Belo
| Belo | |
|---|---|
 .jpg)     | |
| Kordinate boje | |
| Heksadecimalni | #FFFFFF |
| sRGBB (r, g, b) | (255, 255, 255) |
| CMYKH (c, m, y, k) | (0, 0, 0, 0) |
| HSV (h, s, v) | (0°, 0%, 100%) |
| Referenca | Bez reference |
| B: Normalizovano na [0–255] (bita) H: Normalizovano na [0–100] (stotina) | |
| Računarski zapisi boje | |
|---|---|
| Heksadecimalni zapis: | FFFFFF |
| RGB zapis (r, g, b): | (255, 255, 255) |
| CMIK zapis (c, m, y, k) *: | (0, 0, 0, 0) |
| HSV zapis (h, s, v): | (0°, 0%, 100%) |
| *: Projektovano sa intervala [0 - 100] na [0 - 255]. | |
Bela (ijek. bijela) boja nastaje kao kombinacija svih boja vidljivog dela spektra. Kada se meša sa nekom od boja, nastaju različite (i sve svetlije) nijanse. Za ljudske oči belo je pobuđivanje/stimulisanje sva tri tipa fotoreceptora, odnosno ćelija štapića. Može biti štetno i prouzrokovati oštećenja ukoliko se gleda neprekidno duže vreme. Ovo oboljenje se naziva snežno slepilo. U fluorescentnoj lampi, fosfor proizvodi boju u mnogim delovima spektra, pa je ta svetlost zato bela.[1]
Bela je boja snega, krede i mleka, i suprotno je od crne. Beli objekti u potpunosti reflektuju i rasipaju sve vidljive talasne dužine svetlosti. Bela boja na televizijskim i računarskim ekranima nastaje mešavinom crvenog, plavog i zelenog svetla. Bela boja se može dati belim pigmentima, posebno titanijum dioksidom.[2]
Simboličko značenje
[uredi | uredi izvor]U starom Egiptu i starom Rimu, sveštenice su nosile belo kao simbol čistoće, a Rimljani su nosili bele toge kao simbole građanstva. U srednjem veku i renesansi beli jednorog je simbolizovao čednost, a belo jagnje žrtvu i čistotu. To je bila kraljevska boja kraljeva Francuske, kao i monarhističkog pokreta koji se suprotstavio boljševicima tokom građanskog rata u Rusiji (1917–1922). Grčki i rimski hramovi bili su obloženi belim mermerom, a počev od 18. veka, dolaskom neoklasične arhitekture, bela je postala najčešća boja novih crkava, prestonica i drugih vladinih zgrada, posebno u Sjedinjenim Državama. Takođe se široko koristila u modernoj arhitekturi 20. veka kao simbol modernosti i jednostavnosti.
Prema istraživanjima u Evropi i Sjedinjenim Državama, bela je boja koja se najčešće povezuje sa savršenstvom, dobrom, iskrenošću, čistoćom, početkom, novim, neutralnošću i tačnošću.[3] Bela je važna boja za skoro sve svetske religije. Papa, poglavar rimokatoličke crkve, od 1566. godine nosi belo, kao simbol čistote i žrtvovanja. Zapadna kultura je dugo sledila tradiciju nošenja bele boje na dan venčanja.[4] I dalje je preovlađujuća među savremenim mladama, a kako izveštava kompanija za venčanja Veding Vajer, oko 85 procenata nevesti se još uvek odlučuje za nošenje bele venčanice, jer je na svoj tipski način, to godinama ostalo ustaljeno.[5] U zapadnim kulturama i u Japanu, bela je najčešća boja za venčanice, simbolizujući čistoću i nevinost.[6][7] Godine 2018, oko 83% nevesti u Sjedinjenim Državama nosilo je bele venčanice na dan svog venčanja, prema istraživanju magazina Brajds.[8] U islamu i u šintoističkoj religiji Japana belo nose hodočasnici. U mnogim azijskim kulturama bela je takođe boja žalosti.[9]
Istorija i umetnost
[uredi | uredi izvor]Praistorijska i antička istorija
[uredi | uredi izvor]Bela je bila jedna od prvih boja koja se koristila u umetnosti. Pećina Lasko u Francuskoj sadrži crteže bikova i drugih životinja koje su nacrtali paleolitski umetnici pre 18.000 do 17.000 godina. Paleolitski umetnici su koristili kalcit ili kredu, ponekad kao pozadinu, ponekad za isticanje, zajedno sa ugljenom i crvenim i žutim okerom na svojim živopisnim pećinskim slikama.[10][11]
U starom Egiptu bela je bila povezana sa boginjom Izidom. Izidini sveštenici i sveštenice obučeni su samo u belo platno, a njime su se obmotavale mumije.[12]
U Grčkoj i drugim drevnim civilizacijama bela se često povezivala sa majčinim mlekom. U grčkoj mitologiji, glavni bog Zevs hranjen je na grudima nimfe Amalteje. U Talmudu je mleko bilo jedna od četiri svete supstance, zajedno sa vinom, medom i ružom.[13]
Stari Grci su svet videli u smislu tame i svetlosti, te je bela bila osnovna boja. Prema Pliniju Starijem iz njegove Prirodne istorije, Apeles (4. vek pre nove ere) i drugi poznati slikari stare Grčke koristili su samo četiri boje u svojim slikama; belu, crvenu, žutu i crnu;[14] Za slikanje su Grci koristili visoko toksično pigmentno olovno belo, napravljeno dugim i mukotrpnim postupkom.[15]
Stari Rimljani su imali dve reči za belo; albus, obična bela, (izvor reči albino); i kandidus, svetlije bele boje. Čovek koji je želeo javnu funkciju u Rimu nosio je belu togu osvetljenu kredom, zvanu toga kandida, poreklo reči kandidat. Latinska reč candere je značila da sija, da bude svetao.[16]
-
Praistorijske slike u pećini Šove, Francuska (30.000 do 32.000. p. n. e.) -
Slika boginje Izide (1380–1385. p. n. e.). Sveštenici njenog kulta nosili su belo platno. -
Slike žena u belom sa spomenika (1448–1422 pre nove ere). -
Kip poglavarke Vestalške Device, koja nosi belu palu i beli veo.
