Angažovanje volontera
Volontiranje predstavlja dobrovoljan i besplatan rad u korist drugih ili za opšte dobro. Razni ljudi pod volonterizmom podrazumevaju razne stvari. Za neke je ključna karakteristika volonterskog rada odsustvo novčane nadoknade za nečiji rad, dok je za druge to odsustvo prisile bilo koje vrste. Volonterizam ima razne oblike i značenja u zavisnosti od okruženja i pod velikim je uticajem istorije, politike, religije i kulture određenog regiona.
Kada govorimo o volonterizmu, pre svega treba napomenuti da postoje dve strane koje su jednako bitne: Volonter i Poslodavac - organizator volontiranja. Obe strane imaju svoja prava i obaveze kojih se moraju pridržavati.
Volonter[uredi | uredi izvor]
Volonter je osoba koja sopstvenom voljom (dobrovoljno), individualno ili organizovano, pruža svoje usluge onima kojima su neophodne, bez materijalne nadoknade koja prevazilazi troškove pružanja usluga.
Poslodavac[uredi | uredi izvor]
Poslodavac (kada govorimo o volontiranju-organizator volontiranja) je pravno ili fizičko lice za koje radnik u radnom odnosu obavlja određene poslove. Pravna ili fizička lica stiču svojstvo organizatora volontiranja na dan kada se upišu u Evidenciju.
Prava organizatora volontiranja[uredi | uredi izvor]
Kako postati organizator volontiranja[uredi | uredi izvor]
Da bi mogao da bude organizator volontiranja pravno ili fizičko lice mora se prethodno upisati u Evidenciju o organizatorima volontiranja. Ministarstvo nadležno za rad vodi evidenciju o organizatorima volontiranja na osnovu prijave za upis u Evidenciju. Prijava se podnosi prilikom prvog organizovanja volontiranja. Podnosi se na obrascu POV koji se može dobiti uz Službeni glasnik Republike Srbije, br.92, izdat 5. decembra 2010. godine.[1]
U Evidenciju se upisuju podaci iz prijave, redni broj i datum upisa. Ministarstvo nadležno za rad dostavlja obaveštenje organizatoru volontiranja o izvršenom upisu.
Organizator volontiranja mora da naznači za koju svrhu će angažovati volontera i zanimanje za koje mu je potreban. Organizator volontiranja mora da zna da je:
- Zabranjeno organizovanje volontiranja u cilju sticanja dobiti,
- Zabranjeno volontiranje kojim se zamenjuje rad koji obavljaju lica u skladu sa propisima o radu,
- Zabranjeno volontiranje u trajanju dužem od 40 sati nedeljno u periodu dužem od šest meseci bez prekida.[2]
Ukoliko organizator volontiranja nema odgovarajuću stručnu spremu za koju želi da angažuje volontera, on mora angažovati mentora sa odgovarajućom stručnom spremom i položenim državnim ispitom koji će pratiti rad volontera i kasnije mu izdati potvrdu da je volontirao.
Kada sastavi program, organizator volontiranja isti šalje Ministarstvu rada da ga odobri. Kada je program odobren, tek tada može krenuti proces angažovanja volontera.
Ko sve može biti volonter[uredi | uredi izvor]
- Volonter može biti domaće ili strano fizičko lice (strani državljanin i lice bez državljanstva). Volontiranje može da obavlja lice koje ima najmanje 15 godina života, s tim što je licu ispod 18 godina neophodna pismena saglasnost roditelja, zakonskog zastupnika ili staratelja. Da bi započeo proces volontiranja svakom licu je neophodna volonterska knjižica (javna isprava, koja sadrži podatke o nazivu organizatora volonterske usluge, o vremenu trajanja volonterske usluge, vrsti usluge, vrsti obuke i/ili veštini koju je volonter stekao tokom volontiranja. Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku pravilnikom uređuje oblik, postupak izdavanja, način upisivanja podataka i druga pitanja u vezi sa volonterskom knjižicom.)[2]
Ugovor o volontiranju[uredi | uredi izvor]
Organizator volontiranja je dužan da pre zaključivanja ugovora o volontiranju pribavi potvrdu nadležnog organa da osoba koja je konkurisala na mesto volontera ne spada pod jednu od sledećih kategorija:
- Lice kojem je izrečena mera obaveznog psihijatriskog lečenja ili obaveznog lečenja narkomana ili alkoholičara ili zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, koja je u vezi sa delatnošću volontiranja,
- Pravosnažno osuđeno lice za krivično delo protiv života i tela, protiv slobode i prava građana, protiv polnog integriteta, protiv braka i porodice, protiv zdravlja ljudi,
- Lice koje je u potpunosti ili delimično lišeno poslovne sposobnosti ili roditeljskog prava i lice prema kome su izrečene mere za zaštitu od nasilja u porodici, u skladu sa zakonom.[2]
Ako takva potvrda postoji, volonter i organizator volontiranja potpisuju ugovor o volontiranju. (Učesnik u zaključivanju ugovara može biti i korisnik volontiranja i drugo lice koje ima poseban interes od obavljanja volonterskih usluga i aktivnosti )
Ugovor o volontiranju sadrži sledeće stavke:
- Ime i prezime volontera, mesto prebivališta,
- Naziv i sedište organizatora volontiranja,
- Podatke o korisniku volontiranja,
