Вајмар

Координате: 50° 59′ 00″ СГШ; 11° 19′ 00″ ИГД / 50.983333° СГШ; 11.316667° ИГД / 50.983333; 11.316667
С Википедије, слободне енциклопедије
Вајмар
нем. Weimar
Weimar City hall.jpg
Градска већница
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Немачка
Савезна државаТирингија
Становништво
Становништво‍
 — 30. јун 200564.361
 — густина763,84 ст./km2
Географске карактеристике
Координате50° 59′ 00″ СГШ; 11° 19′ 00″ ИГД / 50.983333° СГШ; 11.316667° ИГД / 50.983333; 11.316667
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина208,6 m
Површина84,26 km2
Вајмар на мапи Немачке
Вајмар
Вајмар
Вајмар на мапи Немачке
Остали подаци
ГрадоначелникПетер Клајн
Поштански број99423, 99425, 99427
Позивни број3643, 36453
Регистарска ознакаWE
Веб-сајт
www.weimar.de

Вајмар (нем. Weimar) град је у Немачкој. Налази се у савезној држави Тирингија (Thüringen), северно од планине Тириншка шума, источно од града Ерфурт, и југозападно од Халеа и Лајпцига. Данас има око 65.000 становника.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Најстарији помен овога града потиче из 899. Од 946. до 1364. био је у грофовији Вајмар-Орламинде. Године 1573. Вајмар је постао главни град Војводства Саксен-Вајмар-Ајзенах, које је 1815. постало Велико војводство, и постојало све до 1918.[2]

У другој половини XVIII — почетку XIX века Вајмар постаје велики центар немачког просветитељског покрета. У њему су живели и стварали великани попут Гетеа, Шилера, и Хердера. Гробови Гетеа, Шилера и Ничеа, као и њихове архиве, налазе се у граду.

Период у немачкој историји од 1919–1933. најчешће се назива Вајмарска Република, јер је њен устав овде написан, с обзиром да су се у Берлину тада, 1918, водиле уличне борбе (види: Немачка револуција).[3]

Вајмар је био центар уметничког покрета Баухаус. У граду су данас многобројне галерије, музеји, Немачко национално позориште и две високе школе: Баухаус-Универзитет и Висока школа за музику Франц Лист.

Током Другог светског рата, постојао је концентрациони логор близу Вајмара, у Бухенвалду. Од краја 30-их, до 1945, у њему је било заточено око 56.000 логораша, од којих је 3000 погинуло.[4]

Трећег септембра 2004, пожар је захватио библиотеку војвоткиње Ане Амалије у Вајмару. У њој се чува 13.000 оригиналних страница Гетеовог ремек-дела „Фауст“, лутеранска Библија из 1534, и војвоткињина колекција музичких списа. Од милион књига у библиотеци, уништено је 40-50 хиљада. Библиотека припада УНЕСКО-вој листи наслеђа човечанства и једна је од најстаријих јавних библиотека у Европи.

Чувени становници Вајмара[уреди | уреди извор]

Народно позотиште
Железничка станица у Вајмару

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Вајмар”. Путовања. Приступљено 1. 2. 2021. 
  2. ^ „Weimar”. Hellenica World. Приступљено 1. 2. 2021. 
  3. ^ „Weimar Republic”. History. Приступљено 1. 2. 2021. 
  4. ^ „Stručna poseta Vajmaru i koncentracionom logoru Buhenvald”. Istorija u pokretu. Приступљено 1. 2. 2021. 
  5. ^ „Umro Johan Volfgang Gete, slavni nemački pisac – 1832. godine”. Istorija. Приступљено 1. 2. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вајмар&oldid=24005274”