Agata Ursula Baker Grendal

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Agata Baker Grendal
Agata Beker Grendal, oko 1870. godine.
Lični podaci
Datum rođenja(1847-12-01)1. decembar 1847.
Mesto rođenjaHolmestrand, Norveška
Datum smrti4. jul 1907.(1907-07-04) (59 god.)
Mesto smrtiOrmeja, Norveška

Agata Ursula Baker Grendal[1] (norv. Agathe Ursula Backer Grøndahl; 1. decembar 1847 − 4. jun 1907) je bila norveška pijanistkinja i kompozitorka. Bila je udata za dirigenta i profesora pevanja Olausa Andreasa Grendala ( Olaus Andreas Grøndahl) od 1875. godine. Njen sin Fritjof Baker-Grendal (Fridtjof Backer-Grøndahl) (1885−1959) bio je takođe pijanista i kompozitor, koji je predstavljao kompozicije svoje majke publici na svojim koncertima.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Agata Ursula Baker je rođena u Holmestrandu 1847.[2] godine, u bogatoj porodici koja ja je volela umetnost, kao treća po redu od četiri devojčice. Od malena je pokazivala sklonosti prema slikanju i muzici.

Školovanje[uredi | uredi izvor]

1857. godine se preselila sa svojom porodicom u Kristijaniju (današnji grad Oslo) gde je studirala sa Otom  Vinter-Jelmom (Otto Winther-Hjelm), Halfdanom Ćerulfom (Halfdan Kjerulf) i Ludvigom Matiasom Lindemanom (Ludvig Mathias Lindeman). Između 1865. i 1867. godine postala je učenica Teodora Kulaka (Theodor Kullak) i studirala komponovanje pod mentorstvom Ričarda Vuersta (Richard Wuerst) na muzičkoj akademiji Akademie der Tonkunst u Berlinu, gde je i živela sa svojom sestrom Harijet Baker.

Karijera[uredi | uredi izvor]

U Berlinu se i proslavila svojom interpretacijom Betovenovog Carskog koncerta.

Muzički festival u Bergenu (1898), organizator je Agnes Niblin. Sa leve strane : Kristijan Kapelen, Katarius Eling, Ole Olsen, Gerhard Rusenkrune Šelderup, Iver Holter, Agata Grendal, Edvard Grig, Kristijan Sinding, Johan Svedsen i Johan Halvošen.

1868. učestvovala je sa Edvardom Grigom, koji je tada imamo 26 godina, kao dirigent Filharmonijskog društva[3]. Preporuka Olea Bula (Ole Bull) ju je odvela na dalje školovanje sa Hansom fon Bilovom (Hans von Bülow) u Firenci 1871.godine[2]. Kasnije, iste godine svirala je u Gevandhausu u Lajpcigu i postala učenica Franca Lista u Vajmaru 1873.[2][n 1]

Godine. 1875. se udala za proslavljenog profesora pevanja Olausa Grendala, a tokom druge polovine sedamdesetih godina XIX veka izgradila je svoju karijeru pijanistkinje serijom koncerata po nordijskim zemljama, takođe je doživela veliki uspeh u Londonu i Parizu.1889. i 1890. godine  imala je koncert u Londonu i Birmingemu, na kojima je izvodila i Grigov koncert za klavir. Nakon što je proglašena od strane Džordža Bernanda Šoa za najvećeg pijanistu devetnaestog veka, ostala je zapamćena po svojoj osećajnosti, simetriji i umetničkom skladu njenih kompozicija.[4] Na Svetskoj izložbi u Parizu 1889. godine potvrdila je svoj uspeh i brilijantnu interpretaciju Grigovog koncerta za klavir[3]. U to vreme je zadobila oboljenje nerava, ali je ipak još neko vreme nastavila svoju karijeru pijanistkinje. Krajem 1890-ih postala je skoro skroz gluva. Poslednje koncerte je održala u Švedskoj i Finskoj jeseni 1901. godine. Nakon toga je postala učiteljica. Bila je i uspešna i uticajna učiteljica. Podučavala je svoju decu, kao i mnoge nadarene učenike. Bila je autorka mnogih pesama, napisala je značajne komade za klavir. I kao pijanistkinja i kao kompozitorka značajna je za razvoj moderne muzike u Norveškoj.[5] Agata Baker Grendal je imala značajnu ulogu u periodu Zlatnog doba norveške istorije muzike. Iskomponovala je sveukupno 400 komada u rasponu od 70 opusa, bila je prijateljica Edvarda Griga. Njene prve kompozicije bile su u skladu sa dominantnim pijanističkim i stilskim idejama pedesetih godina devetnaestog veka, koje su tada bile aktuelne u Evropi. U njenim kasnijim delima njen stil se promenio i na njih su uticaj imale impresionističke ideje koje će postati aktuelne početkom dvadesetog veka- zbog toga ju je Paulina Hal (Pauline Hall) proglasila prvim norveškim impresionistom.

