Pređi na sadržaj

Albert od Saks-Koburg i Gota

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Albert fon Saks-Koburg i Gota
Princ Albert fon Saks-Koburg i Gota, slika Franca Ksavera Vinterhaltera
Lični podaci
Puno imeFranc Avgust Karlo Albert Emanuel
Datum rođenja(1819-08-26)26. avgust 1819.
Mesto rođenjazamak Rozenau, Nemačka konfederacija
Datum smrti14. decembar 1861.(1861-12-14) (42 god.)
Mesto smrtizamak Vindzor, Ujedinjeno Kraljevstvo
Porodica
SupružnikViktorija Hanoverska
PotomstvoViktorija, Edvard VII, Alfred, Alisa, Artur
RoditeljiErnest I od Saks-Koburg i Salfelda
Lujza od Saks-Koburg i Altenburga
DinastijaSaks-Koburg i Gota
Princ supružnik

Princ Albert fon Saks-Koburg i Gota (Franc Avgust Karlo Albert Emanuel; nem. Franz August Carl Albrecht Emanuel von Sachsen-Coburg und Gotha, engl. Francis Albert Augustus Charles Emmanuel;[1] posle princ pratilac; 26. avgust 1819 – 14. decembar 1861) bio je suprug kraljice Viktorije Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Irske.[2]

Rođen je u saksonskom vojvodstvu porodice Saks-Koburga i Salfelda povezanoj sa mnogim evropskim vladarima. U 20. godini oženio je svoju prvu rođaku, kraljicu Viktoriju 1840. godine[2], sa kojom je imao devetoro dece. U prvim mesecima braka Albert nije učestvovao u političkom i javnom životu monarhije. Parlament je odbio da mu da bilo kakvu titulu, jer bi kao plemić mogao učestvovati u radu Domu lordova, što nije bilo poželjno. Iako lišen uplitanja u politiku, Albert je ubrzo počeo javno da se zalaže za reforme u obrazovanju i ukidanje ropstva. Kasnije je upravljao kraljičinim domom, imanjima i kancelarijom. Bio je jedan od organizatora Svetske izložbe 1851. godine. Albert je pomogao razvoju britanske ustavne monarhije ubedivši svoju suprugu da pokaže manje pristrasnosti u njenim odnosima sa Parlamentom, iako je podržavao intervencionističku spoljnu politiku ministra lorda Palmerstona.

Zaražen tifusom, umro je u 42. godini.[2] Njegova smrt duboko je pogodila kraljicu, koja je narednih 40 godina nosila crninu. Nakon Viktorijine smrti 1901. godine, njihov sin Edvard VII postao je prvi monarh iz dinastije Saks-Koburg i Gote što je ujedno predstavljao i kraj vladavine dinastije Hanover.

Mladost

[uredi | uredi izvor]

Albert je rođen u zamku Šlos Rozenau (Schloss Rosenau) nadomak Kobura, kao drugi sin vojvode Ernesta I Saks-Koburg i Salfelda i njegove prve žene, Luize Saks-Gota i Altenburg.[3][4] Ista babica koja je pomogla Luizi da se porodi, samo nekoliko meseci ranije, pomogla je donošenju na svet princeze Viktorije, koja će kasnije postati Albertova supruga[5]. Dana 19. septembra te godine, u Mermernoj dvorani porodičnog doma, vodom iz obližnje reke,[6] kršten je Albert kao vernik Luteranske evangelističke crkve. Ovoj ceremoniji kumovali su očeva majka udovica vojvotkinja Saks-Koburg i Salfeda, majčin otac vojvoda Saks-Koburg i Altenburg, austrijski car, vojvoda od Tešena i grof Emanuel fon Mensdorf-Puli.[7]

Smrt Albertovog ujaka Frederika IV 1825. godine donela je preraspodelu saksonskih vojvodstava. Već sledeće godine Albertov otac postao je vladajući vojvoda dinastije Saks-Koburg i Gote.[8]

Albert je bio u bliskim odnosima sa svojim starijim bratom Ernestom. Njihovo detinjstvo proteklo je u turbulentnim roditeljskim prepirkama koje su kulminirale razvodom.[9] Pošto je 1824. bila proterana iz vojvodstva, Luiza, Albertova majka, udala se za svog ljubavnika Aleksandra fon Hanštajna, grofa od Polciga i Bajersdorf. Najverovatnije je da više nikad nije videla svoju decu. Umrla je sedam godina kasnije od raka u tridesetoj godini života.[10] Naredne godine, njihov otac oženio se svojom nećakom, bratovljevom kćerkom, Marijom od Virtemberga. Marija je tako postala maćeha svojim rođacima, braći od strica. Međutim ni ovaj brak nije imao uspeha. Odnosi meću supružnicima bili su hladni, a nova supruga nije imala uticaj na život svojih pastorčadi.[11]

