumljivo, s obzirom na to da njen omanji rast nije mogao lako da udvostruči muški kaskader - iako je sporno da li je lik u potpunosti razbio sve stereotipe.[13][14] Razmišljajući o njenom pojavljivanju, Mening je izjavila da se o feminizmu „ne bi razgovaralo u mojoj eri“ i da nije bio razlog za zabrinutost u prikazu Džo. Osećala je da Džo predstavlja dobar kontrast Doktorovom intelektualnom samopouzdanju. Ona može da se nosi sa stanjem u jednom trenutku pre nego što se u sledećem ponaša nerazumno, što ju je učinilo "uzbudljivim za sve". Meningova je smatrala da iako „akademska zajednica nije bila njena jača strana... odanost jeste” navodeći da će lik „proći kroz pakao i vodu za bilo koju grupu OJUN”.[10] Pirs D. Briton, pisac referentnih radova za Doktor Hu je smatrao da je Džoina karakterizacija postavlja kao podređenu Doktoru. Na primer, ona podstiče „pretpostavku da je ona njegova štićenica”. Džoina simpatija Kliford Džons u Zelenoj smrti je postavljen i kao „mlađi pandan Doktoru” i kao „njegova 'odgovarajuća' zamena unutar heteronormativnog poretka”.[15]

Pustolovine Sare Džejn (2010)[uredi | uredi izvor]

U aprilu 2010. objavljeno je u saopštenju za štampu da će se lik vratiti u epizodi četvrtog serijala ogranka Doktora Hua Pustolovine Sare Džejn gde takođe gostuje Met Smit (Jedanaesti Doktor). Elizabet Slejden, koja je tumačila glavnu ulogu Sare Džejn Smit u ogranku, naznačila je da je „oduševljena što radi sa [Meningovom]“, pošto je poznavala glumicu veoma dugo. Meningova je bila iznenađena, ali veoma zadovoljna što su je zamolili da se pojavi u ogranku Doktora Hua. Ponovo igrati Džo bilo je nešto o čemu "nikada nije razmišljala".[16] Izvršni producent Doktora Hua od 2005. do 2010. i tvorac Pustolovina Sare Džejn Rasel T. Dejvis je kasnije u izjavi za Časopis Doktor Hu naznačio da će Džoin povratak biti više od „kratke pojave“ i „punokrvnog“ pojavljivanja.[17]

Dejvis je osećao pritisak da ostane veran originalnom liku Džo. U izjavi za SFX on je izjavio da je gledao stare epizode serije „prvi put ikada“ planirajući priču u univerzumu Doktor Hu. Želeo je da „sačuva potpunu lepotu onoga što su uradili Beri Lets i Terens Diks“ sa Meninginom poslednjom pričom o Doktoru Huu Zelena smrt.[18] Meningova je bila „iznenađena kako se sve to vratilo“ i smatrala je da je Dejvis „odradio divan posao pokazujući kako se Džo razvijala tokom godina“. Osećala je da je Džo i dalje „mlada i zadivljena devojka kakva je bila“, ali „kaljena iskustvom i zrelošću“.[19] Dejvis je izrazio svoju tvrdnju da je lik ostavljen „sa obećanjem sreće, pustolovine, ljubavi i radosti“ i da bi bilo pogrešno mešati se u to.[18] Na zvaničnom Doktor Hu skupu 'Panoptikon' koju je organizovalo Društvo Doktor Hu za proslavu 30. godišnjice serije 1993. godine, Meningova je dala izjavu na bini sa Džonom Pertvijem i navaljivala je da bi se Džo razvela od dr. Džounsa, rekavši: „I šta, ona ga je ostavila.. definitivno ga je napustila i rekla da ovo neće uspeti! Još uvek u braku“. Međutim, u komentaru za DVD izdanja i Zelenu smrt (revidirano izdanje) i Smrt Doktora, Meningova je protivrečila ovoj izjavi, naglašavajući da se Džo nikada ne bi razvela i da bi ostala sa Džounsom.[20]

Priče iz TARDIS-a (2023)[uredi | uredi izvor]

Džo se ponovo sastaje sa Klajdom Lendžerom (Danijel Entoni), koga je upoznala tokom svog pojavljivanja u Pustolovina Sare Džejn, kako bi razgovarala o svom vremenu sa Doktorom.

