Aleksandra od Grčke i Danske
| Aleksandra od Grčke i Danske | |
|---|---|
 Aleksandra oko 1889. godine | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 30. avgust 1870. |
| Mesto rođenja | Mon Repo, Krf, Kraljevina Grčka |
| Datum smrti | 24. septembar 1891. (21 god.) |
| Mesto smrti | Moskva, Ruska imperija |
| Grob | Tatoi palata u Atini |
| Porodica | |
| Supružnik | Pavle Aleksandrovič |
| Potomstvo | Marija Pavlovna Dmitrij Pavlovič |
| Roditelji | Đorđe I Grčki Olga Konstantinovna |
| Dinastija | Grčka kraljevska porodica |
Aleksandra od Grčke i Danske (30. avgust 1870 — 24. septembar 1891.) ili Velika kneginja Aleksandra Georgijevna bila je grčka princeza a kasnije kneginja udajom za ruskog kneza Pavla Aleksandroviča. Bila je ćerka grčkog kralja Đorđa I i Olge Konstantinovne. Umrla je od komplikacija na porođaju.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Princeza Aleksandra od Grčke i Danske rođena je 30. avgusta 1870. u Mon Repu, letnjoj rezidenciji grčke kraljevske porodice na ostrvu Krf. Bila je treće dete i najstarija ćerka grčkog kralja Đorđa i njegove supruge, ruske velike kneginje Olge Konstantinovne. Aleksandrin otac nije bio rođeni Grk, ali je rođen kao danski princ po imenu Kristijan Vilhelm od Šlezvig-Holštajn-Zonderburg-Gliksburga, sin Kristijana IX, kralja Danske, i bio je izabran na grčki presto u dobi od sedamnaest godina. Petorica njegovih sinova (Konstantin, Đorđe, Nikola, Andrej i Kristofer) i dve ćerke (Aleksandra i Marija) su dostigli zrelu dob.
Grčka kraljevska porodica nije bila bogata po kraljevskim standardima i živela je skromno. Kralj Đorđe je bio stidljiv čovek, ali je, suprotno opštem pristupu tog vremena, podizao i vaspitavao decu da budu slobodna bez pritisaka. Dugačke hodnike kraljevske palate u Atini koristili su Aleksandra i njena braća i sestre za sve vrste igre, a ponekad bi "vožnju biciklom" vodio sam kralj. Odgajani od strane britanskih dadilja, engleski je deci bio prvi jezik, ali su između sebe govorili grčki. Naučili su i nemački i francuski.
Aleksandra, koja je u porodici imala nadimak Alin, ili Aliks, da bi se razlikovala od njene tetke i kume, Aleksandre, princeze od Velsa, imala je veseo karakter i njena porodica ju je mnogo volela. „Imala je jednu od onih slatkih i simpatičnih naravi koji su voleli svi koji su dolazili u kontakt sa njom“, priseća se njen brat Nikola. „Izgledala je mlado i lepo, a još od detinjstva život joj je izgledao kao da joj ne čeka ništa osim radosti i sreće."[1] Aleksandra se najviše družila sa bratom Nikolom i sestrom Marijom jer su je pratili po godinama. Aleksandra je provela mnoge praznike u Danskoj u poseti baki i dedi po ocu. U Danskoj su Aleksandra i njena braća i sestre upoznali svoje ruske i britanske rođake na velikim porodičnim okupljanjima.
Kada je imala osamnaest godina, bila je već udata za velikog vojvodu Pavla Aleksandroviča od Rusije, svog rođaka po majci, najmlađeg deteta i šestog sina cara Aleksandra II i njegove prve žene, princeze Marije od Hesena i Rajne. Zbližili su se kada je veliki knez Pavle provodio zime u Grčkoj zbog svojih čestih respiratornih bolesti. Grčka kraljevska porodica je takođe često provodila praznike sa porodicom Romanov u posetama Rusiji ili Danskoj. Njihova veridba je objavljena 10. novembra 1888. godine. Venčanje je održano 17. juna 1889. u Sankt Peterburgu, u kapeli Zimskog dvorca.[2] Aleksandra i Pavle su imali dvoje dece: Mariju Pavlovnu i Dmitrija Pavloviča.
U sedam meseci svoje druge trudnoće, Aleksandra je sa drugaricama prošetala obalom reke Moskve i uskočila direktno u čamac koji je tu bio stalno usidren, ali je pala kada je ušla. Sutradan se srušila usred porođajnih bolova. Rodila je sina Dimitrija, pala je u fatalnu komu, a umrla je šest dana kasnije na imanju Romanovih blizu Moskve. Velika kneginja je sahranjena u katedrali Petra i Pavla u Sankt Peterburgu. Njen ožalošćenog supruga su držali kako se ne bi bacio s njom u grob.[3]
Njen muž se kasnije ponovo oženio Olgom Karnovič. Aleksandrin sin je bio umešan u ubistvo Grigorija Raspućina, 1916. godine.
Godine 1939. za vreme vladavine njenog nećaka Đorđa II od Grčke, grčka vlada je dobila dozvolu od sovjetske vlade pod Josifom Staljinom da ponovo sahrani princezu Aleksandru u Grčkoj. Njeno telo je izvađeno iz grobnice u Lenjingradu i grčkim brodom prebačeno u Atinu. Njen grob je položen u blizini palate Tatoi. Aleksandrin mermerni nadgrobni spomenik nad praznim grobom i dalje je na svom mestu u katedrali Petra i Pavla u Moskvi.
„Porodilište Aleksandra“ (sada „Aleksandrina opšta bolnica“) u Atini kasnije je u njeno sećanje nazvao drugi nećak, kralj Pavle; bio je povezan sa Univerzitetom u Atini sa posebnim ovlašćenjem za istraživanje i borbu protiv postporođajne smrtnosti majki. Po njoj je nazvana i Avenija Aleksandra u Atini.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Mager, Hugo (1998). Elizabeth, Grand Duchess of Russia (na jeziku: engleski). Carroll & Graf. str. 124. ISBN 978-0-7867-0509-2.
- ^ Kiste, John Van der (1998). The Romanovs, 1818-1959: Alexander II of Russia and His Family (na jeziku: engleski). Sutton Pub. str. 126. ISBN 978-0-7509-1631-8.
- ^ The camera and the Tsars: the Romanov family in photographs (Reprint izd.). Stroud: Sutton. 2005. str. 179. ISBN 0-7509-3049-7.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Mager, Hugo (1998). Elizabeth: Grand Duchess of Russia. Carroll and Graf Publishers Inc. ISBN 0-7867-0678-3
- Zeepvat, Charlotte (2004). The Camera and the Tsars: A Romanov Family Album. Sutton Publishing Inc. ISBN 0-7509-3049-7
| Umetničke | |
|---|---|
| Ljudi | |