Braća su imala privatno obrazovanje u svom domu. U početku časove je držao Kristof Floršic. Odlaskom u Brisel, njihov lični tutor postaje Belgijanac Adolf Kvetele.[12] Kao i mnogi drugi nemački prinčevi, Albert je studirao na Univerzitetu u Bonu. Njegov izbor bila su prava, politička ekonomija, filozofija i istorija umetnosti. Istakao se u muzici, gimnastici, jahanju i mačevanju.[13] Njegovi učitelji su bili filozof Fihte i pesnik Šlegel.[14]

Ženidba

[uredi | uredi izvor]
Rukom obojena dagerotipija princa Alberta iz 1848.

Ideja o braku između Alberta i njegove rođake Viktorije javila se 1836. godine kao ambicija strica Leopolda, prvog kralja Belgije.[15] U to vreme Viktorija je bila naslednica britanske krune i brak sa Albertom pomogao bi u ostvarenju Leopoldovih političkih ciljeva. Viktorijin otac, Edvard Avgust, četvrti sin kralja Džordža III, umro je dok je ona bila još beba, a njen stric Vilijam IV postao je novi kralj. Njena majka, vojvotkinja od Kenta, Viktorija Saks-Koburg-Salfelda, bila je sestra Albertovog oca i strica.

Leopold je uspeo da ubedi sestru Viktoriju da pozove u goste njihovog brata, vojvodu Saks-Koburg i Gota i njegova dva sina, kako bi ih zbližila sa svojom kćerkom. Međutim, Vilijamu IV se nije svidela ova ideja. Znajući da poseta najavljena za maj 1836. ima za cilj odabir budućeg princezinog supruga, on je pokušao da nametne princa Aleksandra. Vilijam nije želeo da se njegova naslednica uda za Nemca, te je u Aleksandru, koji je bio drugi sin holandskog kralja Vilijama II video dobru priliku. Viktorija je bila svesna da će od njenog braka zavisiti koja će dinastija naslediti dinastiju Hanover, te je razmatrala razne evropske prinčeve. [16]

U pismima upućenim stricu pisala je o Albertu. „Albert je izuzetno lep; njegova kosa iste je boje kao i moja; njegove oči su krupne i plave, i on ima prelep nos i slatka usta sa sitnim zubima; ali šarm njegovog držanja je njegov izraz, koji je uglavnom prijatan.“ S druge strane, Aleksandar je za nju bio „veoma običan“.[a] Viktorija se zahvaljivala Leopoldu na angažovanju oko sastanka. Iz njenih rečenica jasno je bilo da će novi princ Velike Britanije biti Albert fon Saks-Koburg i Gota.

Porodica

[uredi | uredi izvor]

Albert je imao pet kćeri i četiri sina. Najstarija među njima bila je princeza Viktorija kojoj je bilo nepunih sedamnaest godina kada je dobila najmlađu sestru Beatris.

Roditelji

[uredi | uredi izvor]
ime slika datum rođenja datum smrti
Ernst I
2. januar 1784. 29. januar 1844.
Lujza od Saks-Gota-Altenburga
21. decembar 1800. 30. avgust 1831.

Supružnik

[uredi | uredi izvor]
ime slika datum rođenja datum smrti
Kraljica Viktorija
24. maj 1819. 22. januar 1901.
ime slika datum rođenja datum smrti supružnik
Viktorija od Saks-Koburga i Gote
21. novembar 1840. 5. avgust 1901. Fridrih III
Edvard VII
9. novembar 1841. 6. maj 1910. Aleksandra od Danske
Alisa od Velike Britanije
25. april 1843. 14. decembar 1878. Ludvig IV, veliki vojvoda od Hesena i Rajne
Alfred od Saks-Koburga i Gote
6. avgust 1844. 30. jul 1900. Marija Aleksandrovna
Helen od Velike Britanije
25. maj 1846. 9. jun 1923. Kristijan od Šlezvig-Holštajna
Lujza od Velike Britanije
18. mart 1848. 3. decembar 1939. Džon Kembel, vojvoda od Argajla
Artur, vojvoda od Konota i Strathorna
1. maj 1850. 16. januar 1942. Lujza Margareta od Pruske
Leopold, vojvoda od Olbenija
7. april 1853. 28. mart 1884. Helen od Valdeka i Pirmonta
Beatris od Velike Britanije
14. april 1857. 26. oktobar 1944. Hajnrih Moric od Batenberga

Unuci Alberta i Viktorije

[uredi | uredi izvor]

Princ Albert je imao četrdeset unučadi od kojih su četvorica bili vladajući monarsi. Mnogobrojni plemići današnjice vode poreklo od princa Alberta i njegove supruge kraljice Viktorije.