Uticaj medija i prijem[uredi | uredi izvor]

U svojoj knjizi iz 2005. Unutar Tardisa: Svetovi Doktora Hua, Džejms Čepmen je opisao Džo kao povratak na „vrišteći tip devojke“ kao „dobronamernu, ali sklonu nezgodama pticu lutku“. On, međutim, tvrdi da je Meningina „zanimljiva ličnost i 'čudna' seksipilnost... učinila Džo jednom od najpopularnijih pratilaca Doktora Hua“. Lik ostaje upamćen po ovom seksipilu, posebno u svetlu golih slika u ​​časopisu Žeska ilustracija sa Dalek rekvizitom za koji Čepmen navodi da joj je „dao ekstradijegetički značaj u popularnoj istoriji Doktora hua“.[21] Lester Hajns sa britanskog veb-sajta za vesti o tehnologiji i mišljenja Registar izjavio je u svetlu sličnog (odećnog) fotografisanja koje je Kajli Minog uradila 2007. kako bi promovisala svoju ulogu Astrid Pet da je „malo verovatno da će zameniti Keti Mening u veteranskoj naklonosti navijača“.[22]

U internet anketi koju je sprovelo Radio vreme 2010. godine sa preko 3.000 učesnika, Džo je izabrana za devetog najpopularnijeg pratioca od četrdeset osam mogućih.[23] Gavin Fuler iz Dnevnog telegrafa naveo je Džo kao osmu najbolju pratilju u istoriji Doktora Hua, opisujući je kao „savršenu ludicu“ i „ludo odanu“. Dodatno je smatrao da su ona i Treći Doktor imali „jedan od najtoplijih parova Doktor-pratilac u izvornoj seriji, što se jasno vidi u njenoj sceni odlaska“.[24] Godine 2011. Mark Harison iz Štrebera naveo je izlazak lika kao treću najveću scenu oproštaja, navodeći da je to „najemotivnija u eri Džona Pertvija“ i „gorko-slatki izlazak za jednog od najpopularnijih pratilaca“.[25] Vil Salmon iz SFX-a je na sličan način naveo Džoin odlazak kao četvrti najveći oproštaj, napominjući kako je to bio prvi put da je Doktor bio „stvarno uznemiren“ otkako je napustio Suzan.[26] Rasel T. Dejvis je verovao da su osećajni trenuci kao što je Džoin odlazak snažno definisani u izvornoj seriji (1963–89) „tako nezaboravni [obožavaocima] jednostavno zato što su to jedini mali osećajni trenuci u celom produkciji“.[27]