.jpg)
Odeća
[uredi | uredi izvor]S obzirom da tradicionalno označava čistoću i nevinost, u mnogim zemljama su venčanice upravo bele. U istočnim zemljama belo je znak žalosti, te se bela odeća oblači prilikom pogreba. U starom Rimu bele toge su oblačili muškarci koji su želeli da budu izabrani za neku dužnost. Takva toga se nazivala „kandida“ lat. candida, pa odatle potiče reč kandidat.[17]
Simbolika
[uredi | uredi izvor]Šta belo simboliše, zavisi ne samo od podneblja, već i od objekta; bilo koja bela ptica se tumači kao simbol duše preminule osobe, dok je bela golubica simbol mira. U starom Rimu je beli znak na stopalu dečaka označavao da je u pitanju rob na prodaju.[18]
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ Čeloner, Dž. 2001. Vizuelni rečnik fizike. „NNK International“: Beograd.
- ^ „Pigments, Inorganic”. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005. doi:10.1002/14356007.a20_243.pub2.
- ^ Eva Heller (2000), Psychologie de la couleur – effets ets symboliques, pp. 130–46
- ^ „5 special occasions when you should wear white”. deseret.com. 2. 12. 2018.
- ^ „A Brief History Of The White Wedding Dress”. historyofyesterday.com. 2021-08-28.
- ^ „Color Meaning”. color-wheel-pro.com. Arhivirano iz originala 06. 09. 2021. g. Pristupljeno 7. 9. 2021.
- ^ „White Color Meaning: The Color White Symbolizes Purity and Innocence”. color-meanings.com. Pristupljeno 7. 9. 2021.
- ^ „Why do brides wear white?”. theconversation.com. 4. 9. 2020.
- ^ Eva Heller (2000), Psychologie de la couleur – effets ets symboliques, p. 137
- ^ Michel Pastoureau (2005), Le petit livre des couleurs, p. 47
- ^ „Pigments through the Ages – Prehistory”. Pristupljeno 30. 12. 2016.
- ^ Anne Varichon (2000), Couleurs – pigments et teintures dans les mains des peuples, p. 16 .
- ^ Anne Varichon (2000), Couleurs – pigments et teintures dans les mains des peuples, p. 21.
- ^ John Gage (1993). Color and Culture., p. 29.
- ^ Kassia St. Clair (2016) The Secret Lives of Color, p. 43-44
- ^ Webster's New World Dictionary of the American Language, (1964)
- ^ Politikin zabavnik broj 3002. Datum: 21. avgust 2009. „Odelo je lažno telo“, pp. 48. Politika AD. Beograd.
- ^ Dipre, B. & Voral, M. 2007. Oksford školska enciklopedija. Knjiga-komerc: Beograd. ISBN 978-86-7712-201-0.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Heller, Eva (2000). Psychologie de la couleur – Effets et symboliques. Pyramyd (French translation). ISBN 978-2-35017-156-2.
- Varichon, Anne (2005). Couleurs – pigments et teintures dans les mains des peuples (na jeziku: francuski). Editions de Seuil. ISBN 978-2-02-084697-4.
- Zuffi, Stefano (2012). Color in Art. Abrams. ISBN 978-1-4197-0111-5.
- Gage, John (2009). La Couleur dans l'art. Thames & Hudson. ISBN 978-2-87811-325-9.
- Pastoureau, Michel (2005). Le petit livre des couleurs. Editions du Panama. ISBN 978-2-7578-0310-3.
- Ball, Philip (2001). Bright Earth – Art and the Invention of Colour. Penguin Group. ISBN 978-2-7541-0503-3.