Napomena

[uredi | uredi izvor]
a. ^ [Albert] is extremely handsome; his hair is about the same colour as mine; his eyes are large and blue, and he has a beautiful nose and a very sweet mouth with fine teeth; but the charm of his countenance is his expression, which is most delightful.

Porodično stablo

[uredi | uredi izvor]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Francis Josias, Duke of Saxe-Coburg-Saalfeld
 
 
 
 
 
 
 
8. Ernst Fridrih, vojvoda od Saks-Koburg-Zalfelda
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Anna Sophie of Schwarzburg-Rudolstadt
 
 
 
 
 
 
 
4. Franc, vojvoda od Saks-Koburg-Zalfelda
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Ferdinand Albert II, Duke of Brunswick-Wolfenbüttel
 
 
 
 
 
 
 
9. Sophia Antonia of Brunswick-Wolfenbüttel
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Duchess Antoinette of Brunswick-Wolfenbüttel
 
 
 
 
 
 
 
2. Ernest I od Saks-Koburg i Salfelda
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Hajnrih XXIX, grof od Rojs-Ebersdorfa
 
 
 
 
 
 
 
10. Hajnrih XXIV, grof od Rojs-Ebersdorfa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Countess Sophie Theodora of Castell-Remlingen
 
 
 
 
 
 
 
5. Countess Augusta Caroline Reuss of Ebersdorf
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. George August, Count of Erbach-Schönberg
 
 
 
 
 
 
 
11. Karolona Ernestina od Erbaha-Šenberga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Countess Ferdinanda of Stolberg-Gedern
 
 
 
 
 
 
 
1. Albert od Saks-Koburg i Gota
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Fridrih III, vojvoda Saks-Gota-Altenburga
 
 
 
 
 
 
 
12. Ernest II, Duke of Saxe-Gotha-Altenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Luise Dorothea of Saxe-Meiningen
 
 
 
 
 
 
 
6. Augustus, Duke of Saxe-Gotha-Altenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Anton Ulrich, Duke of Saxe-Meiningen
 
 
 
 
 
 
 
13. Charlotte of Saxe-Meiningen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Charlotte Amalie of Hesse-Philippsthal
 
 
 
 
 
 
 
3. Lujza od Saks-Koburg i Altenburga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Duke Louis of Mecklenburg-Schwerin
 
 
 
 
 
 
 
14. Frederick Francis I, Grand Duke of Mecklenburg-Schwerin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Charlotte Sophie of Saxe-Coburg-Saalfeld
 
 
 
 
 
 
 
7. Duchess Louise Charlotte of Mecklenburg-Schwerin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. John August of Saxe-Gotha-Altenburg
 
 
 
 
 
 
 
15. Lujza od Saks-Koburg i Altenburga (1756—1808)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Countess Luise Reuss of Schleiz
 
 
 
 
 
 

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ London Gazette, 7.2.1840.
  2. ^ a b v Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 28. ISBN 86-331-2075-5. 
  3. ^ Hobhouse 1983, str. 2
  4. ^ Weintraub 1997, str. 20 i Weir 1996, str. 305
  5. ^ Weintraub 1997, str. 20.
  6. ^ Weintraub 1997, str. 21.
  7. ^ Ames 1968, str. 1 i Hobhouse 1983, str. 2
  8. ^ e.g. Montgomery-Massingberd 1977, str. 259–273
  9. ^ Weintraub 1997, str. 25–28.
  10. ^ Hobhouse 1983, str. 4 i Weintraub 1997, str. 25–28
  11. ^ Weintraub 1997, str. 40–41.
  12. ^ Hobhouse 1983, str. 16.
  13. ^ Weintraub 1997, str. 60–62.
  14. ^ Ames 1968, str. 15 i Weintraub 1997, str. 56–60
  15. ^ Hobhouse 1983, str. 15–16 i Weintraub 1997, str. 43–49
  16. ^ Weintraub 1997, str. 43–49.

Literatura

[uredi | uredi izvor]