Avgust Valer

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Avgust Dezire Valer
Portret Avgusta Dezire Valera
Datum rođenja(1856-07-12)12. jul 1856.
Mesto rođenjaPariz,  Francuska
Datum smrti11. mart 1922.(1922-03-11) (65 god.)
Mesto smrtiLondon, Ujedinjeno Kraljevstvo
ZanimanjeFiziolog

Avgust Dezire Valer (12. jul 1856 — 11. mart 1922) je bio britanski fiziolog i sin Avgusta Volnija Valera. Rođen je u Parizu, Francuska. Pokazao je da se aksoni ne mogu održavati u funkcionom stanju, ukoliko se prekine njihova veza sa telom neurona. Degeneracija aksona koja sledi nakon presecanja aksona, posledica je prekida dotoka materijala koji se sintetiše u ćelijskom telu. Eksperimentalni postupak isecanja aksona i tako izazvana degenearacija naziva se Valerova degeneracija.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Studirao je medicinu na Univerzitetu u Aberdinu, gde se kvalifikovao 1878. i doktorirao 1881. godine.[1] Godine 1883. postao je predavač fiziologije na Londonskoj medicinskoj školi za žene. Tamo je upoznao svoju ženu,[2] Alis Palmer, koja je bila jedna od njegovih učenica i ćerka Džordža Palmera.

Godine 1884. postao je predavač fiziologije u bolnici Svete Marije. Godine 1887. koristio je kapilarni elektrometar da snimi prvi ljudski elektrokardiogram.[3]

Stvorio je prvu praktičnu EKG mašinu sa površinskim elektrodama.[4] O tome je držao predavanja u Evropi i Americi, često koristeći svog psa Džimija u svojim EKG demonstracijama.[5] U početku Valer nije mislio da bi elektrokardiogrami bili korisni u bolnicama. Međutim, na kraju su drugi fiziolozi kao što su Vilem Ajnthoven i Tomas Levis pokazali Valeru da bi tragovi mogli pomoći u dijagnostifikovanju srčanih oboljenja. Godine 1917, nekoliko godina pre svoje smrti, Valer je objavio studiju o preko 2000 tragova srčanih oboljenja.[3]

Imenovan je za fulerijanskog profesora fiziologije 1896. sa početkom 13. januara 1897. godine.[6]

Preminuo je u Londonu, nakon što je pretrpeo dva moždana udara.[4]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Waller, Augustus Désiré (1856–1922), physiologist”. Oxford Dictionary of National Biography (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-11-06. 
  2. ^ Cope, Z (1973). „Augustus Desiré Waller (1856-1922).”. Medical History. 17 (4): 380—385. ISSN 0025-7273. PMC 1081500 Slobodan pristup. PMID 4606255. 
  3. ^ a b „Augustus Désiré Waller (1856-1922)”. web.archive.org. 2016-08-09. Arhivirano iz originala 09. 08. 2016. g. Pristupljeno 2021-11-06. 
  4. ^ a b Besterman, E; Creese, R (1979). „Waller--pioneer of electrocardiography.”. British Heart Journal. 42 (1): 61—64. ISSN 0007-0769. PMID 383122. 
  5. ^ Henderson, John (2005). „Servants of Medicine: Augustus Waller—father and son physiologists”. Journal of the Royal Society of Medicine. 98 (4): 185—186. ISSN 0141-0768. PMC 1079454 Slobodan pristup. 
  6. ^ Lockyer, Sir Norman (1897). Nature (na jeziku: engleski). Macmillan Journals Limited. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Август_Валер&oldid=26804541”