Smrt[uredi | uredi izvor]

Grob Agate i Olausa na groblju Naš Spasitelj (Vår Frelsers gravlund) u Oslu.

Agata je preminula u svom domu na Ormeji izvan Kristijanije sa 59 godina.

Lista sabranih dela[uredi | uredi izvor]

Pesme[uredi | uredi izvor]

  • 3 Pesme, Op. 1, (1868–9)
  • 5 Pesama, Op. 2, (1871)
  • 5 Pesama, Op. 3, (1870–73)
  • 7 Pesama, Op. 4, (1869–74)
  • 4 Pesme, Op. 5, (1871–2)
  • 6 Pesama, Op. 6 (1867–71)
  • Letnji život, 4 Pesme, Op. 7
  • 5 Pesama, Op. 8 (1871–6)
  • 6 Pesama, Op. 9 (1871–9)
  • 4 Pesme, Op. 10 (1871–5)
  • 5 Pesama, Op. 12 (1879)
  • 5 Pesama, Op. 13 (1881)
  • 6 nemačkih lidova, Op. 14
  • 6 Pesama, Op. 16
  • Pesme Mora, Op. 17 (1884)
  • 7 Narodnih pesama i Romansi, Op. 18
  • Serenada, Op. 21 (1888)
  • 5 Pesama, Op. 23 (1888)
  • 6 Pesama, Op. 26 (1890)
  • 6 Pesama, Op. 27 (1890)
  • Chant de Noces: Bryllupsmorgen, Op. 28 (1890)
  • 10 Pesama, Op. 29, (1892)
  • 10 Pesama, Op. 31, (1894)
  • Norveške narodne pesme, aranžmani, Op. 34 (1894)
  • Noć je mirna, Valcer starog naroda, Op. 40 (1897)
  • 5 Pesama, Op. 41 (1897)
  • The Child's Spring Day, ciklus pesama, Op. 42 (1899)
  • 8 kjaempeviser, Op. 43 (1896–7)
  • 20 folke- og skjaemteviser, Op. 43 (1896–7)
  • 5 Pesama, Op. 46, (1897–9)
  • 2 Pesme iz Mora, Op. 48
  • 3 Pesme u molu, Op. 49
  • Leto (Jynge), 8 pesama, Op. 50 (1899)
  • 12 narodnih pesama i melodija iz stranih zemalja, Op. 51 (1902)
  • Majka peva, 8 pesama, Op. 52 (1900)
  • Sydover 6 pesama, Op. 54 1900
  • Ahasverus, 6 pesama, Op. 56 (1900)
  • 6 nemačkih ljubavnih lidova iz mladosti, Op. 60 (1869–1900)
  • Polje detelina, Op. 62 (1901)
  • 4 Pesme, Op. 65 (1901–4)
  • One more Glimpse, Op. 70 (1907)

Komadi za solo klavir[uredi | uredi izvor]