- St. Clair, Kassia (2016). The Secret Lives of Colour. London: John Murray. ISBN 9781473630819. OCLC 936144129.
- Here "Reprinted in McCann" refers to McCann, M., ed. 1993. Edwin H. Land's Essays. Springfield, Va.: Society for Imaging Science and Technology.
- (1964) "The retinex" Am. Sci. 52(2): 247–64. Reprinted in McCann, vol. III, pp. 53–60. Based on acceptance address for William Procter Prize for Scientific Achievement, Cleveland, Ohio, December 30, 1963.
- L.C. Farney and M.M. Morse. (1971) "Solubilization by incipient development" Photogr. Sci. Eng. 15(1):4–20. Reprinted in McCann, vol. I, pp. 157–73. Based on lecture in Boston, June 13, 1968.
- J.J. McCann. (1971) "Lightness and retinex theory" J. Opt. Soc. Am. 61(1):1–11. Reprinted in McCann, vol. III, pp. 73–84. Based on the Ives Medal lecture, October 13, 1967.
- (1974) "The retinex theory of colour vision" Proc. R. Inst. Gt. Brit. 47:23–58. Reprinted in McCann, vol. III, pp. 95–112. Based on Friday evening discourse, November 2, 1973.
- (1977) "The retinex theory of color vision" Sci. Am. 237:108-28. Reprinted in McCann, vol. III, pp. 125–42.
- H.G. Rogers and V.K. Walworth. (1977) "One-step photography" In Neblette's Handbook of Photography and Reprography, Materials, Processes and Systems, 7th ed., J. M. Sturge, ed., pp. 259–330. New York: Reinhold. Reprinted in McCann, vol. I, pp. 205–63.
- (1978) "Our 'polar partnership' with the world around us: Discoveries about our mechanisms of perception are dissolving the imagined partition between mind and matter" Harv. Mag. 80:23–25. Reprinted in McCann, vol. III, pp. 151–54.
- D.H. Hubel, M.S. Livingstone, S.H. Perry, and M.M. Burns. (1983) "Colour-generating interactions across the corpus callosum" Nature 303(5918):616-18. Reprinted in McCann, vol. III, pp. 155–58.
- (1983) "Recent advances in retinex theory and some implications for cortical computations: Color vision and the natural images" Proc. Natl. Acad. Sci. U. S. A. 80:5136–69. Reprinted in McCann, vol. III, pp. 159–66.
- (1986) "An alternative technique for the computation of the designator in the retinex theory of color vision" Proc. Natl. Acad. Sci. U. S. A. 83:3078–80.
- Krantz, John (2009). Experiencing Sensation and Perception (PDF). Pearson Education, Limited. str. 9.9—9.10. ISBN 978-0-13-097793-9. Arhivirano iz originala (PDF) 2017-11-17. g. Pristupljeno 2012-01-23.
- Foster, David H. (2011). „Color Constancy”. Vision Research. 51 (7): 674—700. PMID 20849875. S2CID 1399339. doi:10.1016/j.visres.2010.09.006.
- Jameson, D.; Hurvich, L. M. (1989). „Essay concerning color constancy”. Annual Review of Psychology. 40: 1—22. PMID 2648972. doi:10.1146/annurev.psych.40.1.1.
- Reeves, A (1992). „Areas of ignorance and confusion in color science”. Behavioral and Brain Sciences. 15: 49—50. doi:10.1017/s0140525x00067510.
- Daw, Nigel W. (17. 11. 1967). „Goldfish Retina: Organization for Simultaneous Colour Contrast”. Science. 158 (3803): 942—4. Bibcode:1967Sci...158..942D. PMID 6054169. S2CID 1108881. doi:10.1126/science.158.3803.942.
- Bevil R. Conway (2002). Neural Mechanisms of Color Vision: Double-Opponent Cells in the Visual Cortex. Springer. ISBN 978-1-4020-7092-1.
- Conway, BR; Livingstone, MS (2006). „Spatial and Temporal Properties of Cone Signals in Alert Macaque Primary Visual Cortex (V1)”. Journal of Neuroscience. 26 (42): 10826—46. PMC 2963176
. PMID 17050721. doi:10.1523/jneurosci.2091-06.2006. - Conway, BR (2001). „Spatial structure of cone inputs to color cells in alert macaque primary visual cortex (V-1)”. Journal of Neuroscience. 21 (8): 2768—2783. PMC 6762533 . PMID 11306629. doi:10.1523/JNEUROSCI.21-08-02768.2001.
- Bartels, A.; Zeki, S. (2000). „The architecture of the colour centre in the human visual brain: new results and a review *”. European Journal of Neuroscience (na jeziku: engleski). 12 (1): 172—193. ISSN 1460-9568. PMID 10651872. S2CID 6787155. doi:10.1046/j.1460-9568.2000.00905.x.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
- Viki odgovori: „Da li je belo zaista boja?“ (jezik: engleski)
- TV tehnolodži: „Šta je belo?“ (jezik: engleski)
