Bijenale u Veneciji

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Glavni ulaz u park Đardine
Detalj sa izložbe

Bijenale u Veneciji (ital. Biennale di Venezia) je prema aktuelnoj šemi interdisciplinarna izložba savremene umetnosti. Od svojih početaka koji sežu u 19. vek predstavljalo je svetu likovne umetnosti, najpoznatijih slikara, grafičara, vajara i prirodno njihova dela. Izložba likovnih umetnosti se vršila i sada se vrši svake dve godine. Kasnije se pojavljuje i ekspozicije filma (Venecijanski filmski festival), arhitekture (Bijenale arhitekture), pozorišta i muzike koji se vrše svake druge godine. Poslednja dopuna je međunarodna izložba savremenog plesa koja je bila u shemu Bijenala zakomponizana 1999. godine.

Počeci[uredi]

Istorijsko prvo Bijenale se vršilo 1885. godine prethodili su mu sednice mesnog parlamenta i glavnu zaslugu tu ima gradonačelnik Ričard Sevastikov. Bijenale u godini 1895. trebalo je da bude u čast sklapanja braka između kralja Umbertija i kraljice Margarete Savojske i izložba je trebalo da reprezentuje najsavremenije aktivnosti duha.

Od secesije do 1. svetskog rata[uredi]

Jednim od glavnih ciljeva bio je informisanje svetske javnosti o vladajućim trendovima u umetnosti za vreme secesije, pre svega dekorativnog ornamenta kao dominirajućeg emenenta. U prvim dekadama Bijenale postaje sve više međunarodna stvar i prvi su paviljoni izgrađeni 1907. godine (Belgija) da bi se do 1. svetskog rata broj paviljona povećao na sedam. Ka belgijskom i italijanskom paviljonu dolazi do gradnje mađarskog, namačkog, i engleskog 1909. godine kao i francuskog 1912. godine i nakon dve godine i ruskog paviljona.

Međuratne godine[uredi]

Jedna od ključnih godina jeste 1930. kada Bijenale prelazi pod kontrolu fašističke stranke. Radilo se o prospritetnoj izmeni u finansijama koje su omogućile proširenje Bijenala sa filmskom, pozorišnom i muzičkom sekcijom. Međunarodna izložbe filma bila je prvi put 1932. godine a dve godine kasnije i pozorišna umetnost je bila predstavljena svake godine posle 1936. godine.

Velikani[uredi]

U razdoblju između dva rata bilo je predstavljeno nekoliko velikana u likovnoj umetnosti kao npr. Gustav Klimt, Ogist Renoar i Gistav Kurbe dok je Pablo Pikaso koji bi navodno jako šokirao javnost predstvljen samo 1948. godine prvi put.

Vreme 2. svetskog rata[uredi]

Za vreme 2. svetskog rata Bijenala nije bilo i ponovo je otvoreno 1948. godine. Ukrasima ove godine bilo je prikazivanje zbirke Pegi Gugenhajm.

Pažnja uređivača bila je uismerena na pre svega evropsku umatnost avangarde a kasnije i u svetskoj razmeri na apstraktni ekspresionizam (Žorž Brak, Anri Matis, Džekson Polok i drugi) i pop-art 60–tih (Raušenberg).

Politika u pozadini[uredi]

U godini 1968. doživljava Bijenale jednu krizu iz razloga nedodeljivanja priznanja pobednicima pojedinih disciplina. Godina 1974. ke kompletno posvećena Čileu kao protest protiv vladavine diktatora Augustoa Pinočea.

Novine[uredi]

Godina 1980. značila je proširenje Bijenala na arhitekturu i od toga doba bilo je tu predstavljano mnogo arhitekata. Tematski je godina 2006. bila određena za predstavljanje gradova i govori o promeni savremenih gradova i o rušenju informacionih i fizičkih barijera. Tama prošlog Bijenala arhitekture je bila arhitektura i društvo. Tema ovogodišnjeg XIII Bijenala arhitekture koju je izabrao Dejvid Čiperfild glasi Zajedničko polje.[1]

Sažetak[uredi]

Bijanale je značajni kulturni događaj. Pitanjem je odgovarajuća prezentacija zemlje i njene posebnosti i značajne individualnosti. Savremeno Bijenale se nalazi pod krovovima 30 stalnih paviljona koji su ukomponirani u park Đardini. Zemlje koje nemaju stalne paviljone predstavljene su u sezonskim paviljonima na lokalitetu Arsenale.

Upotrebljena literatura[uredi]

  • Članak je delom ili u potpunosti prevod iz istoimenog članka na slovačkoj Vikipediji

Reference[uredi]

  1. ^ Common Ground Архивирано на сајту Wayback Machine (август 14, 2012) (језик: енглески)

Spoljašnje veze[uredi]