Ђорђе II Грчки

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ђорђе II Грчки
Georgeiiofgreece.jpg
Датум рођења (1890-07-19)19. јул 1890.
Место рођења Атина
Краљевина Грчка
Датум смрти 1. април 1947.(1947-04-01) (56 год.)
Место смрти Атина
Краљевина Грчка
Династија Гликсбург
Отац Константин I Грчки
Мајка Софија Пруска
Супружник Елизабета од Румуније
Краљ Грчке
Период 27. септембар 192225. март 1924; 3. новембар 19351. април 1947.
Претходник Александар Грчки
Наследник Павле Грчки

Ђорђе II Грчки (19. јул 18901. април 1947) је био краљ Грчке од 1922. до 1924. и од 1935. до 1947. године.

Биографија[уреди]

краљ Ђорђе и краљица Елизабета

Био је старији син Константина I, краља Грчке. Као 18-годишњак, похађао је обуку у пруској гарди, а служио је у војсци током Другог балканског рата. Након абдикације свог оца, Ђорђе је био принуђен да с њим оде у егзил. Након смрти његовог млађег брата, краља Александра I 1920. године, он и отац вратили су се у Грчку.

Након пораза Грчке у рату с Турском 1922. године, Константин I је абдиковао 27. септембра, а наследио га је Ђорђе. Након неуспешног ројалистичког пуча у октобру 1923. године, Револуционарни комитет му је предложио да он и његова породица напусте земљу, док сене одлучи о будућој влади. Ђорђе је 19. децембра 1923. године отишао у егзил у Румунију, земљу своје супруге. Дана 25. марта 1924, била је проглашена Друга грчка република.[1] Ђорђе се 1932. године преселио у Уједињено Краљевство.[2]

Власт током Друге републике била је изразито нестабилна, због чега је генерал Кондулис извршио пуч у октобру 1935. године и организовао плебисцит на којем се већина од 98 % гласача изјаснила за повратак монархије. Ђорђе, који је тада пребивао у Лондону, вратио се у Грчку 25. новембра. Године 1936, Ђорђе је дао подршку генералу Јоанису Метаксасу у успону на власт[3], што је довело до забране политичких странака, укидања устава, распуштанај парламента, односно успоставе диктатуре.

Након немачког напада на Грчку 6. априла 1941. године, грчка војска је била поражена.[4] Краљ и породица преселили су на Крит 23. априла и напослетку побегли у Египат. Током рата, и даље је званично био сматран за међународно признатог владара Грчке.

Дана 1. септембра 1946. године, био је одржан референдум на којем се 69 % гласача изјаснило за краљев повратак.[5]

Ђорђе II умро је од артеросклерозе 1. априла 1947. године у краљевској палати у Атини. Наследио га је млађи брат Павле.

Породица[уреди]

Краљ Ђорђе је био ожењен румунском принцезом Елизабетом. Нису имали деце. Развели су се 6. јула 1935. године.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Frederick William, Duke of Schleswig-Holstein-Sonderburg-Glücksburg
 
 
 
 
 
 
 
8. Кристијан IX Дански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Лујза од Хесен-Касела
 
 
 
 
 
 
 
4. Ђорђе I Грчки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Вилхелм од Хесен-Касела
 
 
 
 
 
 
 
9. Лујза од Хесен-Касела
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Лујза Шарлота од Данске
 
 
 
 
 
 
 
2. Константин I Грчки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Николај I Павлович
 
 
 
 
 
 
 
10. Константин Николајевич
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Александра Фјодоровна (супруга Николаја I)
 
 
 
 
 
 
 
5. Олга Констатиновна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Joseph, Duke of Saxe-Altenburg
 
 
 
 
 
 
 
11. Александра од Сакс-Алтенбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Duchess Amelia of Württemberg
 
 
 
 
 
 
 
1. Ђорђе II Грчки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Фридрих Вилхелм III
 
 
 
 
 
 
 
12. Вилхелм I Немачки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Лујза од Мекленбург-Штрелица
 
 
 
 
 
 
 
6. Фридрих III Немачки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Карл Фридрих, велики војвода од Сакс-Вајмар-Ајзенаха
 
 
 
 
 
 
 
13. Аугуста од Сакс-Вајмар-Ајзенаха and Eisenach
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Марија Павловна
 
 
 
 
 
 
 
3. Софија од Пруске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Ернест I од Сакс-Кобург и Салфелда
 
 
 
 
 
 
 
14. Алберт од Сакс-Кобург и Гота
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Лујза од Сакс-Кобург и Алтенбурга
 
 
 
 
 
 
 
7. Викторија фон Сакс-Кобург и Гота
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Едвард, војвода од Кента и Стратхорна
 
 
 
 
 
 
 
15. Викторија Хановерска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Викторија, војвоткиња од Кента и Стратхорна
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди]

  1. ^ Van der Kiste 1994, стр. 144
  2. ^ Van der Kiste 1994, стр. 145-146
  3. ^ Van der Kiste 1994, стр. 154-156
  4. ^ Van der Kiste 1994, стр. 161-162
  5. ^ Van der Kiste 1994, стр. 172

Литература[уреди]

  • Van der Kiste, John (1994). Kings of the Hellenes. Stroud, Gloucestershire: Alan Sutton Publishing. стр. 144. ISBN 0-7509-0525-5. 

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Константин I
Грчки краљеви
19221924.

Наследник:
Друга република


Претходник:
Друга република
Грчки краљеви
19351947.

Наследник:
Павле