Mikrofilamenti

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Mikrofilamenti ili aktinske niti-(lat. filamntum = konac, nit), su niti koje grade citoskeleta, jednog od elemenata citoplazmi eukariotskih ćelija.

Građa mikrofilamenta[уреди]

Mikrofilamenti su zbog svoje specifične i male građe otkriveni tek pojavom elektronskog mikroskopa i veličina im je od 3 do 6 nm. Mikrofilamenti su redovno gradivni element u eukariotskim stanicama.

MEF mikrofilamenti
Aktin

Mikrofilamenti su pretežno izgrađeni od aktina. građene pretežno od aktina (polimerni oblik: F-aktin). Različite vrste aktina nalaze se u obliku filamenata ili nepolimeriziranog monomera (G-aktin) u svim ćelijama. Za polimerizaciju aktina i povezivanje njegovih molekula potrebni su kalcijum, ATP i različiti pomoćni proteini (miozin, tropomiozin, alfa-aktinin, dezmin, vinkulin i dr.). Inhibitor polimerizacije je citohalazin B. Miozin je deblji fibrilarni protein (10 nm) i ne ubraja se u mikrofilamente već u pomoćne proteine aktina s kojima stvara kontraktilni kompleks (aktomiozin). Osim na mestima gde predstavljaju stalne strukturne elemenata citoplazme (mišićne ćelije, citoskelet, mikroresice, neke međućeliske veze), mikrofilamenti nastaju polimerizacijom u svim funkcionalnim stanjima ćelija koja su povezane s promenom oblika ili pokretljivošću (morfogenetske promene embrionalnih ćelija, citokineza, ameboidno gibanje, endocitoza, egzocitoza, transcitoza, strujanje citoplazme i dr.).[1] [2][3]

Organizacija i struktura[уреди]

Dva osnovna tipa aktinskih vlakana su fine endoplazmičke mreže ili, guste subplazmalemalni podslojevi. Paketi mogu biti sastavljeni od polarnih filamentnih nizova. Molekuli aktina se udružuju u dva lanca spiralno uvijena jedan oko drugog i grade aktinski filament . Zavisno od uloge koju imaju u određenom delu ćelije filamenti aktina su organizovani kao mikrofilamenti koji zajedno sa citoskeletom određuju oblik ćelije i učestvuju u formiranju adhezionih pojaseva koji podržavaju diferencijacije plazmine membrane .. Klasa aktin-vežućih peoteina, zove unakrsno vezani proteini, koji diktiraju formiranje ovih struktura. Ovi proteini određuju i orijentaciju filamenata i razmak u snopovima i mreži. Ove strukture su regulirane mnogim drugim klasama aktin-vezanih proteina, granate proteine, razdvajajuće proteine, promotore polimerizacije i ograničavajuće proteine.

Uloga[уреди]

Mikrofilamenti imaju ulogu u protoku citoplazme i prenosu mikroelemenata unutar same citoplazme, održavanju strukture ćelije, promene oblika ćelije, takođe imaju vrlo važnu ulogu u stvaranju deobenog vretena za vrijeme deobe stanice.

Reference[уреди]

  1. ^ Mikrofilament Archived 20161229170557 at medicinski-leksikon.info Error: unknown archive URL, medecinski leksikon
  2. ^ [Kojić M., Pekić S.,Dajić Z., . Botanika, Draganić, Beograd. ISBN86-441-0571-X
  3. ^ [ Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. (2004). Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. 2004. ISBN 978-9958-10-686-6.

Spoljašnje veze[уреди]