  • 6 concert-etuder, Op. 11 (1881)
  • 3 morceaux, Op. 15 (1882)
  • 4 skizzer, Op. 19 (1886)
  • Suite, 5 movements Op. 20 (1887)
  • 3 études, Op. 22 (1888)
  • 6 idylles, Op. 24 (1888)
  • 3 klavirska komada, Op. 25 (1890)
  • Norveške narodne pesme i narodni ples, Op. 30 (1891)
  • 3 études de concert, Op. 32 (Copenhagen, 1895)
  • Norveške narodne pesme i narodni ples, Op. 33 (1894)
  • 3 klavirska komada, Op. 35 (1894)
  • Fantasistykker, Op. 36 (1895)
  • Serenade, Op. 37 (1896)
  • 3 ugarske studije, Op. 38 (1896)
  • Fantasistykker, Op. 39 (1896)
  • In the Blue Mountain, fairytale suite, 6 pieces, Op. 44 (1897)
  • Fantasistykker, Op. 45 (1897)
  • Etudes de concert, Op. 47 (Copenhagen, 1901)
  • 3 klavirska komada, Op. 53 (1900)
  • Smaa fantasistykker, Op. 55 (1902)
  • Etudes de concert, Op. 57 (Copenhagen, 1903)
  • Concert-études, Op. 58 (Copenhagen, 1903)
  • 6 klavirskih komada, Op. 59 (1903)
  • Prélude, Op.61, No. 1 (Copenhagen, 1904)
    • Veliki menuet, Op.61, No. 2
  • Lettere fantasistykker, Op. 63 (Copenhagen, 1904)
  • Danse burlesque, Op.64, No. 1 (1905)
    • Valse caprice, Op.64, No. 2
  • Barnlige Billeder [Slike dece], 6 fantasias, Op. 66 (1905)
  • 2 klavirska komada, Op. 68 (1907)
  • 3 klavirska komadar, Op. 69 (1907)

Diskografija[uredi | uredi izvor]

  • Kirsten Flagstad-Songs (1994)
  • Kirsten Flagstad Early Recordings 1914-1941 (1995)
  • The Danish Nightingale (1995)
  • Povla Frijsh - The Complete Recordings (1995)
  • Women Composers (1996)
  • Women's Voices: Five Centuries of Song (1997)
  • Norsk Romances (2000)
  • Bravourisimo - Wiener Boheme Quartett (2000)
  • Agathe Backer Grøndahl (2000)
  • Agathe Backer Grøndahl: Piano Music (2001)
  • Norwegian Classical Favorites (2004)
  • Women's Work: Solo Piano Music (2006)
  • Noel (2006)
  • Agathe Backer Grøndahl: Complete Piano Music, Vols. 1 - 5: Natalia Strelchenko (2007)

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Olaus Andreas Grendal (1847–1923), muž
    Olaus Andreas Grendal (1847–1923), muž
  • Nils Baker-Grendal (1877–1975), sin (Nils Backer-Grøndahl)
    Nils Baker-Grendal (1877–1975), sin (Nils Backer-Grøndahl)
  • Fritjof Baker Grendal (1885–1959), sin
    Fritjof Baker Grendal (1885–1959), sin

Zapisi[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Njene pesme iz ovog perioda su nastale po ugledu na nemačku romantičarsku tradiciju Feliksa Mendelsona i Roberta Šumana.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Agathe Backer Grøndahl: komponisten og pianisten. Oslo: Solum. 1998. ISBN 8256011521. 
  2. ^ a b v A Biographical Dictionary of Musicians. New York: G. Schirmer. 1905. str. 33. 
  3. ^ a b „Agathe Backer Grøndahl”. Store Norske Leksikon. Pristupljeno 23. 6. 2012. 
  4. ^ Shaw, G B. Shaw's Music. ed D. Laurence. The Bodley Head. Vol 1, pp 654-710
  5. ^ Hubbard, W. L. (1908). The American history and encyclopedia of music - Vol. 5. Toledo, New York. str. 33—34. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Агата_Урсула_Бакер_Грендал&oldid=27394156”