Frejzer Mekalpajn, koji je recenzirao Džoine nastupe kao pratioca na blogu Anglofenija BBC Amerike, smatrao je da je uspeo kao folijom za „ustranog“ Trećeg Doktora koji ima „čari današnjice na svojoj strani“. Osećao je da je Meningova prikazala Džoinu „lepo pomešanu nevinost“ i osećao je da je njen odlazak ilustrovao Doktorovu urođenu usamljenost.[28] Kristofer Ban iz AV kluba izjavio je da je Džo bila „jedan od [njegovih] omiljenih pratilaca“, ali da je, uprkos svom „slatkim i šašavim čarima“, „veliki korak unazad“ od svoje prethodnice Liz Šo u smislu uparivanja Doktora sa nekim jednakim.[29] Govoreći o Džoinom povratku u Smrt Doktora u seriji Pustolovine Sare Džejn, Ijan Berimen iz ćasopisa SFX je pomislio da „Dejvis zakuca lik u trenutku kada prođe kroz vrata – nespretan, brbljav, sladak“. Osećao je da je „zaista dobro vratiti se“ i naveo je da je interakcija između Džo i Sare Džejn „poslastica“.[30]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Hegarty, Tasha; Opie, David (23. 10. 2022). „Doctor Who boss breaks down that secret reunion scene”. Digital Spy. Pristupljeno 23. 10. 2022. 
  2. ^ Leith, Tim, "Yates Speaks Out", Doctor Who Magazine Winter Special, 1991, Marvel Comics Ltd., p.21.
  3. ^ Dylan, Andrew, "An Army of Shadows", Doctor Who Magazine Winter Special, 1991, Marvel Comics Ltd., p.6.
  4. ^ Jo Grant Returns | The Collection: Season 10 Announcement Trailer | Doctor Who (na jeziku: engleski), Pristupljeno 2023-01-26 
  5. ^ Jo Grant vs the Autons... Again?! | The Collection: Season 8 Announcement Trailer | Doctor Who (na jeziku: engleski), Pristupljeno 2023-01-26 
  6. ^ Defenders of Earth! | The Collection: Season 9 Announcement Trailer | Doctor Who (na jeziku: engleski), Pristupljeno 2023-01-26 
  7. ^ „Archived copy”. www.bbc.co.uk. Arhivirano iz originala 16. 4. 2010. g. Pristupljeno 17. 1. 2022. 
  8. ^ Rigelsford, Adrian (1994). The Doctors: 30 Years of Time Travel. Boxtree Limited. str. 79–80. ISBN 0-7522-0959-0. 
  9. ^ a b Alvarado, Manuel; John Tulloch (1983). Doctor Who: The Unfolding Text. Macmillan Education Ltd. str. 211—212. ISBN 0-333-34848-6. 
  10. ^ a b Golder, Dave (25. 6. 1998). „SFX Issue 39”. SFX. Pristupljeno 25. 7. 2012. 
  11. ^ Terror of Autons DVD
  12. ^ Doctor Who: Carnival of Monsters (Special Edition) (2012). BBC Warner. ASIN: B005SJGI90
  13. ^ Alvarado, Manuel; Tulloch, John (1983). Doctor Who: The Unfolding Text. Macmillan Education Ltd. str. 101—104. ISBN 0-333-34848-6. 
  14. ^ „Star Profile: Katy Manning”. Doctor Who Monthly (52). maj 1981. 
  15. ^ Britton, Piers D. (april 2011). „I'm not his Assistant!”. Tardisbound: Navigating the Universes of Doctor Who. I.B.Tauris. str. 116. ISBN 978-1845119256. 
  16. ^ „The Doctor and Jo Grant join CBBC's The Sarah Jane Adventures in special episodes written by Russell T Davies”. BBC Press Office. BBC. 19. 4. 2010. Pristupljeno 19. 4. 2010. 
  17. ^ Jeffrey, Morgan (22. 9. 2010). „'SJA' execs: 'Jo return more than cameo'”. Digital Spy. Pristupljeno 30. 6. 2012. 
  18. ^ a b Golder, Dave (17. 9. 2010). „Russell T Davies On Jo Grant's Return In The Sarah Jane Adventures”. SFX. Pristupljeno 20. 6. 2012. 
  19. ^ Harp, Justin (13. 9. 2010). „Manning 'loved playing Jo Grant for SJA'”. Digital Spy. Pristupljeno 30. 6. 2012. 
  20. ^ „YouTube”. YouTube. Pristupljeno 2020-04-20. 
  21. ^ Chapman, James (28. 4. 2006). „Earthbound (1970–1974)”. Inside the Tardis: The Worlds of Doctor Who : a Cultural History (1st izd.). I.B.Tauris. str. 79. ISBN 1-84511-163-X. 
  22. ^ Haines, Lester (12. 12. 2007). „Kylie wraps herself round Dalek”. The Register. Pristupljeno 1. 7. 2012. 
  23. ^ Jones, Paul (16. 11. 2010). „Billie Piper's Rose Tyler voted the best Doctor Who companion”. Radio Times. Pristupljeno 30. 6. 2012. 
  24. ^ Fuller, Gavin. „Doctor Who — the top ten female assistants”. The Daily Telegraph. Pristupljeno 30. 6. 2012. 
  25. ^ Harrison, Mark (20. 9. 2011). „Doctor Who: 10 great companion farewell scenes”. Den of Geek. Pristupljeno 24. 3. 2012. 
  26. ^ Salmon, Will (26. 9. 2012). „10 Best Doctor Who Companion Departures (And 5 Worst)”. SFX. Pristupljeno 7. 10. 2012. 
  27. ^ Russell, Gary (2006). Doctor Who: The Inside Story. BBC Books. str. 30. ISBN 978-0-563-48649-7. 
  28. ^ McAlpine, Fraser (2. 7. 2011). „A Companion To The Doctor's Companions: Jo Grant”. BBC America. Pristupljeno 1. 7. 2012. 
  29. ^ Bahn, Christopher (14. 8. 2011). „The Time Warrior”. The A.V. Club. Pristupljeno 25. 7. 2012. 
  30. ^ Berriman, Ian (20. 4. 2010). „Witnessing Jo Grant's return”. SFX. Pristupljeno 1. 7. 2012. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џо_Грант&oldid=27723849”