- Mesto i trajanje volontiranja,
- Opis volonterskih usluga ili aktivnosti,
- Podatke o osposobljavanju za volontiranje,
- Troškove volontiranja i način njihove nadoknade,
- Druga prava i obaveze volontera, organizatora volontiranja ili korisnika volontiranja.[2]
Obavezno je zaključiti ugovor o volontiranju u pismenom obliku u sledećim situacijama:
- Kod dugoročnog volontiranja,
- Kada angažujemo maloletnog volontera,
- Kada angažujemo stranog državljanina i lice bez državnjanstva (ovde se ugovor smatra dokazom o opravdanosti privremenog boravka, u skladu sa zakonom kojim se uređuje kretanje i boravak stranaca),
- Kada angažujemo državljanina Republike Srbije koji volontira u inostranstvu, ako organizator volontiranja ima sedište u Republici Srbiji,
- Na zahtev volontera, organizatora volontiranja ili korisnika volontiranja.[2]
Ugovor o volontiranju prestaje u slučaju:
- Isteka vremena na koji je zaključen ili ispunjavanjem ugovorene obaveze,
- Sporazuma ugovorenih strana,
- Otkaza,
- Kada se zakonski zastupnik ili staratelj maloletnog volontera ne saglasi sa nastavkom volontiranja,
- Smrti volontera ili prestankom organizatora volontiranja,
- U drugim slučajevima koji su određeni zakonom ili ugovorom o volontiranju[2]
Organizator volontiranja može da otkaže ugovor o volontiranju u slučaju:
- Prestanka potrebe za volontiranjem,
- Da ne može da obezbedi uslove za dalje volontiranje,
- Da volonter ne ispunjava ugovorene obaveze,
- Da volonter svojim aktivnostima ugrožava korisnika volontiranja,
- U drugim slučajevima koji su propisani ugovorom o volontiranju.[2]
Dužnosti organizatora volontiranja[uredi | uredi izvor]
- Organizator volontiranja je dužan da postupa prema volonterima u skladu sa načelima jednakih mogućnosti, bez obzira na: pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, državljanstvo, , nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u sindikatima, političkim i drugim organizacijama ili neko drugo lično svojstvo, osim ako drugačije ne proizilazi iz prirode volonterske aktivnosti, mogućnosti samog volontera, ili ako nije drugačije određeno zakonom.[2]
Organizator volontiranja dužan je i da:
- Obezbedi volonteru bezbednost i zdravlje tokom obavljanja volonterskih usluga i aktivnosti, u skladu sa zakonom,
- Izvrši ugovorene obaveze prema volonteru,
- Izda volonteru, na njegov zahtev, pismenu potvrdu o volontiranju (pismena potvrda treba da sadrži: lične podatke o volonteru, kratak opis volonterskih usluga i aktivnosti, trajanje volontiranja, podatke o osposobljavanju volontera i pečat i potpis ovlašćenog lica organizatora volontiranja),
- Obezbedi sredstva za obavljanje volonterskih usluga i aktivnosti,
- Obezbedi tajnost ličnih podataka volontera i zaštitu privatnosti,
- Organizuje osposobljavanje volontera za rad sa decom, starim licima, osobama sa invaliditetom, bolesnim osobama…
- Volontera osigura za slučaj povrede i profesionalnog oboljenja tokom volontiranja:
- ako se volontiranje obavlja u uslovima opasnim za život i zdravlje volontera,
- ako je tako ugovoreno
- Vodi evidenciju o volontiranju (evidencija o volontiranju treba da sadrzi: (1) podatke o kratkoročnom volontiranju koji se odnose na: opis programa volontiranja, trajanje programa volontiranja, ukupan broj angažovanih volontera na programu volontiranja, (2) podatke o dugoročnom volontiranju, pored već navedenih treba navesti i: lične podatke o volonteru, lične podatke o korisniku volontiranja, podatke o osposobljavanju volontera tokom volontiranja, podatke o oblastima u kojoj su volonterske usluge i aktivnosti obavljene),
- Izda izveštaj o volontiranju (podaci koji se unose u izveštaj moraju odgovarati podacima koji su uneti u evidenciju, izveštaj mora biti potpisan od strane ovlašćenog lica organizatora volontiranja i overen službenim pečatom organizatora volontiranja. Izveštaj se popunjava u dva primerka od kojih jedan ostaje organizatoru volontiranja, dok se drugi šalje ministarstvu nadležnom za rad, izveštaj se podnosi na obrascu IV koji se može dobiti uz Službeni glasnik Republike Srbije, br.92, izdat 5. decembra 2010. godine).[1]
Moguće sankcije[uredi | uredi izvor]
Organizator volontiranja sa svojstvom pravnog lica mora da zna da će biti kažnjen novčanom kaznom od 10.000,00 do 100.000,00 dinara:
- Ako prekrši načelo jednakih mogućnosti,
- Ako organizuje volontiranje suprotno odredbama zakona,
- Ako u potvrdu o volontiranju upiše neistinite podatke,
- Ako sa volonterom ne zaključi ugovor o volontiranju u skladu sa odredbama zakona,
- Ako ne ispunjava obaveze prema volonteru u skladu sa odredbama zakona,
- Ako ne vodi evidenciju o volontiranju ili ne dostavi podatke Agenciji u skladu sa odredbama zakona.
Organizator volontiranja sa svojstvom odgovornog lica u pravnom licu mora da zna da će biti kažnjen novčanom kaznom od 1.000,00 do 20.000,00 dinara za prekršaje.[2]
